Prlainović za B92: Osvojili smo sve!

Kapiten vaterpolista Crvene zvezde Andrija Prlainović već sa 26 godina svrstava se u velikane ovog sporta. U 2013. osvojio je 4 trofeja sa crveno-belima. Sa reprezentacijom ima 16 medalja, osvojene Evrolige sa Partizanom, Pro Rekom i zvezdom. On je jedan od ljudi koji nikada nisu prvi ispred kamera, ali je uvek tu kada treba da se prikaže kvalitet ili preuzme odgovornost za svoj tim – i na kraju osvoji pehar i medalja.

Nemanja Đorđević
Podeli

Crveno-beli su u 2013.godini u svetu vaterpola bili ono što je Bajern u svetskom fudbalu – osvojili su sve, a trofeje je redom dva puta na Banjici, pa na Tašu i konačno Bečeju podizao Andrija Pralinović. I sa gomilom medalja, kaže da uvek ima motiva da osvoji još neku…

U našem 'Novogodišnjem paketiću' do sada ste mogli da pronađete i preglede 2013. godine u auto-moto sportu, tenisu, domaćem fudbalu, odbojci, rukometu, košarci, stranom fudbalu, ostalim sportovima, kao i nova imena koja su zasijala u godini za nama.

Takođe, u njemu vas već čekaju intervjui sa Draganom Milosavljevićem, Aleksandrom Brkovićem, Radosavom Petrovićem, Draganom Mrđom, Dejanom Milojevićem, Milošem Korolijom, Milošem Jojićem, Anom Joković, Bobanom Marjanovićem, Aleksandrom Džikićem, Nevenom Majstorovićem, Žofrijem Lovernjom, Filipom Đorđevićem,Aleksandrom Atanasijevićem, Nemanjom Bjelicom, Milicom Mandić, Marinom Maljković, Sašom Ilićem,Nenadom Miljenovićem, Čarlsom Dženkinsom, Miroslavom Vulićevićem, Dušanom Petkovićem, Ivanom Španović, Novicom Veličkovićem i Jovanom Brakočević.

"Klub koji volim i za koji navijam"

Osvojio si tri poslednja izdanja Evrolige, u svakom klubu za koji si nastupao bio se jedan od najboljih igrača, pri tom je svaka sezona bila trofejna. Šta je to što te i dalje motiviše da daješ sve od sebe u bazenu?

“Dokle god budem nastupao, imaću želju za vaterpolom. Želja za pobedom, napredovanjem, u suštini je ono što me tera da idem samo napred. Tako je na svakom treningu i utakmici – uvek ima mesta za poboljšanje i napredak. Logično, jednog dana, kada se taj motiv izgubi, razmisliću o okončanju igračke karijere. Jer, ipak, smatram da samo kada daješ sve od sebe, zaslužuješ mesto u vodi.

Nisam gledao to na taj način. Imao sam pred sobom veliki izazov i novo iskustvo, ali i priliku da nastupam za klub koji volim i za koji navijam. Posle osvojene Evrolige i sa Partizanom i Pro Rekom, nije mi bila bitna samo finansijska strana priče, već neki izazov i viši cilj. Pružila mi se prilika da dođem u Zvezdu, da bi sve na kraju ispalo kako treba, čak i još bolje. Odigrali smo neverovatnu sezonu, koju nisam mogao ni da sanjam. Toliko zanimljivih mečeva, uzbuđenja, lepih trenutaka, slavlja, ali i nekih loših stana – sve je to sport”.

"Drugi klubovi to nemaju"

Finasije su počele da zadaju probleme već u februaru 2013, kako je sve to uticalo na ekipu?

“Bilo je jako teških trenutaka, kada stvarno nije bilo lako održati ekipu. Ipak, momci su sve to izdržali, opstali kao tim… Svakom pobedom dobijali smo sve više samopouzdanja, postavljali sebi više ciljeve, a pobede su se samo ređale. Nismo stali dok nismo odigrali i poslednji minut. Konačni uspeh je na ovaj način bio neuporedivo slađi".

"Sve to kroz šta smo prolazili – stvorilo je neku posebnu energiju među momcima. Mislim da je taj faktor možda i presudio u pojedinim uzbudljivim završnicama. Moram da istaknem i navijače koji su bili sjajni cele sezone. Kako na ‘Tašu’, tako i na gostovanjima. To je bilo nešto novo za mene, nešto s čim se do sada nisam sretao u karijeri. Igraš u gostima, a imaš podršku svojih navijača – neverovatno. Tu konkretno mislim na nezaboravno gostovanje u Segedinu, kada ih je na tribinama bilo preko pet stotina. Zvezda je po ‘Delijama’ jedinstvena, posebna je u svetu vaterpola. Drugi klubovi to nemaju”.

