Novak i Rafael: Prvi pogled ka Parizu

Jedan je superioran tokom celog dosadašnjeg dela sezone, drugi je još u potrazi za svojom igrom. Jedan je nekoliko najvažnijih mečeva dobio zahvaljujući šampionskoj ’glavi’, drugi je priznao da se muči sa samopouzdanjem u ključnim trenucima. Jedan je fenomenalan teniser na zemljanoj podlozi, ali drugi ipak s razlogom nosi titulu Kralja Šljake. Novak Đoković – Rafael Nadal, gde smo sada, na nešto više od mesec dana do početka Rolan Garosa?

Saša Ozmo
Podeli

Možete li da postane prvi teniser sa više od pet osvojenih Mastersa u sezoni? Možete li da osvojite sezonski Gren Slem? Koliko dugo će trajati vaša serija pobeda? Obraćate li pažnju na rekorde koje ste postavili?

Kada novinari postavljaju takva pitanja, to je jasan pokazatelj da sve ide kako treba. Novak Đoković dominantan je u odnosu na konkurenciju i ove sezone je osvojio četiri najvažnija turnira – Australijan open, Indijan Vels, Majami i Monte Karlo.

Novak se i ranije susreo sa sličnim pritiskom, 2011. godine, a po načinu na koji je tekla njegova karijera, zaključuje se da on uči iz prethodnih iskustava i da iste greške retko ponavlja. Zato Đoković razmišlja samo o sledećem meču, sledećem turniru i izrekao je ono što zna svako ko se ikada bavio sportom: “Samopouzdanje se teško stiče, ali se lako gubi“.

U moru faktora koji su doprineli Novakovim briljantnim rezultatima jedan se izdvaja – psihička stabilnost. Bilo je nekoliko mečeva sa velikim padovima u igri u kojima je maltene isključivo na mentalnu nadmoć savladao rivale – Vavrinku i Marija u Melburnu, Federera u Indijan Velsu, Marija u Majamiju, Berdiha u Monte Karlu... U meču sa Dolgopolovom u Majamiju imao je malo i sreće, ali ona je neizbežan činilac svakog podviga.

Dalje, Novak je naučio kako da konzervira energiju i da igra koliko je potrebno, što se najbolje videlo u prva tri meča u Monte Karlu, kada se praktično nije ni oznojio. Takođe, uspeo je da ostvari ono po čemu je Nadal poznat kroz karijeru – kao da tačno zna protiv koga sebi može da dozvoli malo slabiju partiju, a da ipak pobedi.

Konačno, što je i najvažnije za ovu priču, pobedio je Nadala u polufinalu u Monaku sa 6:3, 6:3 – to je Novakova najubedljivija pobeda nad Rafaelom na šljaci. Ipak, ko god je gledao meč, zna da je Nadal pružio znatno jači otpor nego što to konačni rezultat pokazuje, pogotovo u prvom setu.

U razmenama sa Nadalom na šljaci naročito dolazi do izražaja Novakova sposobnost kreiranja oštrih uglova, činjenica da i forhendom i bekhendom može da drži lopticu dovoljno duboko i po paraleli i po dijagonali, kao i to što bekhend dijagonalom može da se nadmeće sa Nadalovim forhendom i da tako izbegava Rafin u kontinuitetu verovatno najbolji udarac – forhend iz bekhend strane.

Karaktersitična forhend paralela, ’laso’ ili ’banana’ kako je Rafa zove, jeste blještavija i naći će se u video-klipovima sa najlepšim potezima, ali kada se izmakne i iz bekhend strane napadne forhendom, taj udarac vraća Nadalu kontrolu ritma igre i dobija mečeve.

Rafa se sada više nego uobičajeno oslanjao na odbranu – često je bio i van kadra koliko je bio daleko od osnovne linije, a da bi savladao Đokovića, morao bi malo da se približi terenu. Stepen agresivnosti kod njega je uvek više nego uobičajeno skopčan sa nivoom samopouzdanja, a jasno je da ono sada nije visoko.

Do turnira u Majamiju gledali smo uobičajen šablon Nadalovog povratka u vrh posle povrede – slabiji početak, vraćanje samopouzdanja na nekom manjem turniru na šljaci, a onda postepeno dizanje forme. U Indijan Velsu je izgubio od Raonića u meču u kojem je igrao vrlo dobro i u kojem nije imao sreće. Očekivao sam ga jednako dobrog u Majamiju, ali poraz od Verdaska prekinuo je utabani put povratka, tu je Rafa ispao iz šina – beskrvno, bez oštrine, sa mnogo greška iz prevelike želje da se odigra dobar poen. Retko ćete čuti da neko tim epitetima opisuje Nadalovu igru, ali upravo takva bila je u duelu sa Verdaskom.

Ni u Kneževini Nadal nije blistao, izgubio je po set od Iznera i Ferera, a možda je baš u okršaju sa Đokovićem pružio svoju najbolju partiju.

Ono što dodatno čudi jesu izjave iz tabora Nadalovih – kroz celu Rafinu karijeru slušali smo reči kojima se umanjuju očekivanja, izjave toliko skromne da su neki i sumnjali u njihovu iskrenost, kao što su npr. uverevanja da Nadal nije favorit na Garosu i pored šest, sedam, osam, devet titula u Parizu. Međutim, sada kada je jasno da se Rafa muči, Toni Nadal daje sledeću izjavu:

“Verujem, zaista verujem da ako nastavimo kao do sada, da je Rafaelov nivo dovoljno visok da osvoji Rolan Garos. Rafael će biti dovoljno spreman da se bori za titulu jer vidim na kojem nivou igre. Jedino što nedostaje jeste da održi taj nivo duži period – mislim da definitivno može da se bori za Rolan Garos, taj teren nam prija“.

