Serie A 2007/08: The Serie A

Čim se Ferragosto, mesec kolektivnog nacionalnog blejanja po belosvetskim plažama (nazvan po danu Ferragostu, prazniku koji se obeležava 15. avgusta), opasno približi svom kraju, neizbežno dolazi do pojave dobro znanih simptoma "calcio zavisnosti" – grozničavo se analizira raspored tekmi, a upravama voljenih klubova se upućuju molitve (i kletve) za makar još jedan "fundamentalan potpis" u poslednjim minutima prelaznog roka.

Dušan Kosanović Italija
Podeli

Bilo bi mnogo subjektivnih izbora kada bi se od tridesetak italijanskih klubova sa najvećom tradicijom i navijačkom bazom pokušalo napraviti Top20, ali – sa izuzetkom Hellas Verone i Bologne – one najveće bombe adrenalina i strasti su na okupu. Poređane po abecedi sa pozitivnim nulama (za one koji bi da se podsete minusa), samo čekaju da se nemilosrdno sudare, u četiri gradska derbija i mnoštvo drugih regionalnih i ideoloških rivaliteta.

Inter: Kako do "pravog scudetta"?

Za najbogatije svetske klubove se često upotrebljava fraza kako imaju igrača za nekoliko "jedanaestorki", a u slučaju Internazionalea je to i – potpuna istina. Sa dolaskom Chivua (Roma) i Suaza (Cagliari), Nerazzurri imaju na svakoj poziciji bukvalno najmanje dva igrača svetske klase, što bi Manciniju trebalo da omogući da održi formu i svežinu kroz dugi "rat" na više frontova. Jedini igrač koji je otišao je Grosso (Lyon), koji se potpuno izgubio u Interu nakon što je došao iz Palerma kao heroj Mundijala.

Međutim, ograničenja Intera nikada nisu bila u vrednosti nogu igračkog kadra, već je problem bio u glavama – već osvojene titule često su gubljene u zadnjim kolima.

Nakon 14. titule dobijene za stolom i 15. na terenu, ali sa hendikepiranom konkurencijom, crno-plava polovina "Grada mode" je pred velikim pritiskom da dokaže kako je sposobna razbiti kompleks koji je stekla krajem 20. veka od svojih najvećih rivala – Juventusa i Milana.

Izazivači: Milan i Roma

Milan je postao specijalista za Ligu šampiona - stiče se utisak da "klempavog" mogu osvojiti kad god to požele, čak i u sezoni poput minule kada nisu blistali. Tim pre, ove godine je primarni cilj Rossonera osvajanje scudetta, a u cilju dodatne "brazilizacije" tima su dovedeni Emerson (Real Madrid), kao i novi supertalenat Pato (Internacional Porto Alegre). Saga Ronaldinho i megalomanska ambicija Berlusconija da ceo Seleção igra za Diavole je, bar za trenutak, utihnula.

Sa pažnjom se iščekuje i da li će Ronaldo, osim "linije", povratiti i golgetersku formu od pre desetak godina.

Ono čega se navijači Milana najviše pribojavaju je – odbrana. Dida je sve skloniji kiksevima, a veteranska linija ispred njega može značiti iskustvo, ali i umor i povrede. U svakom slučaju, cela Italija će ovacijama ispratiti 39-godišnjeg kapitena, kada u maju poslednji put obuče dres na kome piše – Maldini.

Koliko će bespoštedne bitke da se vode ove godine, najbolje je pokazao duel Rome sa Interom u Supercoppi na San Siru. Po pravilu goleada za potpuno nebitni trofej, ovog puta klasična prvenstvena, rešena penalom De Rossija. "Vučica" pokušava da izgradi pobednički mentalitet, upravo ono što joj je nedostajalo u odsudnim momentima minulih sezona, a najbolji način za to je pobeđivanje na najvećem stadionu u Italiji.

