Preporuke za čitanje, knjiga za svaki mesec

Iskoristite kraj oktobra, kad se u ta dva povoda o knjizi, izdavaštvu i izdavačkim poduhvatima i darovima više i glasnije priča. U to ime, evo dvanaest friških knjiških preporuka. Barem po jedna za svaki mesec, do prvog narednog knjiškog oktobra.

1. Kockograd, Ištvan Lakatoš (Odiseja)

Šta: Zalan je bio toliko zauzet stripovima, školom, gađanjem devojčica bubama i ostalim stvarima važnim u životu svakog dečaka, da nije ni primećivao šta se dešava oko njega. A onda se jednog dana na njegovim vratima pojavio misteriozni starac i otvorio mu oči: neko je njegove roditelje zamenio bednim, ravnodušnim kopijama. I ne samo njih: stanovnici Kockograda otimaju i zamenjuju veštačkim replikama ljude, životinje, oblake, jezera i šume…

Ko: Ištvan Lakatoš, talentovani autor stripova, pisac i ilustrator, za ovo svoje delo pobrao je brojne nagrade u Mađarskoj, poput Aranyvackor, Golden Nubbin Prize i zvanične titule Najbolja mađarska knjiga za mlade 2011. godine. U tom buljuku nagrada i pohvala svoje mesto je izborilo i pojašnjenje „mađarski Tim Barton“.

Zašto: Kockograd (prevela je Draginja Ramadanski, objavila Odiseja) knjiga je za decu koja je pisana s ubeđenjem i ambicijom knjige za najzahtevnije među odraslim čitaocima. Lakatoš nudi duhovitost, šarm, apsurdizam, učinkovitu satiru, živopisne likove s bogatim unutrašnjim životom i podosta pop-kulturnog melanža.

2. Čovek koji nije bio ubica, Hans Rosenfelt i Mikael Hjort (Vulkan)

Šta: Sve je počelo pozivom policiji, kad je nestao šesnaestogodišnjak Rodžer Erikson. Potraga završava jezivim otkrićem u močvari: mladić je mrtav. Lokalna policija u pomoć zove Sebastijana Bergmana, psihologa, profajlera i jednog od najboljih stručnjaka za serijske ubice u Švedskoj. On se povukao u sebe i ne želi da se uključuje u istragu – sve dok ga ne iznenadi tajna iz sopstvene prošlosti.

Ko: Čovek koji nije bio ubica (preveo Aljoša Molnar, objavio Vulkan) prvi je naslov u seriji romana koje su u četiri ruke i dva iskusna uma skupa napisali Mikael Jort i Hans Rosenfelt, švedski scenaristi, režiseri i pisci. A Rosenfelt je ovdašnjim ljubiteljima TV misterija poznat i kao autor serije Bron/Broen (Most), čija izvanredna prva sezona sigurno ulazi u sve anale najboljih TV serija u ovom veku.

Zašto: Premda se nedvosmisleno i u potpunosti kreće unutar oveštalih i samozadatih stilskih i idejnih tropa talasa poznatog kao nordic noir, Čovek koji nije bio ubica izdvaja se dodatno mračnom atmosferom i filmskih kadriranjem naracije, a Jort i Rosenfelt mirnim i staloženim korakom dolaze do upečatljive polemike s iluzijom skandinavskog spokoja i berićeta.

3. Sto slučajeva, Danil Harms (Laguna)

Šta: Tajanstveni nestanci, nesrećni slučajevi, neverovatni i nepovezani događaji, ubistva, tuče, ispadanje ljudi kroz prozor – sve su to krhotine groteskne i crnohumorne slike sveta u neobičnim antipričama slavnog ruskog parodičara Danila Ivanoviča Harmsa.

Ko: Autor zbirke Sto slučajeva (preveo Dejan Mihailović, objavila Laguna) jeste Danil Ivanovič Juvačov, daleko poznatiji kao Danil Harms, ruski pisac, ilustrator, muzičar, neumorni i vazda razmahani zaljubljenik u umetnost i neprolaznu moć apsurda, ekscentrik s pokrićem i po dubokom i iskrenom ubeđenju.

Zašto: Reč je o nadaleko čuvenom i poznatom delu, kao i potvrđenom klasiku, te, kanda, dodatna pojašnjenja mogu biti i izlišna. Ipak, da naglasimo – i nova čitanja Harmsovih Sto slučajeva zbunjuju i ushićuju svojim slobodarstvom i nezaustavljivom verom u lepotu apsurda i moć umetnosti u najsuperiornijim joj pojavnim oblicima.

