Goran Gavrančić za B92: "Čast je biti igrač Dinama"

Kada se govori o serijalu "Pobedničkih 11" ime Gorana Gavrančića svakako nije prvo koje mnogim zaljubljenicima u fudbal u Srbiji padne na pamet... Medjutim, ovaj 29-godišnji Beogradjanin je za 8 godina u dresu Dinama iz Kijeva odigrao mnogo teških evro utakmica i postigao više nego pojedini fudbaleri koji su mnogo popularniji od njega u domaćoj javnosti. U intervjuu za B92, Goran govori o svom dolasku u Kijev, velikom Valeriju Lobanovskom koji ga je doveo u Dinamo, veličini kluba, predrasudama koje postoje u srpskoj javnosti prema ukrajinskom fudbalu, svom predsedniku Ihoru Surkisu i povratku Dinama u vrh evropskog fudbala, gde mu je po onome što smo videli u Ukrajini – i mesto.

Gavrančić je u Kijev došao 2001.godine i za 8 godina izgradio je imidž fudbalera koji se nije štedeo igrajući za najveći ukrajinski klub i nekadašnji ponos sovjetskog fudbala.
Zaraditi kapitensku traku u klubu koji je osvojio 2 kupa kupova, evro superkup, 25 sovjetskih, odnosno ukrajinskih titula i izbacio desetine svetski poznatih igrača, nije ni malo lako. Ta traka kojom je postao prvi kapiten Dinama, a da nije rodjen na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza govori i koliko se ceni sve što je ovaj fudbaler uradio od svog dolaska u Kijev.

Igor Vujičin Ukrajina
Podeli

Fudbalska priča Gorana Gavrančića je samo na početku bila tipična za mnoge igrače iz Srbije. Počeo je u mladjim kategorijama Crvene zvezde, pa preko Hajduka sa Liona i Čukaričkog, umalo završio u Partizanu. Dogovoreni prelazak u Humsku pokvario je veliki Valeriji Lobanovski, čovek koji ima vrlo važnu ulogu u fudbalskom razvoju nekadašnjeg reprezentativca Srbije i Crne Gore...

Kada si dolazio u Kijev,kao nepoznat igrač, da li si osećao pritisak jer si došao u Ukrajinu na preporuku slavnog Valerija Lobanovskog, čoveka koji je ikona u ukrajinskom fudbalu, i čovek za koga je važilo verovanje da rerko greši:

"Nisam očekivao pritisak jer nije se od mene puno očekivalo.Ja samo ovde došao kao nepoznat fudbaler, u isto vreme stigli su i Rumun Černat i još neki fudbaleri od kojih se očekivalo mnogo više. Meni je izazov bio da uspem pored takvog trenera kao što je Lobanovski. Sam sebi sam govorio " Ako uspeš pored njega, ti si pravi". Nisam imao nikakav strah, samo strašan motiv. Da nije to bio Lobanovski možda ne bih ni krenuo put Kijeva, jer sam imao i predrasude kao i mnogi koji ih imaju danas"

Veliki jubilej kluba 80 godina od osnivanja, obeležen je triplom krunom. Medjutim, u ovaj šampionat kijevski velikan je ušao slabo. U jednom trenutku Dinamo je zaostajao čak 10 bodova u odnosu na Šahtjor...

"Prošle godine smo uzeli sve što se može uzeti u Ukrajini. Mnogi analitičari i kritičari su smatrali da smo mnogo slavili "triplu krunu" i da smo se tu istrošili i počeli loše. I sami smo krivi,imali smo veliki fond igrača. Trener je onda pravio različite ekipe, jednu za Evropu, drugi tim je izlazio na utakmice domaćeg šampionata. Jednostavno, nisu bile sklopljene sve kockice...S druge strane, i prošle godine smo loše krenuli u LŠ, i cilj je bio da udjemo u formu kada je to bilo potrebno – u kvalifikacijama za novu sezonu LŠ. To je bio neki osnovni zadatak postavljen ispred nas. Imali smo i sreće, došao nam je i lakši protivnik (Sarajevo), to smo prošli sa 50 posto snage, medjutim, opet u LŠ igramo slabo...

