Ovo je Engleska

Nagrade i festivali
BAFTA nagrada za najbolji britanski film 2008.
Najbolji film Nagrade za nezavisni film Velike Britanije 2006.

Kritike
“…najbolji britanski film još od Trejnspotinga”
– Tajms

Sinopsis
Film je priča o letnjem raspustu, onim dugim nedeljama između semestara tokom kojih se dešavaju događaji koji mogu da promene tok života.
Godina je 1983. i gotovo je sa školom. Dvanaestogodišnji Šon je izolovan dečak koji odrasta u tmurnom gradu na obali, i čiji je otac poginuo u Foklandskom ratu. Tokom letnjeg raspusta pronalazi nove muške uzore, kada ga lokalni skinhedsi prime u svoju ekipu. S novim prijateljima, Šon otkriva svet žurki, prve ljubavi i radosti nošenja martinki. Upoznaje Komba, starijeg skinhedsa, rasistu, koji je nedavno izašao iz zatvora. Kad Kombova banda počne da maltretira lokalne pripadnike manjina, Šon će se naći na raskršću između nevinosti i iskustva.

Biografija
Odrastao u Notingemu, Engleska, Šejn Medouz je još kao tinejdžer napustio školu. Nakon raznih poslova i pokušaja studiranja glume i fotografije, Medouz je pozajmio kameru i naučio da snima kratke filmove sa prijateljima kao glumcima. Njegov treći dugometražni igrani film 24/7 osvojio je nagradu “Daglas Hikoks” za britanski nezavisni film i nagradu za najbolji scenario na Filmskom festivalu u Solunu. Cipele mrtvaca, njegov šesti film, nominovan je za nagradu BAFTA za najbolji britanski film. Ovo je Engleska, koji je tu nagradu osvojio, smatra se jednim od njegovih najboljih poduhvata.

Izjava reditelja
“Nasilje u filmu ne potiče od toga što su oni skinhedsi. Nasilje na kraju filma je stvar lične torture. Konačno, taj aspekt filma koji se tiče skinhedsa je onakav kakav sam hteo da bude, a to je da pokažem skinhedse onakve kakvi su zaista bili i kako sam ja to video iznutra.
U suštini, preko načina kako se ta kultura Ska-Trojan-Rege, tokom osamdesetih, pomerila od Oi! muzike ka bendovima kao što je ‘Screwdriver’ koji su prisvojili ideju ‘white power’, mogli ste da vidite kako je lako bilo za klince da upadnu u to… Ljudi koji su postajali skinhedsi nisu razumeli odakle ta kultura potiče. Mislili su da je to oduvek bila rasistička stvar. Osamdesete su još uvek bile vreme kada su skinhedsi sa kojima sam ja visio razumeli odakle su. Razumeli su da su oni drugi talas skinhedsa i da nisu oni prvobitni skinhedsi 1969. ali su želeli da budu odani tome. To je oduvek bila stvar radničke klase. Nije bilo skinhedsa srednjeg staleža tamo odakle ja dolazim.”
– Šejn Medouz