Dugo očekivani povratak

Publika, zajedno sa izvođačima, lansirana je u virtuelni prostor čije su koordinate najintimnije uspomene i nade svakog prisutnog i svih zajedno. Tu smo levitirali jedno sto minuta, a onda smo se prizemljili i otišli kući punog srca i duše, uvereni da je život lep i da su ljudi dobri. Rokerska misija u potpunosti je bila ispunjena.

Kada se Erik Bardon, oko pola deset, pojavio na sceni velike sale Doma sindikata svi su ustali i gromko ga pozdravili. Većina više nije ni sedala. Prva numera „Don’t Let Me Be Misunderstood“ bila je početak furioznog tripa, tokom kojeg smo leteli „visoko i nisko“ kroz „tajnu istoriju XX veka“, kako je, jednom, Greil Markus odredio rok muziku. Herojski naboj svake Bardonove interpretacije, koji je rastao iz numere u numeru, bolno je svedočio o veličini rokerske zablude, Još je ubedljivije, međutim, govorio o njenoj lepoti, plemenitosti i uzvišenosti.

Sve pesme koje je sinoć otpevao Erik Bardon – osim numere „Sky Pilot“ – napisao je neko drugi. U njegovom izvođenju, međutim, one su dobile rokerske obrise i postale himne. Profani tekstovi pesama postali su slogani kojim su definisani osnovni postulati novog doživljaja sveta. Naslovi – „We’ve Gotta Get Out Of This Place“, „Don’t Let Me Be Misunderstood“, „It’s My Life“ – mutirali su u elemente imaginarnog manifesta koji je obznanjivao nove vrednosti. Stihovi: „It’s my life and I’ll do what I want/It’s my mind and I’ll think like I want“, u Bardonovoj interpretaciji postali su opasan individualistički iskaz, čija anarhičnost dobija na snazi u ovo kolektivističko vreme.

Eric Burdon & The Animals predstavili su se kao skupina sjajnih muzičara koja zna sve tajne idioma koji su bili na repertoaru: bluz, soul, rokenrol, ritam-i-bluz. Za bubnjevima je bio jedan od najprominentnijih američkih perkusionista Voli Ingrem. Gitaru je svirao Erik Mekfaden, muzičar zavidne reputacije. Isto važi i za klavijaturistu Reda Janga. Bas je „čupala“, kako to nova pravila nalažu, atraktivna Pola O’Rurk. Interpretacija velikog hita Ajka i Tine Tarner „River Deep, Mountain High“, lišena spektorovskog mejkapa i sa oštrim rok ivicama, nije bila samo vrhunac sinoćnog koncerta, već i jedan od najrokerskijih trenutaka ikad na beogradskoj sceni. Čudo se dogodilo na kraju. Publika i muzičari nisu mogli da se rastanu. Auditorijum je pevao „Ring Of Fire“, oduševljeni muzičari divljali na sceni. Veliki majstor Erik Bardon, negde iza kulisa, verovatno je bio zadovoljan. Višedecenijska rokerska misija doživljavala je apsolutni trijumf. Dok sam kasnije pičio uz bulevar, iz mraka okolnih ulica još uvek se čuo zavodljivi refren iz pesme „Ring Of Fire“. Iz dvorane Doma sindikata rokenrol je izašao na beogradske ulice. Bio je to dugo očekivani povratak.