Sport / Aleksandar Babić 1

Adrijan Tambe za B92: „Ono što vas ne ubije...“

Njegovo prezime govori o pedigreu, a crte lica, prirodno, podsećaju na jednog iz plejade poštovanja dostojnih trkača džentlmena. Adrijan je sin Patrika Tambea, bivšeg pilota Meklarena, Ferarija i Renoa. Momak je raznovrstan vozač, rad da pokuša gotovo sve - prokrčio je put kroz Formulu BMW i GP3 seriju, ne libi se nastupa u trkama na ledu, a domicilno takmičenje 2011. mu je AutoGP u kojem je u četiri starta ostvario dva plasmana na podijumu i trenutno deli četvrto mesto u generalnom. Štićenik Greviti programa podrške zvezdama u nastajanju startuje kao iz katapulta i jako dobro prevodi timsku strategiju u rezultat, a stigao je da iskusi i svet Formule Reno. Zvučno i ’dobro’ prezime nesporno pomaže, ali ne bi bilo dovoljno da Adrijan nema talenta.

Izvor:

U Monaku si izveo trkački debi u Formuli Reno 3.5 i postigao izvrstan rezultat, donevši najbolji ovosezonski plasman timu Pons. Otvara li ti to apetit da nastaviš?
„Bilo je vrlo dobro. Cilj je bio da naučim stazu, pa je jako lepo što sam završio sedmi, to mi je bila prva trka u Formuli Reno 3.5 i prva trka u Monaku. Zbog toga možemo biti srećni. Pons tim radio je vrlo dobro i bili su zadovoljni, kao što ste rekli, moje sedmo mesto bio je njihov najbolji rezultat. Pozitivan vikend, prešao sam dosta kilometara na stazi da bih je naučio, to je i bio cilj, sve je prošlo savršeno.“

Ima li šansi da ćeš se ove sezone još koji put okušati u najjačoj Formuli Reno?
„Svakako uvek ima prilika, ali potrebno vam je sponzorstvo, koje sam za Monako imao. Zasad nema ničeg planiranog.“

Vozio si i voziš mnoge kategorije, ne samo formule. Šta je glavni cilj do kojeg pokušavaš da stigneš?
„Kao kod svakog mladog vozača jednoseda, postoji samo jedan cilj - Formula 1. Naravno, auto-sport nije samo Formula 1, danas u krizi i u ovoj ekonomskoj situaciji, morate razmotriti sve, ali imam dvadeset godina i još uvek mogu da nišanim Formulu 1.“

© BMW AG

Šta ti se najviše dopalo od svega što si vozio? Formula BMW, GP3, Formula Reno, AutoGP?
„Nema jedne stvari koju volim više od ostalih, uvek postoje volan i neke pedale i uvek se dobro zabavljam. Volim da vozim brzo, a to nije lako ni s jednim automobilom, s električnim, u trkama na ledu, sa GP3, sa AutoGP autom. Sve vreme teško je biti na limitu, a to volim.“

Ko određuje tvoj sezonski program?
„Otvoren sam za svaku vrstu prilike, a dalje zavisi od ponude i novca, takvih stvari. Danas morate biti prilično kompletan vozač, to znači da budete sposobni da budete brzi u svakom tipu auta. Svakako ću razmotriti svaku priliku.“

Otkud Andros trofej i trke na ledu u spisku tvojih aktivnosti? Voziš li ih da bi nešto više naučio, ili iz zabave?
„Vozi se zimi, drži vas u formi, održava motivaciju i fokus, a ako zimi ne radite ništa, jako je teško. Vozio sam Andros trofej prvi put ove godine i najmlađi sam osvajač trke ikada. Bilo je to dobro iskustvo i to doprinosi vašem osećaju, psihofizičkoj formi, koncentraciji. Ali, to se jako razlikuje od trka formula.“

© AutoGP.org 2010

Otac ti je slavno trkačko ime. Da li ti je podsticaj, podrška, možda uzor?
„On nije želeo da ja ovo radim, jer zna da je ovo veoma komplikovan svet, zna da je trkanje veoma rizično. Nije me gurao, ali ja sam se jako trudio. Kad je shvatio da ovo hoću da radim, sada me svakako podržava. Uvek je tu da me podseti da je ovo komplikovan svet i da se iz svake prilike mora izvući maksimum, da se mora ugrabiti svaka šansa koja naiđe. Zato sam ljut kad u kvalifikacijama naletim na gužvu na stazi, jer to je propuštena prilika. OK, uvek postoji trka da se popravite, ali treba izvući maksimum iz auta koji imate.“

Kako si ušao u Greviti program razvoja talentovanih mladih pilota?
„U mojoj drugoj trkačkoj godini, a prvoj sezoni u Formuli BMW, osvojio sam šampionat u ruki kategoriji. Sastali smo se na Hokenhajmu, ljudi iz Grevitija razgovarali su sa mnom i potpisali me. Tome ima neke tri ili četiri godine. U Greviti programu sam od početka, zajedno s D’Ambroziom i Markom Vitmanom, krenulo je s nama trojicom. Greviti odlučuje šta ću voziti, pomaže mi s novcem i svim ostalim stvarima. To je za mene velika stvar, jer se bez njih sigurno ne bih trkao. Mogu samo da im se zahvalim.“

Kažu li ti šta nameravaju s tobom u budućnosti, recimo dogodine?
„Ne, radije ne bih da govorim o idućoj godini, moram da obavim svoj posao ove godine. Ako prođem dobro, onda ću možda imati šansu. Ako ne uradim pravu stvar, možda će me izbaciti, stvar je u tome da se u svakom trenutku izvuče najbolje. OK, treba da mislite o idućoj godini, ali na leto, bliže septembru mesecu.“

© AutoGP.org 2010

Rekao si da ti je ove godine AutoGP titula jedini cilj? Kuda bi te, u idealnom slučaju, put vodio dalje?
„GP2 bi bio sledeći korak, ali serija je jako skupa, dogodine će biti puno trka i biće jako teško sve organizovati i složiti, ali to je cilj. Tu je i Formula Reno 3.5, sa novim autom i svime što je prati. To bi bile dve verovatno najbolje opcije.“

Budući da se prezivaš Tambe, mora biti da te u Francuskoj prati popriličan teret očekivanja.
„Uvek je donekle tako - ako uradite nešto dobro, to je normalno jer se zovete Tambe. Ako uradite nešto pogrešno, onda se priča: ’on je ovde jer je Tambe’. U izvesnoj meri stalno je tako, ali naučio sam da se nosim s tim, to nije veliki problem. To je moje prezime, rođen sam s njim i volim ga. To je deo života i čini vas jačim. Uvek kažem - što vas ne ubije, čini vas snažnijim.“

Za tvog oca uvek se govorilo da su mu nedostajali ’instinkt ubice’ i doza drskosti, da je na stazi bio preveliki gospodin za sopstveno dobro. Jesi li ti agresivniji?
„Treba da pitate njega. Ne mogu da govorim o sebi i da kažem šta imam, a šta nemam. Jedino mogu reći da me nije samo otac stvorio, imam i majku, pa iz toga možete izvući zaključke.“

Komentari 1
Čitajte
Pošalji komentar