Dobro došli u "prokleto mesto" polarnog kruga

Taj grad sa oko 120.000 stanovnika je Gaspromova sibirska baza, preko koje je ruski gigant započeo osvajanje bogatih nalazišta gasa u nepristupačnom Sibiru.

Uprkos tome što je prosečna plata radnika na gasnim postrojenjima u preduzeću "Gasprom proizvodnja Novi Urengoj" oko 3.000 dolara mesečno, na 22 gasna polja u Jamalskonenečkom okrugu, zaposleni su samo Rusi i to oni koji žive u gradu Novi Urengoj, jednom od najhladnijih gradova sveta, na oko 60 kilometara od polarnog kruga.

Na tom snežnom prostranstvu, gde se temperature spuštaju do minus 50 stepeni, živi više od 24.000 sibirskih nomada, Nenaca, koji se ne približavaju "industrijskoj zoni", već se kreću pustijim, severnijim predelima.

Nenci tradicionalno žive od čuvanja severnih jelena i, mada Gasprom eksploatiše gas na, kako kažu sami predstavnici ruskog giganta - zemlji Nenaca, međusobno neguju prijateljske odnose.

Foto: Beta/AP

Gasprom pomaže internatsko školovanje malih Nenaca i pomaže im u zapošljavanju ukoliko odluče da se ne vrate tradicionalnom načinu života. Gasprom ima brojne programe za saradnju sa tim autohtonim sibirskim narodrom.

Nakon što je imao prilike da delimično "zaviri" u njihov život, izveštač Tanjuga je ovog aprila prešao na teritoriju polarnog kruga, uverio se u surovost ruske zime, ali i na ulasku u polarni krug vezao tradicionalne tračice Nenaca na drvo, uz verovanje da će mu biti ispunjena želja.

Gaspromovi predstavnici su simbolično, po običaju, "šutnuli" novinare iz više zemalja sa "ove strane" na teritoriju polarnog kruga, što je inače tradicionalni način slanja gostiju na polarni krug.

Predstavnici Gaspromovog probnog polja za proizvodnju gasa "22", koje se nalazi u polarnom krugu i koje će snabdevati i Južni tok kroz Srbiju, kazali su Tanjugovom izveštaču da život u Gaspromovom "carstvu" u blizini Arktika, ima i dobrih stvari jer za grejanje i druge potrebe gas plaćaju mesečno u proseku oko 10 evra, za stan od oko 65 kvadrata.

Inženjer Denis Židenjko je rekao da toliko plaća za gas i da je zadovoljan radom i životom u Novom Urengoju, koji ima sve što je potrebno za normalan život - redovne i specijalizovane škole, sportske i kulturne, infrastrukturu, verske objekte, savremeno porodilište, banke...

Foto: Beta/AP

Deca mogu da pohađaju muzičku školu, treniraju boks, karate, ritmičku gimnastiku, uče ples i strane jezike, treniraju plivanje ili rekreativno koriste bazen i još dosta toga.

U Novom Urengoju je započet i pilot projekat - Gaspromovog školskog odeljenja, za obuku budućih kadrova.

Urengojcima je na raspolaganju čak i profesionalno opremljena sala za bilijar i snuker, a na raspolaganju im je i vrhunski instruktor.

Inženjer Aleksej Kurjejev je rekao da je u gasnom sektoru zaposleno svega oko 20 odsto žena, a u samoj proizvodnji ih i nema iz prostog razloga, kako kaže, što su muškarci fizički jači od žena.

Prema njegovim rečima, muškarci zaposleni u gasnom sektoru u penziju idu sa 55, a žene sa 45 godina.

"Ovde jesu prehrambene namirnice skuplje, ali je i plata dosta veća", istakao je on dodajući da svi zaposleni imaju dovoljno novca da mogu normalno da žive i putuju sa svojim porodicama u inostranstvo.

Gasprom ima utvrđene platne koeficijente za svaki rejon, u zavisnosti od uslova rada, dodao je Krjejev. On je kazao da Gasprom veliku pažnju posvećuje odabiru kvalitetnih kadrova i da se stalno traže mladi ruski stručnjaci.

Tehnički direktor polja "22" Aleksej Frolov je rekao Tanjugu da tu nema zaposlenih radnika iz Srbije ili bivših jugoslovenskih zemalja. Prema njegovim rečima, prosečna starost zaposlenih je 38 godina, a mlađi od 35 godina čine trećinu kolektiva.

Foto: Beta/AP

Gasprom proizvodnja Novi Urengoj godišnje proizvodi oko 100 milijardi kubnih metara gasa, a procenjuje se da ukupne rezerve njegovih nalazišta iznose čak više od 10.000 milijardi kubnih metara gasa.

Tu se nalazi najveće kopneno nalazište gasa u svetu, a veća nalazišta od ovoga postoje jedino u Kataru i Iranu na morskom dnu.

Šef odseka za ekološka pitanja u Gasprom proizvodnji Novi Urengoj Lešan Dimitri je rekao za Tanjug da ta firma godišnje troši više od 300 miliona rubalja za ekološke aktivnosti kao i da je do 2004. godine na tom podrčju izbacivano 240.000 tona štetnih materija, a sada svega 38.000 tona.

U Novom Urengoju, koji je počeo da stvara 1973. i koji su izgradili lenjingradski građevinari, žive pripadnici 54 nacionalnosti, a najviše ima hrišćana i muslimana. Glavna ulica je Lenjingradski bulevar.

U tom gradu postoje dva hrama Ruske pravoslavne crkve - Bogojavljenska i crkva posvećena jednom od najviše poštovanih ruskih svetaca Serafima Sarovskog.

Putevi oko Novog Urengoja su stalno pokriveni snežnim smetovima i njima mogu da se kreću samo vozila kojima je to dozvoljeno, sa odgovarajućom opremom. Ovde je osnovan i prvi muzej u Rusiji posvećen eksploataciji prirodnog gasa. Novi Urengoj, kao ime, ima više značenja, ali se najčešće vezuje za "prokleto mesto", jer su ga, kako kažu, divlji jeleni zobilazili zbog gasa.

U tom delu Rusije oko devet meseci traje zima i sve je okovanom snegom i ledom, pa čak i u junu može da padne sneg. Tu je život specifičan, jer tokom leta sunce skoro da ne zalazi i stalno je dan.

Na tom području ima više od 30.000 reka i jezera, a zemlja je prekrivena posebnom vrstom mahovine. U tundri žive severni jeleni, vukovi, divlji psi, polarne lisice, zečevi, a bogata je i pečurkama i brusnicom.

Vrsta bele ribe muksun, koja je veoma ukusna, košta i do 100 evra za kilogram. Voda je na tom području veoma čista i čak 80 odsto zasićena kiseonikom. Čistoću te vode upoređuju sa vodom iz Bajkalskog jezera.