Kada se sve navedeno uzme u obzir, nesumnjivo da je sa sadašnje tačke gledišta Novak u boljoj poziciji pred obračun u Parizu. Međutim, do Rolan Garosa ostala su još dva velika turnira – Madrid i Rim, a u tenisu je nekada jedan meč, pa i jedan set dovoljan da se brod pogura u pravom smeru.

Uostalom, dovoljno je pogledati šta se događalo u prethodne dve sezone – 2013. Đoković je takođe slavio u Monte Karlu u jedinom okršaju na šljaci pred Rolan Garos, da bi prošle godine Rafin “pad“ bio još upadljiviji. Porazi u četvrtfinalu Monte Karla i Barselone (Ferer i Almagro), titula u Madridu dobrim delom zahvaljujući Nišikorijevoj povredi, i poraz od Đokovića u finalu Rima. I sve to bio je uvod u šta? U Nadalovo podizanje pehara na stadionu “Filip Šatrije“ po deveti put u karijeri.

Pre dve godine već se dogodilo da se Novak i Rafael u Parizu sastanu pre finala, a postoji mogućnost da se to i sada desi – Španac je četvrti na ATP listi, a za vrat mu dišu Nišikori i Raonić, pa bi u nekom spletu okolnosti mogli da gledamo čak i četvrtfinale Novak – Rafa. Ali za te kalkulacije još ima vremena...

Na kraju sve staje u jednu rečenicu – Đoković igra maestralno, samopouzdanje mu je ogromno, ali Nadal se nikada ne sme otpisati. Čeka nas paklenih mesec i po dana u kojima možemo samo da uživamo.

Đoković – Nadal na šljaci (5-14):
2006 Rolan Garos četvrtfinale, Nadal 6:4, 6:4, predaja
2007 Rim četvrtfinale, Nadal 6:2, 6:3
2007 Rolan Garos polufinale, Nadal 7:5, 6:4, 6:2
2008 Hamburg polufinale, Nadal 7:5, 2:6, 6:2
2008 Rolan Garos polufinale, Nadal 6:4, 6:2, 7:6 (7-3)
2009 Dejvis kup, Nadal 6:4, 6:4, 6:1
2009 Monte Karlo finale, Nadal 6:3, 2:6, 6:1
2009 Rim finale, Nadal 7:6 (7-2), 6:2
2009 Madrid polufinale, Nadal 3:6, 7:6 (7-5), 7:6 (11-9)
2011 Madrid finale, Đoković 7:5, 6:4
2011 Rim finale, Đoković 6:4, 6:4
2012 Monte Karlo finale, Nadal 6:3, 6:1
2012 Rim finale, Nadal 7:5, 6:3
2012 Rolan Garos finale, Nadal 6:4, 6:3, 2:6, 7:5
2013 Monte Karlo finale, Đoković 6:2, 7:6 (7-2)
2013 Rolan Garos polufinale, Nadal 6:4, 3:6, 6:1, 6:7 (3-7), 9:7
2014 Rim finale, Đoković 4:6, 6:3, 6:3
2014 Rolan Garos finale, Nadal 3:6, 7:5, 6:2, 6:4
2015 Monte Karlo polufinale, Đoković 6:3, 6:3

Saša Ozmo (ozmo_sasa)

Prati B92 SPORT na Viberu

Sport

Lejkersi na dnu, može li se titan vratiti?

Los Anđeles Lejkersi, drugi najtrofejniji tim u istoriji NBA lige, iza sebe imaju najgoru sezonu od postojanja franšize, osnovane u Mineapolisu 1947. godine.

"Jezeraši" su u protekloj sezoni, svojoj 67, ostvarili samo 21 pobedu na 82 utakmice, što je tek 25,6% pobeda, za 0,8% slabije od skora Mineapolis Lejkersa iz sezone 1957/1958 (19-53).

Lejkersi su svojim četvrtim najgorim skorom u istoriji prvi put od 1976. godine dve sezone u nizu bez plej-ofa. To je previše za tim koji poseduje 16 titula.

Siti, Barsa, Real, PSŽ... Gde će Jirgen Klop?

Posle sedam bajkovitih godina u Borusiji Dortmund, Jirgen Klop će na leto tražiti novi klub. Opcija je nekoliko, sve su veoma atraktivne.

S obzirom na njegovu reputaciju, u vezu sa Klopom dovode se isključivo najbolji evropski klubovi, pre svega iz Premijer lige i Primere.

Najglasnije se priča o Mančester Sitiju, Barseloni, Real Madridu, Milanu, Pari Sen Žermenu, a stidljivo se pominju Bajern Minhen, Liverpul, Arsenal, Mančester Junajted i reprezentacija Nemačke.

Novak Đoković i teorija velikih brojeva

Centimetri su praktično delili Novaka Đokovića od eliminacije još u osmini finala turnira u Majamiju. Aleksandr Dolgopolov imao je šansu za dupli brejk u drugom setu, taj poen imao je težinu meč lopte, ali Novak nije paničio – izgradio je poen i smestio insajd-aut forhend na liniju. Spasao je još jednu brejk loptu insajd-in forhendom, preokrenuo taj meč, a onda dobio i još tri za svoj 51. trofej u karijeri.

Saša Ozmo ponedeljak 6.04. 11:00 Komentara: 104