Vijetnam za početnike (1)

(1. deo – planiranje i organizacija puta, Hanoi, zaliv Ha Long)

O Vijetnamu nisam znao mnogo pre no što sam se odlučio da ga posetim krajem prošle godine. Glavni razlog da ovu zemlju ipak izaberem kao moju sledeću destinaciju jeste bilo mišljenje jednog mog kolege - koji je bio u mnogo zemalja sveta – po kome je to definitivno jedna od najlepših koju je video. Možda ne zvuči kao ozbiljan razlog za dalek put, ali eto – ponekad i takve sitnice i pojedinačna mišljenja mogu presudno uticati na ovakvu odluku. Naravno, znao sam da je u Vijetnamu vođen dug rat, prvo protiv Francuza, a onda onaj mnogo poznatiji protiv Amerikanaca, znao sam da je to zemlja u kojoj i dalje postoji jednopartijski sistem sa elementima slobodnog tržišta (poput sistema u Kini), znao sam da je to zemlja ubrzanog ekonomskog razvoja, ali ne i mnogo toga još što je pobuđivalo moju radoznalost - vredelo je stoga potruditi se i saznati. Uz to, želeo sam da put u Vijetnam kombinujem sa posetom Kambodži, odnosno Angkor Watu, poznatom hramu koji je turistička meka ovog dela sveta. Dakle, nekakva okvirna ideja je postojala, ali je detalje puta tek trebalo razraditi.

I nije bilo jednostavno! Vijetnam je po površini koju zauzima dosta velika zemlja (poređenja radi, veći od Italije i skoro veličine Nemačke): pošto je po obliku zemlja vrlo uska i dugačka, poput slova S, rastojanja su velika (od Hanoja na severu do Sajgona, ili Ho Chi Min Cityja kako se danas zove, na jugu ima skoro 1,800 km). Mesta koje se preporučuju za posetu su zato međusobno jako udaljena, što onda iziskuje puno vremena da se sva obiđu. Naravno da je trajanje odmora ograničavajući faktor – suočen sa izazovom distanci i dugom listom interesantnih mesta rešio sam da boravak produžim što je moguće više. Dvadeset dana mi se učinilo pristojnom merom i s tom idejom sam kupio avionske karte nekoliko meseci unapred (vrlo nesrpski - uvek kupujem karte znatno ranije). Izabrao sam period oko Nove godine i Božića: u to vreme u Evropi ima dosta praznika i ovde vladaju neprijatne hladnoće, dok je u Vijetnamu to sezona najboljeg vremena - sušni period, sa umerenim temperaturama na severu (oko 20C) i neizbežnom, naravno, vrućinom na jugu (preko 30C).

Jutarnja magla - Ha Long

Standardni vodiči, kao i brojni internet sajtovi, koje sam konsultovao preporučivali su nekoliko obaveznih poseta: Hanoj kao glavni grad, zaliv Ha Long kao jedinstveni prirodni fenomen, brdovita Sapa na krajnjem severu, Nha Trang, poznato letovalište, Hue, nekadašnji imperijalni grad, Hoi An, stari trgovački centar, Ho Chi Minh City kao glavni ekonomski centar zemlje i svakako delta Mekonga, jedne od najvećih reka Azije (plus, kako rekoh, Kambodža)... Počeo sam da kombinujem kako da sve ovo posetim – ipak Sapa je, na žalost, morala da otpadne, vremena nije bilo dovoljno. Sve ostalo sam rešio da uklopim u jedan naporan i zahtevan program, za koji sam uz to – da bih sebi olakšao napor i smanjio vreme provedeno u putu - odlučio da koristim interne letove unutar Vijetnama.

Naredna etapa je bila posvećena pribavljanju viza. Kineska viza (leteo sam preko Hong Konga i želeo da ga takođe posetim) pribavlja se u ambasadi Kine u Beogradu (za Hong Kong košta USD 30: tranzitna, sa dva ulaska). Vijetnamska se može dobiti na međunarodnom aerodromu u Vijetnamu - po sletanju, ali prethodno mora da se dobije pismo od neke vijetnamske turističke agencije koja posreduje u kontaktu sa tamošnjim Ministarstvom inostranih poslova (mnogo njih pruža tu uslugu – ja sam izabrao jednu koje je naplaćivala USD 26, plus USD 50 plaćanje same vize – više ulazaka, važenje mesec dana - na aerodromu). Najzad, kambodžanska viza može da se dobije direktno preko interneta i takva viza košta USD 25 (turistička viza na mesec dana).