Ovakva situacija već nameće promenu politike u Dinamu:

"Već znam i osećam da od decembra kreće novi kurs i nova politika. Dosta igrača će biti dovedeno u situaciju da promeni klub ili da ode u drugi plan, jer postoji neka ideja da se potpuno menja tim i identitet prvih 11. Da li će to biti mlada ekipa, ili će predsednik potrošiti 100 miliona eura i dovesti 5-6 ozbiljnih evropskih igrača, ne znam. Ali, ja sam ubedjen, ako ja ne budem u klubu kada Dinamo napravi neki veliki evropski uspeh, uspeće za 10-ak godina, to je sigurno. Ulaganja su velika, samo je stvar u igračima koji imaju predrasude o ovom fudbalu. Medjutim, dolaze polako, ukrajinski fudbal je iz dana u dan sve bolji i na višem nivou. Doći će i dan kada će ovde dolaziti igrači svetske klase koji neće razmišljati gde dolaze...

Osim fudbalera Metalista iz Harkova Devića koji predstavlja veliko osveženje u ovoj polusezoni, broj naših igrača u Ukrajini je sve veći. U Šahtjoru pored Duljaja igra i Vukić, Dišljenković i dalje brani za Metalurg. Ozbiljnu priču naših igrača u Ukrajini započeo je upravo Goran Gavrančić, u Dinamu su trenutno i Marjan Marković i Miloš Ninković, momak koji ima istovetan fudbalski put kao i Gavrančić. U Dinamo je stigao pravo iz Čukaričkog:

" Ima dosta igrača. Žao mi je što ne mogu sad sve da spomenem. Odmah mi na pamet pada Dević iz Metalista. Igra odlično ove sezone. Tu je i moj saigrač Miloš Ninković...koji prolazi kroz sve situacije koje sam i ja prošao. Dolazi iz istog kluba, mlad igrač, jedino što je dosta bolji i perspektivniji od mene. Njega stvarno svrstavam u igrače koji imaju potencijal Zidana ili Del Pjera... On ima kvalitet koji nema svaki igrač, od njega može da se očekuje jedan potez, kiao što se očekivao od Savićevića na primer. Na njemu je sve, i ja mislim da on u Evropi može da napravi karijeru. Ima naših igrača u skoro svim klubovima. Ima i starosedelaca koji dugo igraju ovde. Baš je pre dve godine bila statistika vezana za strane igrače. Bilo je čak više Srba nego Brazilca u ukrajinskom prvenstvu. A oni su ovde...Poštuju nas, i sad je našim igračima ostalo da to potvrđuju i da prezentuju našu zemlju, prvenstveno svojim ponašanjem, a što se kvaliteta tiče, ja smatram da smo najtalentovanija nacija.

Spomenuo si da se ovde jako puno ulaže. To su neke svote koje su nama neshvatljive, koliko sam uspeo da pročitam gazda Šahtjora je uložio preko 75 miliona evra na pojačanja samo ovog leta, tu je i Dinamo, i nedostaje možda i treći klub koji bi pojačao konkurenciju. Gde će po tebi završiti ukrajkinski fudbal, s obzirom na enormna ulaganja?

"To je jako teško reći, jer ja sam ubeđen da će se pojaviti i treći i četvrti i peti klub. Po meni je teorija da ako Ukrajina bude izdržala pritisak Evropskog prvenstva 2012. godine, i uspe da se dogovori oko političkih stvari i krene u izgradnju infrastrukture, mislim da će onda krenuti i ostali milioneri sa ulaganjem u klubove. Kao što je i u Rusiji napravljena jako ozbiljna liga, i tamo su predrasude već nestale, to jest, igrači i to svetskog ranga, uveliko dolaze. Opet je razlika i između Dinama i Šahtjora, jer Dinamo na osnovu svoje infrastrukture i svog imena može lakše da dovede igrače nego Šahtjor, i onda je Šahtjor primoran da plaća više i da uzima igrače za mnogo veće svote novca. Dinamo voli da dovede igrača koji je kvalitetan, ali koji će svoj zenit doživeti upravo u Kijevu. Medjutim, možda će doći i to vreme da kada će se Dinamo okrenuti stranom treneru koji će objaviti budžet od 100 miliona i dovesti pet, šest vrhunskih igrača.

Veličina jednog kluba ne gleda se samo po kvalitetu prvog tima, osvojenim trofejima ili godišnjem budžetu, već i po pratećoj infrastrukturi. Dinamo svoje ligaške mečeve igra na svom stadionu kapaciteta 18 hiljada mesta. Naravno, postoje ozbiljni planovi da bude proširen na 40 -50 hiljada mesta do početka EP 2012 godine. Medjutim, letimičan pogled na sportski centar "Konča – Zaspe" pored Kijeva, ili za Ukrajince i fudbalere Dinama jednostavno "Baza" govori da je u pitanju svetski klub. Brojni tereni,uključujući i jedan zatvoren sa grejanjem i veštačkom travom, lekarski centar, baze,soba sa planinskim vazduhom?, samu su deo jednog ogromnog kompleksa kojim se ponose u Kijevu...

