Kako prepoznati bolesti pluća i srca kod pasa

Kao i ljudi, i psi obolevaju od različitih infekcija organa za disanje. Usled oštećenja plućnog tkiva javlja se kašalj kojim psi pokušavaju da iz organizma izbace ono što ih iritira. To, naravno, nije voljna već refleksna reakcija kojom se tkivo bori protiv napasnika. U normalnim situacijama, kašljanjem se izbacuju sekret i mehaničke nečistoće iz dušnika i bronhija, čime se ne dozvoljava njihovo nagomilavanje i eventualno dalje, oštećenje tkiva. Ali, to ne donosi uvek željene rezultate, pa na scenu stupaju veterinari.

Disajni putevi

Akutni traheobronhitis je zapaljenska reakcija disajnih puteva. Izaziva stvaranje veće ili manje količine sekreta, a usled takve iritacije javlja se kašalj. Ako je imuni odgovor organizma slab, može se očekivati i sekundarna bakterijska infekcija koja se nadovezuje na već postojeća oštećenja. Infekcija može da se javi usled prisustva mikroorganizama koji napadaju i nosnu sluzokožu i konjuktive, pa se ispoljavaju simptomi poput suzenja oka i curenja iz nosa.

Inkubacija traje od 3 do 10 dana, a simptomi se manifestuju danima i nedeljama. Ukoliko se bolest ne leči na vreme, može da dobije hronični oblik. Kašalj postaje specifičan i grub, kao da se psu cepa plućno tkivo, ili kao da mu je nešto zaglavljeno u grlu pa pokušava da to izbaci. Zato se javlja i povraćanje, ali pri tom ne treba ništa očekivati sem izvesne količine šlajma.

Kašalj odgajivačnice! Infektivni traheobronhitis, ili kašalj odgajivačnice, izazivaju virusi i bakterije koji napadaju sluzokožu dušnika i bronhijalno stablo. Ova bolest se javlja najčešće kod štenadi i mladih pasa, u gusto nastanjenim odgajivačnicama, a prenosi se vazduhom ili kontaktom sa obolelom jedinkom.

Uz ove znake bolesti, izvestan je i gubitak apetita, kao i loše raspoloženje, groznica i otežano disanje.

Ono što je problematično, a predstavlja izazov svakom veterinaru je i mogućnost postojanja drugih vrsta oboljenja sa sličnim simptomima, poput: upale grla, otoka larinksa, prisustva crevnih parazita tokom plućne migracije, gljivičnih infekcija pluća, pneumonije usled aspiracije sadržaja iz spoljašnje sredine (najčešće hrane), postojanja parazita u respiratornom traktu, alergijskog ili hroničnog bronhitisa, inhalacije stranog tela (kad se nešto zaista zaglavi u grlu), bolesti srca, tumora dušnika ili pluća, i oštećenja traheja. Kad se sve uzme u obzir, nameće se obaveza ozbiljnog sagledavanja i rešavanja problema.

Urođene mane

Neke komplikacije, u vidu bolesti, nemaju veze sa plućima, ali je potrebno dosta vremena za njihovo otkrivanje jer su dobro zamaskirane. Zbog toga „odokativno” lečenje, koje vlasnik sam preduzima, može da bude i štetno po životinju, jer prolazi dragoceno vreme, a pravi uzročnik ostaje neotkriven.

Radi se o srčanoj slabosti koja nastaje usled nesposobnosti srca da u krvotok unosi dovoljne količine krvi, zbog čega nastaje mnogo problema. Veterinar treba da obavi testiranje i na osnovu rezultata pronađe uzrok bolesti.

Razlozi su mnogobrojni, počev od urođene mane srca, degeneracije srčanih zalistaka kojoj uzroci takođe mogu da budu mnogobrojni (kardiomiopatija, srčani crv, oštećenja perikarda ili neregularni ritam rada srca), kao i degeneracija srčanih zalistaka ili njihovo neispravno funkcionisanje.

Usled slabijeg upumpavanja krvi u krvotok i tkivo se slabije hrani, a s druge strane, otpad iz tkiva otežano se odstranjuje pa sve izaziva poremećaje u razmeni gasova sa spoljašnjom sredinom.

Simptomi i lečenje

Izvesno vreme, organizam će pokušavati da kompenzuje ovakav razvoj događaja, ali će se opteretiti drugi sistemi (organi za disanje). Kad se to desi, uočavamo simptome koji nikoga, osim profesionalca, ne mogu da upute na izvor problema koji se nalazi u srcu. A simptomi koji se javljaju, na prvi pogled - ubrzani zamor, gubitak energije i njen nedostatak, otežano disanje, pojava kašlja, grčevi, edem pluća - uopšte ne asociraju na oboljenje srca.

Za razliku od prethodne bolesti, gde postoje velike šanse za izlečenjem, zahvaljujući supstancama koje direktno deluju na uzročnike, ovde situacija nije takva. Lečenje traje dugo, sa pauzama ili bez njih, i pas do kraja života treba da dobija određenu terapiju. Takođe treba da se pazi na njegovu ishranu i ne sme mu se dozvoliti da se previše kreće i zamara.

„Kućno“ lečenje

Neki vlasnici pasa, čim uoče simptome bolesti, preduzimaju metode „domaćeg“ lečenja, pa koriste pentreksil, amoksicilin, dovicin ili nešto slično. Ne razmišljaju o tome kako psu čine lošu uslugu, jer neadekvatno lečenje može da izazove i otpornost mikroorganizama prema antibioticima. Zato će sledeći korak biti ne lečenje, već potraga za odgovarajućom supstancom koja će uništiti rezistentne mikroorganizme.

Izvor: Večernje novosti