Akvizicije su birane vrlo pažljivo, na mestima gde je klupa bila najtanja – Brazilci Juan (Leverkusen) i Cicinho (Real Madrid) će pojačati odbranu, dok će Guily (Barcelona) pomoći da se rastereti Totti u napadu, pogotovo u situacijama primanja lopte od srednjeg reda kada po pravilu slede pogibeljni startovi na "Princa Rima".

Mnogi smatraju da Giallorossima fali jedan rasni špic, ali zaboravljaju da je pravi adut ekipe zapravo trener Spalletti, koji je patentirao sistem u kom nije neophodan neko poput Batistute, tasa na vagi u Capellovoj šampionskoj ekipi 2001.

Iz drugog plana: Fiorentina, Lazio i Palermo

U ona najslavnija vremena Serie A bilo bi nezamislivo da najbolji napadač napusti ligu, ali Toni je svoj ljubičasti dres ipak zamenio za (ove sezone) crveno-beli Bayerna. Daleko od toga da nema ko da ga zameni – zapeti čekaju Mutu i već afirmisana mlada zvezda Pazzini.

U srednjem redu je druga velika nada italijanskog fudbala Montolivo (posle ipak razočaravajućeg nastupa na U21 Euru u Holandiji), što uz iskusan ostatak tima omogućava Prandelliju da sastavi respektabilnu Violu.

U Firenzu je na kraju (?) svog beskonačnog niza klubova stigao i Vieri, ali on već odavno nije igrač od koga se može očekivati kvalitet (mada, "nikad ne reci nikad").

Lazio je primer tima koji može samo prijatno da iznenadi. Sklopljen od igrača koji ne predstavljaju "velika imena", sa dobrim skautingom mladih igrača sa Balkana (Kolarov kao najnoviji primer), uz sjajnu sposobnost trenera Rossija da stvori jak kolektiv, Biancocelesti bi i u novoj sezoni mogli igrati zapaženu ulogu.

Neočekivan problem za Laziale se pojavio na golmanskoj poziciji. Kao jedini veliki transfer je bio planiran Carrizo (River Plate) kao zamena za Peruzzija, ali Argentinac nije uspeo da "obezbedi" neki EU-pasoš, pa će na među stative stati 43-godišnji Ballotta. Peruzzi je najavio mogućnost da sa klina skine rukavice na koje se još nije ni nakupila penzionerska prašina, ukoliko se golmanska kriza ne reši.

Klub iz prestonice najvećeg mediteranskog ostrva dugo je prošle godine bio najprijatnije iznenađenje, ali je u drugoj polusezoni usledio potpuni krah Guidolinovog sistema. Pripremni period Palerma je poremetio odlazak kapitena i idola tifozerije Corinija u Torino, koga je ka istoj destinaciji sledio i Di Michele, što je dovelo do velikog besa Sicilijanaca usmerenog protiv uprave kluba.

Ipak, kormilo je preuzeo Colantuono, a ekipa je pojačana sa Jankovićem (Mallorca) i Miccolijem (Juve via Benfica), što uz Amaurija koji se oporavio od povrede kolena treba da osigura moćni napad koji će Rosanere načiniti ozbiljnim pretendentom na Top4.

Slavni povratnici: Juventus, Napoli i Genoa

Iako bi mnogi pomislili da bi trobojku sa dresa Intera najvatrenije želeli da otrgnu gradski rivali Milanisti, Derby d'Italia je ipak onaj sa Juventusom. Ono što je već bilo jasno na pripremnim utakmicama jeste da Juve ove godine neće imati problema sa popunjenošću stadiona (pogotovo na omalenom Comunaleu). Ogorčeni zbog brojnih poniženja koja su morali da (zasluženo) "progutaju", armija poklonika Bianconera ne krije žeđ za osvetom.

Uprava "Stare dame" pokušava da smanji euforiju, najavljujući da je cilj u povratničkoj sezoni Top4, a da se borba za titulu može očekivati tek za koju godinu, kada se potpuno sklope kockice. Novi Juve čini spoj megastarova (Buffon, Del Piero, Nedved, Trezeguet) koji su ostali verni klubu uprkos izbacivanju u niži rang, i mladih talentovanih igrača.

