Krstarenje Majnom

Reka Majna danas spaja dva klasična toka krstarenja u Evropi: "Romantičnu rutu" koja spaja povezuje dvorce Rajne; druga ruta je niz Dunav, kroz prestonice Srednje Evrope - Beč, Bratislavu i Budimpeštu. A ove dve rute, dva velika rečna sistema Evrope, povezani su upravo Kanalom Rajna-Majna-Dunav. Ideja o povezivanju ovih reka nastala je još u doba Karla Velikog, a kanal je konačno završen tek 1992.

Na šestodnevnom krstarenju od Frankfurta do Regensburga, shvatio sam da je Majna mnogo više od transfera između dve poznatije reke, i da upravo Majna može da bude najprijatniji deo puta. Čim su oblakoderi Frankfurta ostali iza nas, naoštrili smo se za dragulje Centralne Evrope: srednjovekovne gradove Frankonije. Upravo su atrakcije na Majni postale razlog iz kojeg tur-operateri sve češće u ponudi imaju krstarenja od Holandije do Rumunije, na kojima se u toku dve ili tri nedelje pređu sve tri reke.

Do pre nekoliko godina, na ovakva putovanja su dolazili odvažni i spremni na avanturu. Brodovi su bili ofucani i staromodni, kabine male, a buka motora i neprekidno čangrljanje toliko dosadni da su inteligentne turističke agencije savetovale klijentima da što više noći prespavaju na kopnu, a manje na vodi kako bi bili podalje od tih glasnih generatora. Poslednjih godina, rečna krstarenja su postala udobna, ali nijedan brod nije toliko prijatan - i tih - kao Premicon Queen, koji je u saobraćaj pušten pre dve 2008.

Brod je impresivno ogroman (i prilagođen invalidskim kolicima), a sobe su s ogromnim prozorima i pogledom na reku. Motor je toliko tih da nećete ni primetiti da ste krenuli.

Naša prva stanica bio je Miltenberg, atraktivan srednjovekovni grad za koji se tvrdi da ima jednu od najstarijih gostionica i Nemačkoj, a da je prvi gost bio imperator Barbarosa. A Frankonija, ili kako Nemci kažu Franken, poznata je po vinima, tako da je degustacija vina uključena u ovu ekskurziju. Naš vinski stjuard takođe je izašao na obalu da kupi lokalno vino u tradicionalnim flašama u obliku pljoski, koje nam je kasnije posluženo uz večeru. Iz brodskog restorana posmatrao sam strme, planinske vinograde sa striktnim geometrijskim šarama kako se u kaskadama spuštaju sve plaža na Majni i kupača koji uživaju na kraju dana. Bio sam već na petom jelu i zavideo sam im na sportskoj okretnosti, ali sam im se ipak, nakon večere, u svojim mislima pridružio u brodskom bazenu smeštenom u nivou reke gde sam se osećao kad da i ja plivam u toj reci.

Sledećeg jutra, probudio sam se i shvatio da smo već usidreni u Würzburgu – gradu okruženom zamkovima, crkvama i još većim vinogradima. Kao sredjovekovni univerzitetski grad bez industrije, Würzburg je preživeo Drugi svetski rat bukvalno neogreban sve do 16 marta 1945, samo 21 dan pre predaje grada, kada je bombardovan po Direktivi iz Kazablanke da se sravni svaki nemački industrijski grad grad sa više od 100.000 stanovnika kako bi se oslabio neprijateljev moral.

Gard je ogromnim naporom tokom 1950ih podignut iz pepela, ali je ostala netaknuta barokna palata koja može da konkuriše Versaju i bečkom Schönbrunnu - koliko god da gledate u tavanicu punu dubinskih efekata trompes d'oeils, na kraju opet nećete biti sigurni da li je u pitanju statua ili freska.

Istorija ovdašnjih planinskih zamkova je često intrigantna: neretko su vlasnici zaustavljali rečne brodove i pljačkali ih ili zahtevali otkup. Ali, najatraktivnija stvar na ovom putovanju je pejzaž koji se neprekidno menja. Na bržim delovima reke često ćete videti skijaše na vodi, bicikliste i veslače, dok na mirnijim deonicama možete videti grupe lokalnih dečaka kako se kupaju u u reci.

Ipak, Majna je vodeni tok koji je itekako funkcionalan, u šta smo se uverili i nakon što smo se privezali u industrijskoj zoni Bamberga. Centar Bamberga je na deset minuta vožnje taksijem i vrlo je sličan Würzburgu - živahan univerzitetski grad. Isto kao Würzburg, i Bamberg je pod zaštitom UNESCO. Bamberg je u Drugom svetskom ratu prošao relativno neozleđen, tako da ćete imati prilike da se nagledate baroknih dragulja ovog dela Nemačke, ali i tradicionalnih kuća sa polu-drvenom konstrukcijom.

Kod Bamberga naš brod je ušao u Kanal Majna-Dunav. I pored toga što je star skoro 20 godina, samo nekoliko većih rečnih kruzera je u stanju da plovi i manevriše u kanalu.

Sledećeg jutra stigli smo u Nirnberg, grad skoro potpuno opustošen ratom, ako se zanemare debele gradske zidine. Grad je nakon rata podizan iz temelja, ali ispod površine nalaze se podrumi duboki 30 metara i stari preko 1.000 godina, napravljeni kao hladno mesto za čuvanje piva, a u jednom periodu i kao sklonište za umetnička dela koja pripadaju gradu.

Regensburg je na našem putu bio treći grad pod zaštitom UNESCO. Već smo izašli iz kanala i uplovili u Dunav, prošli ispod lukova mosta iz 12. veka koji se nakon prelaska reke gubi u uskim gradskim uličicama. To je istovremeno i poslednja stanica na ovom krstarenju - mesto gde napuštate hotel navodi i vraćate se realnom životu na obali reke.

Kako stići

* Do Regensburga dođite iz Minhena - postoje redovni i brzi vozovi i od minhenskog aerodroma (08718 80 80 66; bahn.com), kao i sa minhenske glavne železničke stanice.

Krstarenje

* Premicon Queen (0049 421 3336 182; premiconqueen.de) organizuje petodnevno krstarenje od Regensburga do beča, a osnovna cena je od €1.295.

Za dodatne informacije

* Turistička organizacija Nemačke: germany.travel