4. Odvratna sreća, Giljermo Martines (Agora)

Šta: Kako naglašava aktuelni Martinesov izdavač u Srbiji, u njegovim pričama i romanima pojavljuju se pohotni profesori i izazovne studentkinje, iskusne i uvenule barske dame i golobradi zavodnici, senilne i mrgodne babe i umorni očevi, teniseri, bolničarke, umišljene književne veličine, zločinci i žrtve, običan svet. U pitanju je izbor priča iz njegove dve zbirke, a za izbor su se postarali prevodilac na srpski i sam Giljermo Martines.

Ko: Giljermo Martines, veliki i naširoko cenjeni argentinski pisac i nedavno gost Srbije, kod zahtevnijeg dela našeg čitateljstva već dugi niz godina izaziva iskreno divljenje. Potvrda te teze su kratki romani Povest o Rodereru, Maestrova žena, Spora smrt Lussijane B, Neprimetni zločini.

Zašto: Odvratna sreća (preveo Branko Anđić, objavila Agora) potvrđuje da je Martines jednostavno pripovedač i pisac koji (poodavno već) može i ume ama baš sve; ubedljiv je kad polemiše s verom u srećne ishode i/ili moć književnosti, baš kao i kad poentira žonglirajući i sa žanrovskim stilemama i nasleđem žanrovske književnosti ili kad neusiljeno opisujući svakodnevno i naoko neznatno stiže do univerzalnog i bolno prepoznatljivog.

5. Udovica, Fiona Barton (Laguna)

Šta: Džin godinama nije govorila o zločinu za koji je njen muž bio osumnjičen. Bila je odveć zaokupljena ulogom savršene supruge, podržavajući svog čoveka dok je živela s prekim pogledima i anonimnim uznemiravanjima. Ali njen muž je umro prethodne nedelje, i Džin ne mora više da bude na oprezu. Sad više nema razloga da ćuti. Mnogi su radoznali, žele da čuju njenu priču: zanima ih kako je bilo živeti s takvim čovekom. Sada im može reći da je bilo tajni.

Ko: Fiona Barton je ugledna i nagrađivana novinarka, reporterka i saradnica brojnih prestižnih britanskih štampanih medija. Bavila se i bavi i edukacijom nadolazećih perjanica novinarstva. Udovica je njen prvi objavljeni roman, i ubrzo po izlasku izazvao je pravi mali rat filmskih producenata za prava za adaptaciju za veliko platno, koja i sledi u narednih godinu-dve.

Zašto: Udovica (preveo Marko Mladenović) pokazuje trenutne zavidne domete glavnotokovski shvaćene i usmerene kriminalističke proze; ovaj triler, mudro i tanano sročen, suptilno podseća i na zavodljivost i neprolaznu lepotu laži pri stanju stvari gde je istina i neupotrebljiva i suvišna. I na planu individualnih i civilnih egzistencija, narativ je nekad jači od morala.

6. Vitičaste zagrade, Sergej Nosov (Geopoetika)

Šta: Kažu, roman Sergeja Nosova napisan je kao „živa hronologija‟ čovekove sudbine, konkretizovana na iskustvu jednog običnog neobičnog čoveka. Ovom Nosovljevom romanu će prostor za veću čitanost otvoriti i sledeća činjenica: on se može čitati kao duhovita priča o neobičnom svetu učesnika osnivačke skupštine (kongresa) iluzionista, mikro i makro maga, ali može biti shvaćen i kao porodična priča o nesigurnosti, strahu i fobijama običnog čoveka kojim manipulišu onostrane i ovozemaljske „više sile“.

Ko: Sergej Nosov diplomirao je na Lenjingradskom institutu za avio-instrumente (1980), a završio je i Književni institut A. M. Gorki (1988). Radio je kao inženjer, kao urednik časopisa Lomača i na Radio Rusiji. Autor je više desetina knjiga književne proze, eseja i drama. Roman Vitičaste zagrade 2015. je osvojio priznanje Nacionalni bestseler za ruski roman godine.

Zašto: Osim kao narečena „živa hronika“ Vitičaste zagrade (preveo Miodrag Sibinović, objavila Geopetika), zahvaljući toj lako uočljivoj i znalački u delo sprovedenoj višeznačnosti, može se čitati i kao duhovit i zabavan brevijar ljudskih slabosti i ludosti (preciznije, slabostiludosti), a ispod silne digresivnosti i dekonstrukcionog zanosa jasno i jako bije srce Nosova kao prefinjenog i brižljivog pripovedača.

7. Potraga za crvenom đavolicom, Vinko Moderndorfer (Arete)

Šta: Potraga za crvenom đavolicom je roman o razilaženjima, o osveti, o bolu i kraju kao neizbežnoj i neprevaziđenoj sudbini svake ljubavne veze. Priča o izgubljenoj ljubavi, nabijena emocijama i erotikom – piščeva je potraga za samim sobom (i) kroz vezu sa ženom.