Mauzolej Ho Chi Minha - Hanoi

Naredni korak - izbor hotela – i nije bio težak. Sve sam takođe rezervisao preko interneta (koristio sam uglavnom usluge sajta "agoda.fr" koji nudi smeštaje u svim zemljama Jugoistočne Azije, ali ima i drugih mogućnosti). Odlučio sam se za hotele sa 2-3 zvezdice – svi koje sam izabrao imali su sobe sa kupatilom (birao sam prema fotografijama i preporukama prethodnih gostiju), klimom, internetom, doručkom, i cena se uglavnom kretala oko EUR 20-25 za noć. Jedini izuzetak sam napravio kada je u pitanju bio Nha Trang – tu sam izabrao luksuzni resort u kome sam planirao da se dva dana lepo odmorim i okupam. Hoteli u putu (Pariz i Hong Kong, po jednu noć) bili su, naravno, daleko skuplji od onih u Vijetnamu. U Hong Kongu sam izabrao odličan hotel – s idejom da provedem u povratku celi dan obilazeći grad.

Konačno, kako rekoh, da bih uštedeo na vremenu odlučio sam da duge etape prelazim avionom. "Vietnam Airlines" je odlična i vrlo pouzdana kompanija. Stoga sam praveći itinerer odlučio da uzmem čak šest internih letova – posle se pokazalo da baš i nije bilo nužno sve to (recimo, od Phnom Penha do Siem Reapa i nazad, jer ušteda na vremenu nije bila tako značajna). Letovi uglavnom nisu bili skupi, sa cenom od 30-tak evra u proseku – osim ova dva nepotrebna, koja su bila skupa jer je tamo zapravo "Vietnam Airlines" leteo u inostranstvu, u Kambodži, koja ima politiku "otvorenog neba" što dopušta i stranim kompanijama da lete na domaćim linijama...

Most sun_evog zraka na jezeru Hoam Kiem - Hanoi

I tako sam – kompletno pipremljen, sa svim rezervacijama hotela i aviona, te detaljnim itinererom – krenuo na put do Hanoja, preko Minhena, Pariza, i Hong Konga. U Parizu – gde sam planirao šetnju na Badnje veče - dočekalo me loše vreme, kiša koja je padala celo veče kada sam tamo stigao i koja se onda nastavila narednog dana kada sam polazio na aerodrom Charles de Gaulle. Ipak u očekivanju lepog vremena i novih doživljaja na predstojećem putu – to mi nimalo nije smetalo. Ukrcavanje u avion je proteklo brzo i već posle par sati avion je leteo nad istokom Evrope, potom nad Rusijom i polako se približavao krajnjoj destinaciji. Ipak let je potrajao skoro 12 sati, koje sam "ubio" igrajući stari dobri Tetris kojim sam bio zaluđen još negde 80-tih...

U Hong Kong smo sleteli u rano jutro, i odmah po izlasku s aerodroma zapljusnuo me onaj poznati miris tropskih krajeva i stalno prisutna vlaga u vazduhu. Imao sam skoro celi dan na raspolaganju i rešio sam da obiđem i vidim što više od Hong Konga u tih desetak slobodnih sati. Prvi utisak: aerodrom je izgledao ogromno i impresivno, a super moderan, čist i brz voz do grada – "Airport Express" - još impresivnije. Kada sam posle pola sata vožnje stigao u Hong Kong i izašao na plato te krenuo pasažom pored stanice, ulice su bile dosta puste jer bio je praznik i rano jutro po lokalnom vremenu. Umor me pomalo stizao, ali želja da odmah vidim što više toga ostavljala me budnim.

Oblakoderi Hong Konga

Hong Kong je velika luka i ekonomski centar ovog dela sveta. Zgrade u Hong Kongu su jako visoke, ima ih nebrojeno mnogo, a po centru voze uski i visoki tramvaji. Centar grada je inače odmah pored pomenute stanice “Airport Expressa” , a tu su u neposrednoj blizini i prometne trgovačke ulice sa velikim bankama, šoping molovima i radnjama poznatih svetskih firmi. Ono što ipak najviše impresionira jesu, kako rekoh, ogromne zgrade koje jednostavno čine da se čovek oseća nekako sićušnim gledajući ih iz te neke mravlje perspektive. Nastavio sam da šetam i došao do lepog parka Cheung Kong, katedrale Saint John, i potoka koji se u kaskadama slivao niz kameno stepenište. Kakav mir usred grada! Moj je vodič za Hong Kong govorio da treba da odem i do Victoria Peaka odakle se pruža veličanstven pogled na grad i Kowloon ostrvo preko puta. No dan je bio oblačan, i pomalo siv – znao sam da pogled neće biti impresivan, ali sam ipak pošao. Srećom još nije bilo gužve tako da sam sam jako brzo ušao u starinski tramvaj i posle relativno kratke vožnje stigao do vrha brda. Pogled je zaista bio sjajan – i pored toga što vremenske prilike nisu baš bile naklonjene panoramskom razgledanju. Sledio je povratak nazad istim tramvajem – činilo se mnogo opasnije jer su se šine sada pružale strmo ispred – i nova šetnja po centru koji je sada već bio znatno življi i bučniji. Uz to, našao sam se sa Mei Mei, koleginicom iz tog dela sveta, koja me ljubazno povela na ručak i pokazala mi još par mesta u gradu. Šetajući, međutim, shvatao sam da iza blještavih zgrada postoji onaj poznati duh Dalekog Istoka, da se u uskim uličicama iza bučnih ulica i šarenih radnji priprema i jede hrana na ulici, i da moderni grad nije u potpunosti potisnuo vekovnu uličnu tradiciju. Šetnju smo Mei Mei i ja okončali prirodnim sokovima od svežeg tropskog voća u molu u prizemlju najveće zgrade, čiji se vrh povremeno gubio u oblacima. Trebalo je leteti dalje – Vijetnam me očekivao...

