Inicijativa za osnivanje Agencije za razvoj kulture

Skup je rezultat projekta Kreativna Australija u Srbiji koji realizuje Grupa za kreativnu ekonomiju, u saradnji sa Društvom ekonomista Beograda i Privrednom komorom Beograda.

Izbor i predstavljanje Australijskih javnih politika i programa za razvoj kreativnog sektora zasnovane su na èinjenici da je ovo jedna od zemalja dobrih primera ekonomizacije kreativnog stvaralašta koja nije dovelo do vulgarizacije kulturnih vrednosti, već naprotiv, do jačanja istinske slobode ovog sektora i njegove prosvetiteljske uloge.

dr Helena Studdert, ambasadorka Australije u Beogradu istakla je da "Australijska vlada ne stvara kulturu, ali da je vlada ta koja omogućuje i stvara institucionalno okruženje za razvoj kulture i kreativnih industrija". Ona je takođe napomenula „da bogato Australijsko iskustvo može poslužiti da se vidi šta sve može da se postigne boljim tretmanom kreativnih industrija i koliko su one od suštinskog značaja za razvoj društva i ekonomije".

Prof. dr Gojko Rikalović sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu istakao je da je Australija svetski lider u ekonomskom valorizovanju kreativnosti i originalnosti i da zauzima jedno od vodećih mesta po razvijenosti poslovnog okruženja stimulativnog za kreativne industrije, što svakako može biti poučno i za Srbiju. On je podvukao da u izboru puta reindustrijalizacije Srbije značajnu pažnju treba posvetiti ovom sektoru, ne samo zato što kreira nova radna mesta, već i zato što utiče na kvalitet ekonomskog razvoja.

Hristina Mikić, izvršni direktor Grupe za kreativnu ekonomiju istakla je da se uveliko kasni sa reformom javnih politika u ovoj oblasti i da one moraju biti zasnovane ne nekoliko principa - boljoj vezi nauke i prakse u programiranju razvoja ovog sektora, usaglašavanju zakonodavstva sa savremenim zahtevima pre svega virutelne kreativne ekonomije i evropskih integracija, stimulativim poreskim instrumentima, većoj podršci izvoznoj orijentisanosti ovog sektora. Ona je napomenula da Australija ima više od 178 različtih programa za razvoj kreativnog sektora, ali da je u priručniku predstavljeno njih 27 za koje se procenilo da mogu biti primenjeni u našim okolnostima. Neki od njih su Art start program namenjen podršci kreativcima na početku njihove karijere, Artbanka program namenjen razvoju savremene vizuelne umentosti, Programi mobilnosti za kreativce, Programi finansiranja kulture i kreativnih industrija, Odiseja program namenjen povezivanju dizajna i privrede, Komercijalizacija Australije program namenjenm komercijalizaciji kreativnih proizvoda, Film Australija program podrške filmskoj industriji i mnogi drugi...

Dejan Molnar sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu i specijalni savetnike Grupe ukazao je da se mora redefinisati uloga države u pet ključnih oblasti: finansiranju kreativnog sektora, sistemu podrške MSP, preduzetnicima i ostalim relevantnim akterima kreativnog sektora, digitalizaciji kreativne ekonomije, internacionalizaciji i rastu konkuretnosti i unapredjenju ljudskih resursa.

Imajući u vidu da Ministarstvo kulture kakvo danas funkcioniše ne ostvaruje vidljive i značajne rezultate na polju razvoja kreativnog sektora, Grupa za kreativnu ekonomiju predložila je osnivanje Agencije za razvoj kulture i kreativnih industrija koja bi imala medijatorsku i savetodavnu ulogu i pružala stručnu podršku Skupštini, vladi i relevantnim ministarstvima. Ovo telo prema predlogu imalo bi ulogu da stvara stimulativni ambijent za investiranje u kreativnih sektor, doprinosi usvajanju i ostvarivanju različitih mera za razvoj partnerstva, filantropije, poboljšanju poreskog ambijenta za investiranje u kreativni sektor, pojedonstvaljenju procedura za pristup javnim sredstvima namenjenim finansiranju ovog sektora, širenju tržišta za plasman kreativnih proizvoda i usluga, i obavljanje svih drugih poslova od značaja za razvoj ovog sektora.

Skupu je osim 120 predstavnika kreativnog sektora, akademske i poslovne zajednice, prisustvovao i budući ambasador Republike Srbije u Australiji, Miroljub Petrović.