Ko: Vinko Moderndorfer je slovenački pozorišni i filmski režiser, romanopisac, pesnik i scenarista, nagrađivan u svim pomenutim oblastima umetničkog stvaralaštva, a u Srbiji do ovog trenutka najprepoznatljiviji kao reditelj/autor izvanrednog filma Pejsaž br. 2 od pre nekoliko godina.

Zašto: Moderndorfer u Potrazi za crvenom đavolicom (prevela Nina Gugletas, objavila kuća Arete) na mahove ne beži od svedenog realizma, ali nije mu stran ni čist tragizam čoveka zagledanog u bezumlje i beznađe svakodnevice, koja nužno ne mora da mari za finese kao što su ljubav i uznetosti drugim, a ubedljiv je i kad treba naslikati intimistički obojen svet tuge, s podosta upliva erotike i književnih i širih umetničkih refrenci.

8. Kako biti oboje, Ali Smit (Booka)

Šta: Džordž, kojoj majka iznenadno umre, odlazi na seanse kod školskog psihologa, vodi brigu o svom mlađem bratu i nastoji da se nosi s posledičnim alkoholizmom svog oca. Priseća se putovanja u Feraru i majčine priče o skoro zaboravljenom slikaru Frančesku del Kosi. Frančesko se pak našao pred svojim sopstvenim delom ‒ portretom Sv. Vinsenta Ferera ‒ koje posmatra jedan dečak. Razmišlja kako se njegov duh tu našao, iznosi događaje iz svog davno prošlog života u Ferari, i seća se kako se i zašto vezao za jednog drugog dečaka. Ali ljudi ‒ i pol kao takav ‒ nikada nisu samo ono što se čini da jesu. Ili mogu biti oboje…

Ko: Ali Smit, vodeća je spisateljica Škotske danas, piše i za The Guardian, The Scotsman i Times Literary Supplement. Autorka mnogih priča i romana, poput i Hotela Svet (nominovanog za nagrade Orindž i Buker; dobitnika nagrade Enkore i nagrade Škotskog saveta za umetnost za roman godine) i Slučajno, za koji je takođe nominovana za nagrade Buker i Orindž.

Zašto: Britanski (list) The Telegraph ushićeno je Ali Smit proglasio „novom Virdžinijom Vulf“;može biti da je za tako bučne ocene ipak prerano, ali u slučaju romana Kako biti oboje (preveo Aleksandar Milajić, objavila Booka) ona zbilja uspeva da bude na samo oboje, već mnogo toga – pripovedačica čija sugestivna i po mnogo osnova superiorna proza očitava i u sebi sadrži i eleganciju i emotivnost, kao i mudrost i nesvakidašnjost.

9. Rečnik zaljubljenika u rokenrol, Antoan de Kon (Službeni glasnik)

Šta: Antoan de Kon je zaljubljenik u rok od dana kada je, sasvim slučajno, otkrio Bitlse na sceni. To je bilo njegovo preobraženje na putu za Damask (još jedna sličnost sa Svetim Pavlom jeste ta što i on lako pada s konja). Od tada, provešće veliki deo života braneći ovu muziku svim raspoloživim sredstvima – na televiziji, na radiju, u novinama i, u širem smislu, svakodnevnim prozelitizmom kojim povremeno iskušava granice strpljenja svojih bližnjih. Rok mu je toliko drag da je bio spreman da se baci na pisanje enciklopedije zaljubljenika.

Ko: Antoan de Kon (1953) francuski novinar, autor i voditelj brojnih programa na televiziji i radiju, ali i filmski glumac, reditelj i scenarista. Pop magazin Rapido i, naročito, Eurotreš, TV magazin o evropskom trešu koji je vodio s modnim kreatorom Žan-Polom Gotjeom, proslavili su ga izvan granica Francuske učinivši ga „njenim najuspešnijim izvoznim proizvodom posle francuskog poljupca“.

Zašto: Rečnik zaljubljenika u rokenrol (prevela Sanja Nedeljković, objavio Službeni glasnik) na prvom mestu zahteva i verziranog i za rokenrol ostrašćenog čitaoca; takvih, srećom, nije malo, a De Kon ovde pruža zaista srećan i usklađen spoj informisanosti, iscrpnosti, ushićenja i neprikrivenih jakih emocija prema predmetu ove svojevrsne studije. Anton de Kon ostaje veran svom pop-kulturnom pedigreu i svetonazoru, a stiže i da podseti na prevratničku suštinu i prošlost rokenrola.