"Evroliga je Evroliga"

Kada budeš sabirao utiske sam sa sobom, kada sve prođe i slegne se, nema sumnje da ćeš 2013. najviše pamtiti. Koji je najzanimljiviji detalj koji bi izdvojio iz cele sezone?

“Uf, stvarno je bilo i previse bitnih utakmica… Kao što sam i rekao, puno emocija, želje, rada i snage je potrošeno kako bi stigli do sva četiri trofeja. Ipak, moram da priznam, da se titula Evrolige izdvaja kao nešto od izuzetnog značaja. Mali je broj igrača koji su uopšte došli u priliku da se bore za ovaj trofej, a ja sam imao privilegiju da ga podignem kao kapiten – u ime svih nas. Sve se poklopilo te noći. Meč za titulu Lige šampiona, pred našim navijačima na domaćem bazenu, triler od meča i na kraju podizanje trofeja. Taj momenat pamtiću do kraja života”.

Situacija ove sezone je drugačija, usled u najmanju ruku čudne odluke LEN. Zvezda je kao prvak Evrope morala u kvalifikacije, a čuveni Pro Reko je tek posle peteraca bio bolji u dvomeču. Koliko sve to utiče na ekipu, jer sada do završnice Kupa neće imati velike I teške mečeve?

“Sigurno da je veliki hendikep činjenica da ne igramo Ligu šampiona. MIslim da tim i te kako zaslužuje da igra elitno takmičenje. Otišao je samo Pjetlović, došli su neki novi momci, ali smatram da smo u nekoliko najboljih ekipa Evrope i da bi sigurno igrali ‘Fajnal 6’. Najteže nam pada to što uopšte nemamo priliku da branimo trofej osvojen prošle sezone. Srećom, igrali smo finale Super Kupa Evrope protiv Radničkog, i osvojili prvi trofej u sezoni. To nam mnogo znači. Nemamo baš previše mečeva do finala plej ofa i Kupa. Ali, šta je tu je, koncentrišemo se na obaveze koje su pred nama i trudićemo se da damo sve od sebe da odbranimo trofeje.

S druge strane, možda je i vreme da Zvezda krene da razmišlja o sledećoj sezoni. Da polako priprema tim, koncepciju, oraganizaciju… Pojavila se i priča o Jadranskoj ligi. Takva Liga je budućnost, nešto što treba sagledati i obratiti pažnju. Svakog vikenda imali bi jake mečeve, klubovi bi lakše dolazili do sponzorstava, a i mediji bi svakako bili zainteresovani… Zvezda ima perspektivu, ima budućnost i nadam se da će još dugo da traje, i u domaćim i u evropskim okvirima”.

"Srbija ne mora da brine"

Koliko je teško u srpskom vaterpolu planirati budućnost, kada se zna u kakvim okolnostima sve to funkcioniše?

“Jako je teško, uopšte u svetu sporta. Svesni smo stanja u kojoj se nalazi zemlja, i kakva je situacija u privredi. Vaterpolo je ‘mali’ sport i dosta toga zavisi od naklonosti pomoći države. Opet, Zvezda ima neku posebnu energiju koja se stvorila oko kluba i mislim da je perspektiva samog tima dobra. Smatram da će uspeti da se izbori sa svim problemima, ostane jaka i nastavi da beleži uspehe koje svi priželjkujemo”.

I pored teške situacije, srpski vaterpolo nastavlja da napreduje i raste. Svakim danom dolaze neki novi momci, ima sve više kvalitetnih igrača… Koja je tajna srpskog vaterpola?

“Suština je u kvalitetnom radu, koji traje nekoliko decenija unazad. Od početaka stvaranja čuvene jugoslovenske vaterpolo škole, koju je pokrenuo pokojni Vlaho Orlić, da bi njegovu mantru nastavili da prate gotovo svi treneri. Bezbroj igrača s ovih prostora izraslo je u najbolje igrače u istoriji same igre, a uvek smo imali jake klubove i jaku reprezentaciju. Iako smo mala zemlja, nemamo problem s nedostatkom igrača. Sve ide iz napornog rada, a imamo i tu sreću da se malo-malo iz neke od škola pojavi momak reprezentativnog kalibra. Smatram da Srbija nema potrebe da brine za budućnost, što se igračkog kadra tiče. Kao što sam i rekao, tu je veliki broj mladih i kvalitetnih igrača, koji će kroz jaku ligu i rad u reprezentaciji postati oslonac srpskog vaterpola – koji, za razliku od drugih sportova, barem u tom segmentu ne mora da brine".