Pagoda u Hanoju

Nakon sat i po leta stigao sam u Hanoi. Hang, moja prijateljica iz Vijetnama, savetovala me da uzmem zvanični taksi koji će me koštati nekih 10-tak dolara – kako me taksisti-lešinari ne bi opljačkali u samom startu (setio sam se odmah Beograda). To sam i učinio i posle sat vožnje bio sam u prijatnom hotelu gde sam dobio lepu i prostranu sobu. Umoran od puta legao sam skoro odmah da spavam, ali sam zbog jake buke s ulice od motora koji su neprestano prolazili i stalno trubili ubrzo shvatio da od spavanja – bar za neko vreme - neće biti ništa. Buka i jet lag – razlika u vremenu je šest sati – činili su svoje i ja sam otvorenih očiju proveo sledećih nekoliko sati u krevetu. I to je deo takvog jednog puta, tešio sam se, zaričući se da ću sutra insistirati da promenim ovu sobu za neku mirniju.

Panorama Ha Long

Naredni dan je bio posvećen obilasku Hanoia. Nekoliko je stvari koje u Hanoju treba videti: staru četvrt interesantne arhitekture, sa najvećom pijacom Dong Xuan i nizom trgovačkih ulica (u toj čevrti je bio i moj hotel), Hram literature, mauzolej Ho Chi Minha, jezero Hoan Kiem usred grada... Krenuo sam polako sa starom četvrti i to je odmah bio susret sa tipičnom Indokinom: užasna gužva, motori, bicikle i "tuk-tukovi" (motori sa malom kabinom pozadi sa dva mesta za sedenje) na sve strane, ulice na kojima se prodaje sve i svašta, ali i priprema hrana na svakom koraku... Neverovatna živost za naše evropske pojmove ponovo me opčinila. U celom tom haosu postojao je ipak nekakav red – ali se mom oku naviklom na automobile, sredjene ulice i trotoare u Evropi ovo činilo kao potpuni nered. Pritom, na sve strane se nešto nosilo, nudilo, prodavalo: od voća i povrća, preko odeće i obuće, do kozmetike, lekova, ukrasa, suvenira, papira – jednostavno sve što uopšte može da se zamisli. Stara četvrt je inače zaista stara – nastala još u 13. veku kada je nekoliko zanatlija ovde otvorilo svoje radnje da bi ceo kraj prerastao tokom vekova u najdinamičniji deo Hanoja, a svaka od ulica se specijalizovala za neki zanat – sa ukupno 36 ulica i isto toliko zanatskih udruženja.

Stara èetvrt - Hanoi

Odavde sam odlučio da krenem dalje na motoru (što je ovde najčešće korišćeni taksi kojim se za 1 dolar može brzo preći s kraja na kraj grada) i posetim Hram literature Van Mieu, najlepši arhitektonski kompleks Hanoja, centar za obrazovanje mandarina, visokih državnih službenika, osnovan još u jedanaestom veku. Hram je inače napravljen po uzoru na hram Konfučija u Kini i ima pet dvorišta, svako odvojeno zidom i svako sa bogato ornamentima ukrašenim ulazom. Nekoliko impresivnih zgrada i hramova prosto me ostavilo bez daha, kao i predivno jezero tipičnog dalekoistočnog imena: Izvor nebeske čistote. Centralno mesto u kompleksu zauzima Konfučijev hram, a posebno su interesantne ogromne kamene ploče sa kornjačama u podnožju – ima ih 82, od originalnih 112 – na kojima su uklesani podaci o đacima koji su uspešno prošli sve ispite u hramu u periodu od 15. do 18. veka.