Iako bi "scudetto-izazivač" pomalo bila drska prognoza, dolazak Salihamidžića (Bayern), Iaquinte (Udinese), Tiage (Lyon), Grygere (Ajax), Andradea (Deportivo), a pre svih lisca Ranierija na klupu, sigurno će značiti da Juventini mogu mnoge podsetiti ko je najtrofejniji i najmoćniji (ma šta to značilo) klub na "čizmi".

U elitnu diviziju su se posle duge agonije vratila još dva slavna velikana. Genoa, prvi italijanski klub, koji je u startne tri decenije svoje istorije osvojio čak devet scudetta (po čemu je odmah iza "velike trojke"), kao i Napoli, čijih se najslavnijih dana i najslavnijeg igrača koji im je doneo titule 1987. i 1990. još uvek dobro sećamo.

Azzurre (iz zaliva kojeg bi trebalo videti pre smrti) je preuzeo filmski magnat De Laurentiis, donevši neophodnu finansijsku stabilnost klubu iz siromašnog grada. O odanosti Napoletana klubu koji je i u Serie C imao nekoliko desetina hiljada gledalaca na San Paolu ne treba govoriti, o još manje o užarenoj atmosferi koja će dočekati rivale sa bližeg i daljeg severa.

Kada se činilo da će najpoznatiji igrač ostati levi bek zbog činjenice da je rođeni brat "onog" Cannavara, usledio je sporazum (na bazi suvlasništva) sa Juventusom, iz koga stižu Blasi (via Firenze) i Zalayeta. Da će Napoli biti veoma tvrd orah svedoči podatak da su prošle godine od 21 pobede u Serie B, tuce dobili sa rezultatom 1:0, većinu golovima Calaiòja.

Grifoni iz Ligurije su bili odsutni još duže, od 1995. godine. Doduše, bili su sigurni za povratak još pre dve godine kada su bili ubedljivi u Serie B, a onda su zbog (i dalje kontroverznog) nameštanja rezultata u zadnjem kolu prebačeni u Serie C. No, to nije pokolebalo Rossoblu škvadru da se predvođena Di Vaiom ekspresno u dve godine ipak domogne prve lige, na oduševljenje vatrene tifozerije iz lučkog dela grada, a koja se okuplja na severnoj strani Marassija, najengleskijeg stadiona u Italiji.

Plovidba u "mirnu luku"

Euforija je zavladala i među Đenovljanima koji prebivaju na "višim", brežuljkastim delovima grada, a razlog je – Cassanomania. Da li će nestašni dečko italijanskog fudbala konačno ublažiti najveću grešku svog života kada je napustio Romu, ostaje da se vidi. Ako je suditi po prvoj trening utakmici koju je za Sampdoriju odigrao po dolasku iz Madrida, kada je pred 3.000 fanova dao dva gola, čini se da su Blucerchiati pravi izbor.

Veliku pažnju izaziva i povratak Montelle u klub koji ga je svojevremeno izbacio u orbitu. Aeroplanino je sa Romom dosegao vrhunac, ali pre okončanja karijere može pružiti sigurno još velikih partija, pogotovo uparen sa drugom trećinom ubitačnog tridentea "Vučice", kojeg su svojevremeno činili sa Tottijem.

"Bikovi" iz Torina se nadaju mnogo boljoj sezoni nego što je bila prošla, kada su jedva izborili opstanak. Možda će inspirativna biti činjenica da ponovo imaju za protivnika "one sa manje navijača u gradu", a ekipu će sa klupe voditi Novellino (došao nakon pet sezona u Sampu). Ekipa je ozbiljno pojačana – pored dvojca iz Palerma, angažovani su solidni igrači poput Ventole (Atalanta), Natalija (Udinese), Lanne (Chievo), Grelle (Parma), ali Granata svakako najviše očekuje od U21 zvezde Rosine.