" Kada bi ovo sve nekako izmestili i stavili u Italiju ili Španiju, ja sam siguran da bi se Dinamo borio za titulu. Mislim da je najveći hendikep Dinamu što nema konkurenciju ovde. Ovde se živi za utakmicu sa Šahtjorom gde može da se pokaže kvalitet. Mislim da će razvitak ovde u Ukrajini doneti Dinamu mnogo toga dobrog.

Sada se već dosta priča o Rinatu Ahmetovu, o toj famoznoj "Forbs" listi na kojoj se nalazi, i njegovim milijardama. Ko je Ihor Surhis, prvi čovek Dinama iz Kijeva i takođe izuzetno bogat čovek, ali ne toliko medijski eksponiran kao Rinat Ahmetov.

"Moj gazda je čovek koji ima novca, ali voli da živi sa ekipom i voli ovaj klub. On uživa u fudbalu, dok je bilo problema sa Dinamom pre dve godine sa akcijama, on je rekao da nema veze sa politikom i da voli, i živi za Dinamo. Nakon poslednje pobede nad Šahtjorom odmah je došao u svlačionicu i proslavio pobedu sa nama. On jednostavno voli Dinamo, i ceo život je navijao za taj klub. Igrače koje može da proda, ne prodaje jer je emotivno vezan za njih. I kada se kod mene pojavila želja da promenim sredinu, on je iskazao veliku želju da ostanem, i danas sam mu zahvalan zbog toga.

Gavrančić ima ugovor sa Dinamom na još dve godine, čime bi ispunio celu deceniju u ukrajinskom klubu. Za to vreme odigrao je skoro 250 utakmica, od toga 50 u Ligi šampiona i kupu UEFA. Tokom 8 godina, Imao je ponude Fiorentine, Evertona i Njukasla, ali gazda kluba milioner Ihor Surkis uvek je pronalazio načina da ga zadrži u Dinamu gde je sa nekolicinom iskusnijih igrača, Škovskim, Rebrovom, Vaščukom… i danas zaštitni znak kluba

Ostao si, a hteo si da odeš. Šta dalje? Imaš još dve godine ugovora. Da li možda planiraš da završiš karijeru ovde, i kako uopšte živiš u Kijevu?

"Živim porodično, i ne vidim problem u slučaju da promenim sredinu, jer neće se ništa bitno promeniti. Nisam više od tih ljudi kojima je potreban neki kvalitet života u nekom gradu koji se nalazi pored mora ili pored planine. Imam još dve godine ugovora, ali sve zavisi od Dinama. Ja imam neke svoje ambicije, ali sve je na ljudima u klubu. U slučaju da se odluče da prave neku mladu ekipu, svakako da ću se povući i naći neki drugi klub. Ali, ovde sam već sedam godina. U početku mi je bilo strašno da ostanem ovde do kraja karijere. Sad bi iskreno voleo da ovde završim karijeru, a ako ne ovde, možda i u Rusiji, jer nemam više tih predrasuda. Ne jurim za Evropom, ne jurim za nekom jakom ligom iako mi je to želja. Ali, ako odem, nadam se da ću imati oproštajni meč i da ću tako zatvoriti priču zvanu Dinamo" rekao je nekadašnji član "fantastične četvorke", odbrambene linije poslednje reprezentacije SCG koja je u kvalifikacijama za SP primila samo jedan gol.

Pobedničkih 11

Milan Stepanov: ''Mogu još bolje!''

Značajan iskorak naprede u karijeri napravio je Milan Stepanov prelaskom iz Trabzonspora u ekipu prvaka Portugala – Porto. Stepanov je za samo nekoliko godina stigao od Vojvodine do Porta i to preko Trabzonspora. To ipak nije bio jednostavan put ovog 24-godišnjeg defanzivca.

Pobedničkih 11 utorak 25.12. 20:10 Komentara: 8

Nemanja Vidić za B92: "Igraću još bolje"

Nemanja Vidić retko daje intervjue, uglavnom 'priča na terenu' a u razgovoru za B92 govori o svom viđenju puta koji je prešao, od talentovanog klinca iz Užica do igrača Mančester junajteda i standardnog reprezentativca, o rodnom gradu, Beogradu, Moskvi i Mančesteru, Premijer ligi i Ligi šampiona, derbijima koje je igrao, planovima za budućnost...

Pobedničkih 11 petak 30.11. 14:02 Komentara: 52