Stara èetvrt u Hanoju

Produžio sam dalje do Mauzoleja Ho Chi Minha, ujedinitelja modernog Vijetnama – ogromne kamene zgrade u koju se nije moglo ući. Do zgrade se dolazi preko velikog i lepo sređenog travnjaka. Celi kompleks se inače nalazi u delu grada gde sam video mnoštvo ambasada i rezidencija – očigledno ovo je bio bogatiji kraj grada. Primećivalo se to i po sređenim ulicama i trotoarima – tako različitim od onoga što sam video u staroj četvrti. Popodne sam proveo pored Hoan Kiem jezera, velike vodene površine u samom srcu Hanoja. Legenda kaže da je u ranom 15. veku u doba kineske okupacije vijetnamski general dobio čarobni mač od svete kornjače koja je živela u jezeru i to mu je pomoglo da oslobodi grad i zemlju i ustoliči sebe kao cara. Kasnije, dok je car plovio na jezeru kornjača je još jednom izašla na površinu i zatražila mač nazad – od tada se jezero i zove Jezero u kome počiva mač. Sredinom 19. veka na jezeru, u samom njegovom centru, je sagrađena minijaturna pagoda, zvana Kornjačina kula da obeleži ovaj događaj – ova je pagoda tokom vremena postala simbol grada. Na severnom delu jezera nalazi se još jedan hram nazvan Hram planine žada, jedna od najlepših pagoda u Hanoju. Do nje se dolazi preko predivnog crvenog drvenog mosta, Mosta sunčevog zraka, valjda najfotografisanijeg objekta u gradu.

U Hramu literature - Hanoi

Posle odlične večere sa Hang otišao sam u Thang Long pozorište lutaka na vodi. Inače, takva pozorišta nalaze se širom Vijetnama, i nekada su predstave bile pravljene po selima sa ciljem da zabave seljake o čijem životu inače pričaju. Pozorište Thang Long u Hanoju verovatno je danas najbolje i najprestižnije. Predstava se inače odvija tako što lutke "hodaju" po vodi (izvođači koji njima upravljaju dugačkim štapovima nalaze se iza zavese), sve je praćeno muzikom, često dramatičnom, a ima i dosta scenskih efekata, dima i vatre što doprinosi živosti predstave. Na kraju predstave zavese se uklanja i izvođači izlaze da se poklone, stojeći u vodi do pojasa. Predstave su rasprodate po par dana unapred - nije bilo lako dobiti kartu.

Posle ovog napornog, ali interesantnog dana bilo mi je jasno da ce u Vijetnamu biti tako mnogo stvari da se vidi i doživi. Sledeće uzbuđenje došlo je već narednog dana...

U moru motora - Hanoi

Zaliv Ha Long jedan je od prirodnih fenomena Vijetnama i kao takav je na UNESCO-voj listi svetske prirodne baštine. Radi se o velikom području od oko 1,500 kvadratnih kilometara na kome je rasuto preko 2,000 ostrva koja strmo štrče iz vode i pružaju se visoko ka nebu. Najveći broj ostrva je nenaseljen, a ostrva su po legendi nastala kada je ogromni zmaj – Ha Long inače znači Zmaj koji silazi – sišao u Tonkinški zaliv i udaranjem svojim repom stvorio hiljade ostrvaca. Zaliv se nalazi nekih 120-130 km istočno od Hanoja što se prelazi u tri sata vožnje autobusom. Standardni aranžman obuhvata iznajmljivanje sobe na jednoj od džunki, tradicionalnih drvenih brodova, a boravak na njoj onda traje od 2-3 dana (takvih džunki inače ima na stotine i sve su ukotvljene u istoj luci). Aranžman uključuje luksuzan smeštaj na brodu, posetu nekoj od pećina, vožnju kajaka između ostrvaca (čemu takođe nisam odoleo), naravno, odličnu hranu na brodu i – ako je lepo vreme – kupanje. Na žalost, vreme nije bilo baš za kupanje – dosta oblačno, sa temperaturom od kojih 20-tak C - ali je zato predeo bio božanstven, u sumaglici koja je prosto mamila na pravljenje stalno novih i novih fotografija. Uživanje u neverovatnom miru koji je samo narušavao tihi rad brodskog motora, bio je pravi kontrast bučnom i užurbanom Hanoju. A odlično društvo – dva para Engleskinja, jedan švedski par, jedan nemačko-japanski par, mladoliki Francuz sa dve ćerke – činilo je da doživljaj bude kompletniji. Soba i hrana zasluživali su najveće komplimente – tako da je kraj ture i povratak autobusom u bučni i užurbani Hanoj posle prethodnog dana i pogotovo jutra provedenog u božanskom miru zaliva bilo nešto što je odista teško padalo.

Poseta Vijetnamu se zapravo zahuktavala, i let avionom iz Hanoja u Ho Chi Minh City značio je prelazak u drugo podneblje i tako različit deo ove lepe zemlje...

Nastaviće se

Ulièni obrok - Hanoi

.