Martin Vugrinec – tinejdžer za kojeg navija ceo region

Ima samo 16 godina, veliki broj trofeja iza sebe, a ove godine je dočekao svoj najveći izazov – učešće u Red Bul kupu novajlija, mnogi bi rekli poslednjoj stanici pred Moto GP šampionat. Njegovo ime je Martin Vugrinec, iz Hrvatske je, ali nikada nije bio šampion u svojoj domovini, ali zato jeste u Srbiji. Može se reći da je ujedinio ceo region, pošto svi ljubitelji motociklizma sa ovih prostora ne mogu da dočekaju trenutak kada će imati nekog svog u najjačoj konkurenciji, a ako Martin uspe u svojoj nameri, neće čekati još dugo...

Jelena Trajković Svet
Podeli

Od malena, Martin se kalio na stazama širom stare Jugoslavije, mada se teško za neku na kojoj je vozio može reći da zaslužuje da se nazove autodromom. Praktično je prvo seo na motor, a tek onda prohodao, pa je njegovo bavljenje motociklizmom nekako bilo prirodno.

Moj tata je vozio trke kada je bio mlad. Čim sam se rodio, on me je stavio na svoj motor i tako se rodila ljubav prema njima. Išli smo zajedno po trkama i to je bio normalan sled događaja. Ne znam tačno kada sam prvi put seo na motor, ali znam da sam počeo prvo motor da vozim, a tek onda bicikl“.

Pošto motociklizam nije mnogo popularan na ovim prostorima, Martinov put je mnogo teži i duži nego da je kojim slučajem iz Italije ili Španije. Ipak, mladi Vugrinec ističe da ne bi uspeo ništa da nije bilo podrške njegove porodice, posebno oca Ivice, koji je i njegov mehaničar.

Na našim prostorima svi gledaju samo fudbal, tako da u motociklizmu nema mnogo sponzora. Najveća podrška za mene, i moralno i materijalno, jeste moj tata, bez njega ne bih bio ovde. Išli smo po trkama u Hrvatskoj, ali i celoj regiji i istočnoj Evropi, tražili smo što jače trke da bismo pokazali da smo najbolji i posle otišli u svet. Možda je oštar, ali zna na koji način ja funkcionišem. Zna šta treba da kaže i kojim tonom, zna nekad da bude agresivan i napadan, ali to pomaže uvek. Kada sam potišten, on me digne, kada sam previše poleteo, on me spusti na zemlju. I uvek me drži tu“.

Iako mu je tek 16 godina, Martin ne razmišlja baš kao prosečan tinejdžer. Nikada se ne zadovoljava postignutim i uvek želi samo više.

Svi mi uvek čestitaju na svemu što sam postigao, ali se ja ne osvrćem na to, već samo gledam napred. Čak i kada osvojim neko prvenstvo, uvek gledam dalje. Do tada mi je cilj da ga osvojim, kada ga osvojim, tražim nešto novo. Uvek tražim nešto više, nikada nisam zadovoljan“.

Ove godine, Martin je dobio priliku da se pokaže u znatno jačoj konkurenciji nego što je slučaj bio do sada. Red Bul kup novajlija je najjači šampionat u kojem je vozio i u ovom trenutku mu je prioritet, pa neće biti mnogo 'izleta' po trkama u Hrvatskoj, Srbiji i okolini.

Materijalno imamo velike probleme. Iako u Red Bul kupu novajlija imamo govoro sve plaćeno, moramo da nađemo novac za putovanja i smeštaj. Vozićemo na nekoliko trka, više da se pokažemo ljudima koji nam pomažu, ali nećemo voziti prvenstvo. Sada je prioritet ovaj šampionat. Umesto da vozim neko prvenstvo, bolje je da idem da treniram na stazi na kojoj vozimo“.

Tokom prvog trkačkog vikenda, na stazi „Heres“, Martin nije imao sreće, pa je završio samo jednu trku. Ispred njega je još šest vikenda i ukupno 11 trka, a sada mu je prioritet da upozna sve staze na kojima će voziti.

Trenutno treniram sam jer nema kod nas sa kim bih mogao da vozim. Idem sa tatom na staze na kojima ću voziti trke, najčešće naletimo na trkačke dane, uzmemo motor, pa gledamo putanje, praktično snimam stazu. U motociklizmu nije kao u fudbalu, da je svaki teren skoro isti. Staze nisu isti, a kada je neko bio na stazi ima veliku prednost u odnosu na one koji nisu“.

Naredne trke Martina očekuju 26. i 27. juna u Asenu, a potom će voziti i na stazama „Zahsenring“, „Brno“, „Silverston“, „Marko Simončeli“ i „Aragon“.

Od svih staza najviše se radujem Zahsenringu, mnogo mi se sviđa. Nikada nisam bio na njoj, ali preko igrica i prenosa trka mi se svidela, ima mnogo uspona i padova, a ja volim takve agresivne staze“.

Upoznavanje staze je proces koji prolazi svaki motociklista, ali svaki isto tako ima i drugačije rituale po tom pitanju.

Najvažnije je da se prošetam stazom, da vidim asfalt. Morate da razmišljate kao vozač, a ne kao običan čovek. Kada sednete na motor za trening, imate pet krugova i ja svaki put mislim da ću pasti. Padnem jednom, dva puta, iskliznem. Hoću da vidim gde je granica, isto tako i upoznajem i motor, jer prvo padam. To je malo sada problem jer imamo malo vremena, a i moramo da se trudimo da ne padamo“.

Za svoju prvu sezonu u Red Bul kupu novajlija Martin nema velike ambicije, ali su one za sledeću godinu i te kako jasne.

Očekivanja su da izborim mesto i ostanem u šampionatu. Moram da se prilagodim na motor, upoznam sve staze i naredne sezone pokušam da se borim za mesto među najboljom trojicom. Moto3 kategorija je predaleko, ne skačem pred rudu, razmišljam o sledećoj trci, ne sezoni“.

Međutim, jasno je dokle Martin želi da dogura.

Moto GP šampionat je svima san, ali treba ići korak po korak i dati sve od sebe“.

Mladi hrvatski motociklista voli da kaže da nema idola, ali postoje vozači za koje voli da navija, a oni i koje voli da gleda.

Pokušavam da se sam razvijam sam kao vozač. Ipak, imam dvojicu najdražih vozača, a to su Valentino Rosi i Horhe Lorenco. Dosta sam agresivan vozač, ne navijam za Markesa, ali njegov stil mi se sviđa, iako mi nije favorit“, rekao je Martin Vugrinec u intervjuu za B92.

Jelena Trajković (@zvezdica)

Prati B92 SPORT na Viberu