Bez patetike, molim

(Mogu samo da zamislim šta mi sada sve poručujete, ali posle svega što sam napisao...verujem da više i ne mogu da vas iznenadim).

Neću da sada obrazlažem zašto će Azuri (za koje baš i ne navijam) u nedelju 1. jula postati to što će postati, moja ubeđenost u pobedu Italijana nema veze sa pobedom nad Englezima jer tu „skupinu“ koja se zove fudbalska reprezentacija je ono što je Albion bio pre nekoliko decenija samo bez „mađioničara sa loptom“, tako da su sada kao i sama Premijer liga „šutni lopticu pa trči po istu, ali lepo trči i preko svih granica“. To ne pali već nekoliko decenija, ali Ostrvljani nikako to da shvate.

Baš me briga. Italijani imaju Bufona, sigurnu odbranu, starce u veznom redu koji ne greše, Balotelija i Prandelija... dovoljno. Uostalom, videćete (dobra strana ovog poslednjeg dnevnika je u tome što, ako se, kojim čudom, dogodi da Žabci ne postanu prvaci, uvek mogu da računam na vašu zaboravnost, da se pravim blesav, a tu sam šampion, da izbrišem dnevnik. Mislim, imam širok dijapazon mogućnosti da „ispeglam“ sopstevni blam). Na kraju krajeva, Englezi posle one krađe protiv Ukrajinaca (koji nisu ni zaslužili da igraju na EURO) i njihovo ponašanje “kakav gol, ma nije bio majke mi, koji Ukrajinci, koji EURO...“ zalužili su „penal kompleks“, a još kada na to dodamo onog iritantnog golmana MCFC-a... Prosto vam je drago što ih više nećete gledati.

Sve do samog dana odlaska iz Varšave sam se lomio da kupim dres Francuske reprezentacije, ne zato što navijam za njih (ko normalan može da navija za Riberija?) već zato što je najlepši dres na EURO 2012. Govorim o onom belom dresu, koji liči na majicu, stvarno lep... ali posle onog „blamaž“ sa Špancima, koji kao da su igrali protiv Sinišinih momaka a ne protiv neke ozbiljne ekipe, nije mi se kačio još jedan „mbla“ (dovoljno je ovo što pišem)..

Nakon što smo posle tri sata objasnili recepcionerima da sutra putujemo, ništa od engleskog ni da beknu, kartu ne možemo da printamo jer nema interneta, tj. ima ga ali bi morali da čekamo dva dana da se učita mail na kojem je karta, pa dok čovek okrene kurblu na printeru, mi smo već na Svetkom prvenstvu u Brazilu 2014. godine...

Posle doručka koji je isti svaki dan, svih deset dana (bez ijedne „promene“, makar drugi jogurt ili čaše... ništa), ulazimo u taxi i odlazimo na aerodrom. Tamo neki sitni problemi oko broja prtljaga, ništa značajno, samo smo Crvle i ja morali da nosimo 15 kila tovara i u avionu.

Odlazimo da sredimo papire, kad tamo šok. Obojica carinika znaju za Đokovića (to su prvi Poljaci koje smo upoznali da znaju za najboljeg tenisera), ali onda sledi još jedan još veći: “Znate svi pričaju o Đokoviću, a meni je simpatičniji Tipsarević“ !!!! Opiše njegovu igru, servis pogotovo, a onda ovaj pored njega ode korak više „Ma meni je cool Troiki, ili kako se već to vaše prezime izgovara. Uporan je i srčan“.

Htedoh da se slikam sa njim jer ovoga nema ni u Viktorovoj porodici, ni u Diznilendu, ali odustah. Odlazimo u avion. LOT je, da ponovim, 23. vek za JAT i većinu ostalih evropskih avio kompanija. Sletesmo u Beograd i zapljusne nas realnost. Carinik nezainteresovan, mogao sam i tenk da unesem, a onda scena koja se svakom dešava kad dođe na naš aerodrom: Serbi padaju u naručje jedan drugom kao da se do juče bili sijamski blizanci, da su već 50 godina u inozemstvu. To se ljubi, plače, j... mater, sestru, celu porodicu, “pa sto godina te ne videh, iako si otišao pre tri dana“... Čovek koji nas ne poznaje pomislio bi kako smo jedan divan i brižan narod koji misli samo dobro onom drugom i to više nego sebi, a ne onakvi kakvi smo zapravo.

Priznajem, pomislio sam kako mi Varšava i nije tako loša destinacija, ali samo dok traje EURO 2012, nikako posle toga.

Vama

Imponuje mi to što me je toliko ljudi čitalo, komentarisalo, hvalilo, kritikovalo... što sam vas oraspoložavao (jesam li? Hajde lažite barem malo), nervirao, ili bolje reći iritirao, zaintrigirao... činio barem malo radoznalim kada je reč o Varšavi i Poljacima...

Za one koje su me hvalili, kritikovali... veliko hvala. Za one koje sam nervirao, njima najveće hvala!!! Zaista! Alen Ginzberg je prilikom jednog predavanja na UCLA rekao: „Mene daleko veći broj ljudi mrzi, ne razume i smatra bezveznjakovićem. Ti su vam najbolja i najvernija publika i vaši najveći (nesvesni) menadžeri. Mrzeće vas, kritikovati, vređati, istovremeno vam činiti najveću uslugu jer će tako svi znati za vas. Oni što vas mrze sa neverovatnom lakoćom će svima pričati protiv vas, a od toga nema bolje. Sve je bolje od toga da ostanete nezapaženi“.

Da skratim, žao mi je što je Varšava takva kakva jeste (osim Starog grada sve je kao Novi Beograd, mislim, ko normalan može da iskreno kaže da je NBgd lep i privlačan; samo što za razliku od Varšave, NBgd nije bio sravnjen sa zemljom, mada bolje da ga neko sravni i napravi nešto čega se mi, ostali Beograđani nećemo stideti), što je Gdanjsk lepši, što su Poljaci (koje sam upoznao, sreo tj. imao bilo kakvog kontakta, ne mislim da su svi takvi!!! Za ime Boga, to nikako!!!!) takvi kakvi su, što su Česi koji su došli na tekme kao da su iz „El Šabanije“, a ne iz sređene srednjoevropske države (vidim da sam iznervirao one koji su pomislili kako su svi Česi „nešto čemu treba da stremimo“, ti bi i da sam tako nešto napisao za Eskime rekli kako su oni super, da imaju par ortaka koji su cool, da je kod njih tamo najbolja plaža i surf, a ne led i ciča zima), mada me čudi što niko ni reč da napiše kada sam opisivao Kroate. Slažete se sa opisom? Ccccc...

Naravno da sam preterivao... u svemu (to je moj izbor kako bih ismevao Srbina po Radošu Bajiću, kao što je vaš, da li vam se to dopada ili ne), ali niti sam ja književnik (niti ću to ikada postati, kao što nemam ni nameru, a verujem ni talenta – oko toga se svi slažemo, zar ne) niti od EURO i navijača, kao ni Varšave tj. njenog najvećeg dela, niti od Poljaka (ne svih...samo „onih“) ne možete očekivati da budu književna muza ili da ja vama serviram, isključivo, realan opis svakodnevice jednog ne baš preterano interesantnog grada. A ako se, kojim slučajem, pitate čemu onda sve ovo što sam radio, već je opisao Džoni Lajdon (tada Roten) rečenicom:

„Ah-ha-ha. Ever get the feeling you've been cheated?”