Sport / Nikola Đukić 4

Najlepša fudbalska bajka pisana srpskim perom

Grupa Skauzera, stanovnika Liverpula koji pretežno navijaju za ovaj fudbalski klub, deo je neverovatne fudbalske priče koja će ponovo biti ispričana 50 godina kasnije.

Nikola ĐukićIzvor:
Screenshot (dallasobserver.com)

Božidar Nikolajević Kapušto rođen je u Skoplju i zajedno sa Ferencom Puškašom je učio u Mađarskoj nacionalnoj fudbalskoj akademiji, ali je 1956. godine morao da napusti Evropu i ode „preko bare“. Preselio se u Toronto gde je radio u lokalnom fudbalskom časopisu. Ipak, uvek mu je najveća strast bio trenerski posao. Kada je čuo da se Dalas sprema da napravi klub za prvu sezonu Fudbalske lige Severne Amerike, iskoristio je šansu. Iskoristio je svoje kontakte i doveo igrače iz Evrope.

Od Španije u avgustu do Hondurasa u martu, provedenog Božića u Tokiju i Nove godine u Manili, ovo je bilo pravo fudbalsko putešestvije. I to u vreme kada takve stvari nisu bile previše moderne.

Ovih dana knjiga bi trebalo da se nađe u prodaji, a ono što je veoma zanimljivo jeste da je ekspediciju koja je odigrala 32 utakmice u 26 različitih zemalja, u okviru priprema za premijernu sezonu, vodio srpski trener Božidar Nikolajević Kapušto, poznatiji kao Bob Kap.

Nikolajević je okupio Evropljane u Teksasu, bilo je osam Engleza, od kojih je sedam bilo sa Mersisajda. Jedan od njih je i defanzivac Bil Krosbi, koji se prisetio kako je počeo da igra za Tornado.

Imao je 19 godina i radio kao kondukter u liverpuskim autobusima, kada je u časopisu „Liverpul eho“ video da se traže „vrhunski amaterski fudbaleri“. Ubrzo posle toga pozvan je na razgovor, da bi mesec dana kasnije primio telegram sa pozivom u Dalas. Ispostavilo se kao iskustvo koje mu je promenilo život.

„Neverovatno putovanje koje se nikada više neće ponoviti“, rekao je Krozbi jednom prilikom.

Screenshot (bbc.co.uk)

Bilo je tu i poznatijih igrača – Dejv Murkroft je na ’Vembliju’ igrao u amaterskom finalu FA kupa za Skelmesdejl junajted, potom zabeležio više od 100 nastupa za Tranmer, dok mu je saigrač u Dalasu bio i Brajan Harvi, brat Evertonove legende Kolina. Uz njih, Božidar je doveo po dvojicu Norvežana, Danaca i Šveđana, uz samo jednog Amerikanca – Džeja Mura.

Tokom sedam meseci tim je putovao po svetu, igrajući utakmicu za utakmicom, često pred stotinama i stotinama navijača. Neki od protivnika bili su Real Ovijedo, Fenerbahče i reprezentacija Pakistana, posetili su Kipar, Iran, Indiju, pa čak i Vijetnam, u kojem je u to vreme buktao rat.

„To je nešto što ostaje za ceo život“, dodao je Krozbi.

Ipak, Kapovo nasleđe je ostalo – osim traga u takozvanom sokeru, ostavio je neizbrisiv pečat u američkom fudbalu, pošto je jedan od najzaslužnijih za promenu u NFL ligi i uvođenje kikera koji poseduju fudbalski stil sedamdesetih godina prošlog veka.

Jedan od njegovih učenika, Austrijanac Toni Friš, prvi je fudbalski igrač treniran na ’Starom kontinentu’ koji je zaigrao u NFL. Kapušto je u sledeće tri godine u najjaču ligu sveta doveo još osmoricu Evropljana. Ono što je pokušao 1978. niko nije mogao da nasluti – „poslovni sindikat“ je želeo da napravi „bum“ i dovede Rikija Vilju, zvezdu argentinske reprezentacije koja je te godine osvojila Mundijal u svojoj zemlji, ali se Kap suprotstavio takvoj ideji.

Vilja je zajedno sa Osvaldom Ardiljasom potpisao za Totenhem, dok je srpski trener odlučio da prestane da se bavi fudbalom i postao je slikar. Neka od njegovih dela, za koju je inspiraciju tražio upravo u NFL-u, izložena su u Kući slavnih ovog sporta u Ohaju.

Kap je 2010. godine u snu preminuo u 88. godini života. Njegova uloga u neverovatnoj bajci Dalas Tornada mu je odavno obezbedila mesto u istoriji fudbala. Vi ste možda danas čuli za njega, ali oni koji su učestvovali u turneji ga sigurno neće zaboraviti.

Komentari 4
Čitajte
Pošalji komentar