Udineseu je otišao Iaquinta u sestrinske "Zebre", ali se iz Sampa vratio novi adut Azzurra Quagliarella, verovatno najveća zvezda sledećeg prelaznog roka (možda i januarskog, ako se skupi dovoljno "zimnice"). U inostranstvo su otišli golman De Sanctis (Sevilla) i Muntari (Portsmouth), ali je od pečalbe u poslednjem trenutku odustao Di Natale, čak se izvinivši navijačima što je zatezao oko visine svoje plate.

Poslovično hladni Friulijani se ne brinu previše – bili su veoma aktivni u prelaznom roku angažujući čak petnaestak novih igrača iz manjih klubova, među kojima je najatraktivniji Floro Flores (Arezzo).

Za komunistički duo Livorno-Atalanta, u odsustvu razloga njihovog bivstvovanja (čitaj: pobede nad svojim, takođe levičarskim, komšijama iz Pise i Brescie), zadovoljštinu bi predstavljao jedan miran put kroz sezonu, što dalje od "crvene linije".

Amaranti iz Toscane su ostali bez svog simbola Lucarellija – destinacija je istok, tačnije Donjeck. Nit je huk SSSR-a, nit zelene novčanice ukrajinskih tajkuna (pojedine tifo-grupe iz Brigate Autonome Livornesi ga optužuju za izdaju), već nepomirljivi sukob sa predsednikom Livorna Spinellijem, kao i spoznaja da pred kraj karijere nije inteligentno biti rezerva u nekom velikom domaćem klubu. Stigla je adekvatna zamena za dugogodišnjeg kapitena u vidu dvojca Tavano (Valencia) – Tristan (Mallorca), ali odlazak najavljuje i sjajni golman Amelia.

Atalantu je preuzeo Del Neri, a udarnu snagu tima će i ove godine činiti Doni i Zampagna, uz mnoge izdanke slavne omladinske škole Nerazzurra iz Bergama. Poslednjih dana prelaznog roka je ostvaren transfer Costinhe (Atletico Madrid), čime je ojačan i srednji red.

Kako izbeći "napredovanje" u abecedi

Parma želi da ove godine opstanak obezbedi mnogo ranije od ruleta u poslednjem kolu. U tu svrhu su angažovani Zenoni (Udinese), Falcone (Sampdoria), Morrone (Livorno) i Reginaldo (Fiorentina), a moguće je da će na pozajmicu stići i Recoba (Inter).

Reggina je prošle godine načinila pravi podvig izbegavši ispadanje uprkos kazni od 11 bodova. Međutim, čini se da će to biti teže ponoviti sada, kada Amaranti iz Calabrije kreću ravnopravni sa ostalima, jer na klupi neće biti Mazzarrija (postao trener Sampa), koji je bio veliki motivator ekipe. Osim toga, mlada zvezda Bianchi je prodat Manchester Cityju.

Catania je prošle godine u rezultatsku krizu (baš kao i rivali iz Palerma) upala tek nakon "crnog sicilijanskog derbija", jer je svoje utakmice igrala na neutralnom terenu ili na svom stadionu bez publike.

Elefanti su zadržali sastav, usput je stigao solidni defanzivac Terlizzi (Sampdoria), pa je opstanak sasvim realan cilj.

Cagliari je prodajom Suaza (Inter) i Esposita (Roma) bitno smanjio ionako male šanse za opstanak. Ipak, možda iznenade pojačanja iz nižerazrednih klubova, pre svih Acquafresca (Treviso).

Klubovi iz dva toskanska gradića (oba sa po 50 hiljada duša) jedini nekako odudaraju od grandioznosti i glamura ostalih. Da to ne mora da bude nikakav nedostatak najbolje je pokazao Empoli koji će se takmičiti u Kupu Uefa, ali to može biti mač sa dve oštrice u ligi gde se od samog početka sva koncentracija mora usmeriti ka opstanku. Što se tiče Siene, ona je zaista apsolutni autsajder ovosezonske Serie A.