10. Pjuriti, Džonatan Frenzen (Dereta)

Šta: Kad Pjuriti PipTajler bude otišla u Boliviju da volontira na hakerskom Projektu Sunčeva svetlost, harizmatičnog aktiviste i zagonetnog provokatora Andreasa Vulfa, neće ostaviti iza sebe mnogo toga za čime bi mogla da žali: studentski kredit koji ne može da otplati, sobu u haotičnom ouklendskom skvotu, šefa koji ne prestaje seksualno da je uznemirava, nepodnošljivu i previše privrženu majku posvađanu sa celim svetom i oca… koga nikad nije upoznala.

Ko: Džonatan Frenzen, možda i najcenjeniji aktivni pisac Amerike danas, istinski je superstar na polju anglosaksonske umetničke proze naglašeno širokog zamaha i visokog sjaja. Svetsku slavu stekao je romanom Korekcije, a unikatnost pripovedačkog i stilističkog dara potvrdio i romanom Sloboda.

Zašto: Frenzen (i) u ovom svom romanu nudi drugačije shvaćenu epiku drugim sredstvima. Osim što u slučaju Pjuriti (prevela Vesna Stamenković, objavila kuća Dereta) oduševljava galerijom, malo je reći živopisnih likova u prepoznatljivim a apsurdizmom osenčenim životnim situacijama, Frenzen ovde poentira na još nekoliko ravni – pitanjima kao što su šta književnost danas uopšte može s pojmom zeitgeist-a (duha vremena) i šta je ostalo i šta je izniklo na razvalinima jurnjave za pojmom i merom „velikog američkog romana“.

11. Što da ne? Petnaest razloga za život, Rej Robertson (Karpos)

Šta: Neposredno nakon što je završio svoj šesti roman, kanadski pisac Rej Robertson patio je od teške depresije, tokom koje je imao i suicidalne pomisli. Nakon oporavka odlučio je da pokuša da odgovori na dva od nekih najvećih pitanja koja možemo sebi da postavimo: Šta čini ljude srećnim i šta čini život vrednim življenja?

Ko: Rej Robertson, kanadski romanopisac i esejista, napisao je više romana, od kojih su najzapaženiji Home Movies, Moody Food, What Happened Later i David, kao i knjigu eseja Mental Hygiene: Essays on Writers and Writing i zbirku eseja o rok muzici Lives of the Poets (with Guitars): Thirteen Outsiders Who Changed Modern Music.

Zašto: Roj Robertson je ovu kraću intimističku i višestruko intrigantnu i osobenu studiju napisao u nezgodnom životnom trenutku, ali, uprkos tome, Što da ne? – Petnaest razloga za život (prevele Jelena Stakić i Ksenija Vlatković, objavio Karpos) nose vitalnost majstora od pera, koji očito život voli i njime se nadahnjuje, čak i kad grca pod njegovom težinom. Specifičnosti ovog dela su i literarno učinkovita i izrazito duhovita sprdnja s podžanrom i pošašću izdanja iz domena samopomoći, i cinizma potpuno lišenog poverenja u snagu starostavnih i danas ponajčešće prezrenih bazičnih vrednosti.

12. Sedam mora i tri okeana, Jelena Dimitrijević (Laguna)

Šta: Putopisi Jelene J. Dimitrijević, nastali tridesetih godina prošlog veka, predstavljaju značajan doprinos srpskoj književnosti, kulturi i politici. Jedna od ključnih poruka Sedam mora i tri okeana jeste da se bogatstvo ljudi nalazi u posmatranju, razumevanju i saznavanju sveta, što je blisko današnjoj veoma aktuelnoj ideji multikulturalizma i potrebi tolerancije raznolikosti ljudi.

Ko: Jelena Dimitrijević (1862–1945) srpska književnica, dobrotvorka i svetska putnica. Prvu knjigu objavila je u Nišu, 1894. godine, zbirku pesama Pesme I (Jelenine pesme). Njena najpoznatija dela su Pisma iz Niša: O haremima, Pisma iz Soluna, roman Nove, putopisi Novi svet ili U Americi godinu dana, kao i Sedam mora i tri okeana: Putem oko sveta, poslednja knjiga koju je objavila za života. Jelena Dimitrijević je bila bolničarka u Balkanskim ratovima i jedna od prvih članica Kola srpskih sestara.

Zašto: Retko se događa da putopisi koji su od davnina morali da poštuju zadatu formu, u svom krajnjem obliku pred čitaoce stignu ovako obogaćeni iskrenom empatijom i nepatvorenim čovekoljubljem kao što je to slučaj sa i dan-danas izvanrednim putopisom iz pera Jelene Dimitrijević. Sedam mora i tri okeana (objavila Laguna, u okviru svoje novije edicije Savremenice) u svoj lepoti promišljeno pisane lepe reči pokazuje svu apartnost njene stvaralačke pa i ideološke pozicije neponovljive Jelene Dimitrijević.

Izvor: citymagazine.rs