Srednjoškolce kultura ne zanima

U čemu srednjoškoloci uživaju, sa koliko slobodnog vremena raspolažu, koji problemi ih muče, šta bi promenili, otkrio je na konferenciji za novinare mr Slobodan Mrđa, istraživač u Zavodu za proučavanje kulturnog razvitka, a Ljubica Beljanski Ristić iz Centara za dramu u edukaciji i umetnosti - Cedeum istakla je neophodnost povezivanja institicija kulture i obrazovanja.

IIstraživanje pokazuje da čak 85.8% srednjoškolaca retko ili nikada ne posećuje muzeje, 84.5% književne večeri, a 79% galerije. Takođe, 77.8% srednjoškolaca retko ili nikada ne posećuje pozorišne predstave, 74% kulturno-istorijske spomenike i arheološka nalazišta, dok dve trećine gotovo nikada ne odlazi u bioskop.

Većina srednjoškolaca praktično ne učestvuje u kulturnom životu. Svega 8.5% njih uopšte posećuje kulturne programe. Srednjoškolci su ubedljivo najzainteresovaniji za odlazak u klubove (više od dve trećine njih posećuje klubove često) i na sportske događaje.

Razlozi za “izbegavanje” kulturnih događaja su nezainteresovanost, nedostatak slobodnog vremena i odgovarajuće kulturne ponude u mestu gde idu u školu. Porodični i životni uslovi, nedostatak informacija i novca, nisu faktori koji utiču na učestalost poseta institucijama kulture.

Preko 85% srednjoškolaca ne učestvuje u kulturnoj produkciji. Tek 11.7% učenika se povremeno bavi nekom formom književnog stvaranja (pisanje), svaki deseti učenik ponekad glumi, igra, pleše, a 9.9% njih crta, slika, vaja. Više od polovine srednjoškolaca to objašnjava nedostatkom interesovanja za umetnost ili manjkom slobodnog vremena.

O događajima iz oblasti kulture najčešće saznaju putem televizije, Interneta, dnevne štampe i preko prijatelja/poznanika.

Manje od trećine srednjoškolaca radnim danom gleda TV manje od 1 sat. Kod učenika sa boljim školskim uspehom uočeno je da nešto manje gledaju TV radnim danom od proseka.

Omiljeni televizijski programi su im ubedljivo filmovi, zatim serije i sportske emisije, pa muzički i obrazovni programi. Političke i sportske emisije su „omiljeni muški“ programi, dok za serijske, zabavne i muzičke emisije zainteresovanije devojke.

Nešto manje od trećine srednjoškolaca radnim danom sluša radio program do 1 sat vremena. S druge strane, oko polovine srednjoškolaca uopšte ne sluša radio.

Foto: Tanjug

Iako su društvene mreže izuzetno popularne među srednjoškolcima, oni ne provode mnogo vremena na njima. Skoro polovina učenika je radnim danom na društvenim mrežama do sat vremena. Ipak učenici srednjih škola u Srbiji imaju u proseku 500 prijatelja na njima (od minimalno 10 do maksimalno 1.123 prijatelja).

Čak trećina srednjoškolaca čita knjige samo kad mora - za lektiru, i nemaju interesovanja da pročitaju još nešto van toga. Preostali pročitaju barem jednu knjigu godišnje, ne računajući knjige za školsku lektiru, a pri tome su i članovi neke biblioteke.

Pored stručne literature (udžbenika), najviše čitaju časopise i obaveznu lektiru, ali su zainteresovani i za dnevnu štampu.

Devojke više vole književna dela, časopise i popularne knjige, a muškarci stripove i dnevnu štampu. Dosta mladića osim školskih udžbenika ne čita ništa drugo.

Nešto manje od dve trećine srednjoškolaca često čita dnevne novine, a uopšte ih ne čita tek svaki deseti srednjoškolac.

Za razliku od čitanja knjiga, slušanje muzike je jedna od omiljenih aktivnosti. Najpopularniji žanrovi su “pop” i “rok”, a značajniji rejting imaju i “house” i “tehno” muzika.

Više od polovine učenika može mesečno da izdvoji maksimalno 2.000 dinara za zadovoljavanje kulturnih potreba, a mnogi ne mogu ni dinara. I pored činjenice da srednjoškolci ponekad imaju mogućnost kupovine ulaznica po povoljnijim cenama, sa budžetom manjim od 2.000 dinara, nije moguće zadovoljiti ni najosnovnije potrebe iz oblasti kulture.

Anketiranjem je obuhvaćeno 56 srednjih škola u 33 grada Srbije, u periodu od marta do maja 2011. godine. Od planiranih 3.000 ispitanika, anketirano je 2.439 što čini 81,3% realizacije uzorka.

Istraživanje o kulturnom životu i potrebama učenika srednjih škola u Srbiji predstavlja drugo od dva istraživanja Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka koje imaju za cilj utvrđivanje kulturnog habitusa omladine u Srbiji (Prvo istraživanje je Kulturni život i potrebe studenata u Srbiji, Slobodan Mrđa, 2011). Rezultati treba da da pomognu pri kreiranju inovativne kulturne politike i projekata koji posebnu pažnju posvećuju mladima.

Kompletne rezultate istraživanja pogledajte OVDE.