"Obrazovanje bitnije od karijere"

Vaterpoliti su poznati kao veliki radnici, sam sport vam ne omogućava preteranu finansijsku rasterećenost, pa veliki broj vas ima i fakultetske diplome. Kako ti vidiš sve to?

“Tu opet ključnu ulogu ima rad u vaterpolo školama, odakle sve počinje. Deca se od malih nogu tako uče i vaspitavaju, da budu skromna i umerena. Vaterpolo sigurno nije sport koji može, vama I vašoj porodici, da obezbedi životnu egzistenciju. Mora da se gleda u napred i da se pored igračih kvaliteta razvijaju i neke druge stvari. Imamo sreću da veliki broj nas posle igračke karijere nastavi svoj put u akademskom smislu. Mnogi igrači postali su zaslužni građani, zbog svoji uspeha i doprinosa svojoj zemlji. I to je nešto što čini ovu našu igru posebnom i izdvaja je od ostalih sportova”.

Broj treninga u toku sezone je ogroman, pa se stiče utisak da ste stalno u vodi. Kada ne treniraš, o čemu razmišljaš, čime se baviš, kakva su ti zanimanja?

“Slobodno vreme uglavnom provodim sa voljenim osobama – devojkom, porodicom, meni dragim ljudima. Nemam previše slobodnog vremena, pa gledam da se viđam s ljudima koji najviše ‘trpe’ zbog načina mog života. Trudim se da maksimalno iskoristim ‘prazan’ prostor. Volim da putujem, pročitam dobru knjigu, odgledam film, predstavu”.

"Trofeja nikad dosta"

Velika želja bila ti je da vidiš Rio de Žaneiro. Ti si spojio lepo i korisno, sezonu 2010/2011 odigrao si u brazilskom Fluminenseu. Kako izgleda vaterpolo u tako egzotičnim okolnostima, gde je glavna preokupacija fudbal?

"To je bilo sjajno iskustvo. Proveo sam tamo prelepih dve nedelje, koji ih se rado setim. Brazilci nisu sila kao u fudbalu, ali vole da uče i prihvataju nove stvari. Sjajno su me prihvatili i stvarno sam uživao za vreme provedeno tamo. Olimpijske igre 2016. Igraće se u Brazilu, pa možda i u tome leži ključ cele priče. Idu krupnim koracima napred, ligu su sa dve nedelje, koliko je trajala 2010, produžili na četiri meseca, a postoje neke indicije da bi u budućnosti mogla da traje i punih sedam-osam meseci. Imaju želju da angažuju velike evropske igrače, finansijski dobro stoje, kao i cela država, u velikom su naletu. Zašto da ne? Brazil je sjajna zemlja, u budućnosti deluje kao zanimljiva destinacija, i za život i za bavljenje sportom. Prosperiraju svakog dana na polju vaterpola, doveli su Ratka Rudića za selektora i sigurno je da u godinama koje slede treba obratiti pažnju na njih. U interesu vaterpola je da se priča što više širi, da igra postaje sve popularnija i da sve veći broj zemalja aktivno učestvuje u svetu vaterpola”.

Za kraj, šta sebi želi jedan od najboljih vaterpolista sveta u novoj 2014. godini?

“Trofeja nikad dosta. Dokle god sam u vaterpolu tome ću težiti. Kada se ‘zasitim’, kao što sam već i napomenuo, razmisliću o okončanju igračke karijere. Okružen sam odličnim ljudima i saigračima, koji slično razmišljaj tako da mi ništa nije teško. Sa Zvezdom bih želeo da do kraja maja podarimo još dve titule navijačima i priredimo im još velikog slavlja. Što se reprezentacije tiče, 2013. nije bila baš kao što smo navikli. Izostao je uspeh na koji smo sve navikli, ali to nam daje snagu da radimo još bolje I da se već na Evropskom prvenstvu u Budimpešti vratimo na mesto koje nam pripada”, zaključio je Andrija Prlainović svoj intervju za B92.

strana 1 od 2 idi na stranu