Povratak publike

Euforija oko predstojeće sezone će konačno doneti prekid trenda opadanja posećenosti utakmica italijanske lige, po čemu je ona inače daleko iza ostalih prvenstava "petice". Podaci o prodaji pretplatnih karata ohrabruju, međutim to nikako ne znači da je fudbal na Apeninima pronašao izlaz iz krize.

Da su sećanja na dešavanja u Cataniji iz februara meseca vrlo sveža svedoči činjenica da je policija donela odluku da zabrani navijačima Milana gostovanje Genoi na otvaranju sezone. Naime, pri poslednjem susretu ta dva tima 1995. godine u sukobu navijača je život izgubio tifoz Đenovljana, a policija je nedavno došla do indicija da Grifoni spremaju osvetu.

Izuzetno živa Ultra' subkultura svakako doprinosi da calcio bude tako interesantan, ali za revitalizaciju Serie A je neophodan povratak tradicionalne porodične publike na stadione. Samo prestanak nasilja na tribinama može dovesti do jakih sponzorskih investicija, a time i dolaska najvećih zvezda svetskog fudbala (koje su do pre desetak godina listom bile u italijanskim klubovima), što opet u krajnjoj instanci znači privilegiju uživanja u najvažnijoj (ne)sporednoj stvari na svetu.

Sport

Premijer liga 2007/2008: Velika petorka

Šesnaesta sezona Premijer lige počinje u subotu, 11. avgusta. Dvadeset klubova boriće se u šampionatu koji mnogi smatraju najatraktivnijim na svetu. B92 vam u pet nastavaka predstavlja sve članove lige. U prvoj epizodi pričamo o kandidatima za titulu i Ligu šampiona.

Vladimir Novaković subota 11.08. 04:01 Komentara: 57

Kreće Meridijan Superliga, kakva?

Počinje još jedna sezona Meridijan Superlige, u novom ali i već viđenom formatu. Dvanaest ekipa igraće 33 kola po trokružnom sistemu, devet prošlogodišnjih učesnika i tri nove ekipe boriće se za titulu, dva mesta u Kupu UEFA, jedno u Intertoto kupu i opstanak.

Prelazni rok bio je nešto burniji nego prethodne godine, Crvena zvezda i Partizan imaju u startnim postavama više stranaca neko ikada do sada, a na superligaškim terenima gledaćemo trojicu 'A' reprezentativaca i petnaest igrača mlade selekcije, vicešampiona Evrope.

Miloš Šaranović petak 10.08. 19:13 Komentara: 15

Na dva ili tri točka kroz grad

Ako frikombinujete najgore osobine saobraćaja u Beogradu, Rimu i Atini, sa crnogorskim smislom za brzinu i ako zamenite trake kojima se vozi (i Tajlanđani izigravaju Engleze) dobićete manje-više jedan običan "vozni" dan u Bangkoku. Sada, sva ta gužva nije neki poseban razlog da vam pričam o tome, ali zato jeste jedna neuobičajena upotreba motorcikala u taksi svrhe.

Sportska redakcija B92 četvrtak 9.08. 13:10 Komentara: 0

Čavić za B92: "U Pekingu osvajam medalju"

Milorad Čavić, najbolji srpski plivač, za B92 priča o planovima pred Olimpijske igre, o tome kako je uticao na mlade plivače u Srbiji, kakve probleme ima da obezbedi sredstva za pripreme i procenjuje da može da osvoji medalju u Pekingu 2008. godine.

Čavić je rođen u Anahajmu, u Kaliforniji, 1984. godine, a do sada je nastupio na Igrama u Sidneju i Atini. Iza sebe ima dva svetska prvenstva i po dva evropska prvenstva u velikim i malim bazenima i jedan svetski rekord, a na poslednja dva velika takmičenja na kojima je učestvovao, bio je uspešan. Na šampionatu Evrope u Helsinkiju osvojio je dve medalje, jednu zlatnu, a na Svetskom prvestvu u Melburnu završio je finalnu trku na šestom mestu iako je ostvario ukupno treće vreme (u kvalifikacijama).

Miloš Šaranović petak 3.08. 13:18 Komentara: 21