Holandija ne menja stav o Srbiji

Podsetimo, glavni haški tužilac Serž Bramerc u juče podnetom izveštaju Savetu bezbednosti UN, naveo je da su srpske vlasti učinile dosta u saradnji sa Haškim tribunalom, ali da je neophodno uhapsiti preostale haške optuženike.

Savet minsitara EU već je doneo odluku da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, kao i Prelazni trgovnski sporazum, mogu biti primenjeni samo kada Srbija ostvari punu saradnju sa Haškim sudom.

"Iz izveštaja Serža Bramerca vidimo da te saradnje još uvek nema", rečeno je za B92 u Holandskom ministarstvu spoljnih poslova.

Holandija je svesna izveštaja i pozdravlja značajan napredak Srbije, kao i veliki broj pozitivnih koraka koje je ona napravila u saradnji sa Sudom za ratne zločine u Hagu, među kojima je posebno značajno hapšenje i isporučivanje u Hag Radovana Karadžića.

Međutim, kako navode, dva optuženika su još uvek na slobodi, Ratko Mladić i Goran Hadžić, i dok se oni ne nađu u pritvorskoj jedinici u Sheveningenu, ne može se smatrati da je Srbija ostvarila saradnju sa Haškim sudom.

U Ministarstvu navode da ostaje i problem zaštite svedoka, kao i nedostatak dokumenata koje je Tužilaštvo tražilo od valsti u Beograd.

Bez obzira na sve uspehe, Holandija smatra da se od podnošenja poslednjeg izveštaja Serža Bramerca evropskim liderima ništa bitno nije promenilo u odnosu Srbije sa Tribunalom.

Ministarstvo spoljnih poslova Holandije i dalje smatra da je najbolji dokaz saradnje - hapšenje i isporučivanje u Hag Ratka Mladića.

"Ni ovoga puta ne žeimo da kažemo da je to jedini način, ali naš stav o primeni sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju ostaće nepromenjen, sve dok ne vidimo stvarni napredak. Ako vlada želi da pokaže da u potpunosti saradjuje sa Tribunalom, moraće da uhapsi Mladića," rečeno je za B92 je u Ministarstvu.

Delevićeva: Integracije strateški prioritet Srbije

Direktorka kancelarije za evropske integracije Milica Delević istakla je danas da su evropske integracije strateški prioritet Srbije, a da je na tom planu u minulih osam godina bilo teških političkih prepreka, iako je evidentno da smo sposobni da ispunimo sve obaveze.

Delević je, na regionalnoj konferenciji o Rodnoj ravnopravnosti i pridruživanju EU, konstataovala da, ako se izuzme 13 meseci suspenzije pregovora zbog nesaradnje sa Haškim tribunalom, Srbija je uspela da na najbolji način i za najbrže vreme ispregovara potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. "Potpisani sporazum, čija se primena očekuje u januaru naredne godine, ne daje za pravo da izvodimo zaključake da smo bolji, već mi se čini da u Srbiji postoji jedan dobar administrativni kapacitet, ali je teška politička situacija sprečavala da on dođe do izražaja", rekla je Delević.

Ona je istakla da su postojala očekivanja da će hapšenje Stojana Župljanina i Radovana Karadžića omogućiti stupanje privremenog sporazuma na snagu, ali da ipak nije došlo do toga.

"Iako do toga nije došlo, Srbija bi trebalo da učini sve što može da nastavi da se kreće ovim putem", dodala je direktorka kancelarije za evropske integracije.

Ona je podsetila da je ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kao i njegova primena, uslovljena ocenom Saveta ministrara EU da Srbija u potpunosti sarađuje sa Haškim tribunalom.

"Mislim da je učinjeno dovoljno da taj sporazum stupi na snagu, ali takođe treba uložiti pojačane napore, koji su označeni u izveštaju koje je evropska komisija donela, a jedan od njih je taj da se svi oni koji su počinili teške zločine nađu u Tribunalu i počnu za to da odgovaraju", naglasila je Delević.

Ona je kazala da bi primena SSP-a u januaru 2009. donela mnogo koristi potrošačima, ali i naterala proizvođače da budu efikasniji i konkurentniji na tržištu, pa će samim tim potrošači imati bolju poziciju da biraju na osnovu cene i u pogledu kvaliteta.

“Srbija da primenjuje svoj program”

Holandija najverovatnije neće promeniti svoj čvrst i principijelan stav kada je u pitanju saradnja Srbije sa Haškim tribunalom, što odlaže obostranu primenu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kaže za B92 urednik časopisa "Izazovi evropskih integracija" Nikola Jovanović.

On takođe kaže da Srbiju na putu ka članstvu u Evropskoj uniji u velikoj meri koči opstrukcija u skupštini.

"Ne savetujem imobilizam, pesimizam, jednostavno treba shvatiti političku realnost da se taj standard pretvorio u okončanje saradnje, ali i pored toga Srbija mora da primenjuje pre svega nacionalni program evropskih integracija to je u njenom interesu“, smatra Jovanović.

“Takođe vlada pokazuje kapacitet da primenjuje upravo Trgovinski sporazum odlukom da se to desi od 1. januara, iako ga druga strana neće primenjivati, tako da u tom smislu pokazujemo kapacitet i volju da zaista svim srcem i kapacitetom idemo u evropske integracije. A izveštaj Evropske komisije pokazuje da mi kapacitet imamo", smatra on.

Ljajić: Bez promene stava Holandije

Rasim Ljajiæ (Beta, arhiv)

Da Holandija neće promeniti svoj stav o odmrzavanju Prelaznog sporazuma sa EU, juče je već u Vestima B92 nagovestio predsednik Nacionalnog saveta za saradnju s Haškim tribunalom Rasim Ljajić.

Prema njegovim rečima, osnovni problem je taj što je deo međunarodne zajednice, pre svega Belgija i Holandija, hapšenje Radovana Kardžića ocenio kao posledicu pritiska na Srbiju.

"Umesto da budemo uslovno rečeno nagrađeni ili da bude na adekvatan način vrednovano hapšenje Radovana Karadžića, ono nije shvaćeno kao dokaz naše spremnosti za saradnju sa Hagom, već kao dokaz da Srbija reaguje samo na pritiske i da može da uhapsi koga god hoće, kada to želi", rekao je Ljajić.

Bramerc: Još mnogo toga da se uradi

Serž Bramerc (FoNet, arhiv)

Srpske vlasti su učinile dosta u saradnji sa Haškim tribunalom, ali je neophodno uhapsiti preostale haške optuženike, izjavio je Serž Bramerc.

Glavni tužilac Tribunala je na konferenciji za novinare posle sednice Saveta bezbednosti UN, na kojoj je podneo izveštaj o radu Tribunala, izjavio da on nije zadužen za to da sugeriše EU da li Srbija treba da se pridruži toj organizaciji, već da je njegova uloga da pruži tehničku ocenu stepena saradnje Beograda sa Tribunalom.

Bramerc je, predstavljajući polugodišnji izveštaj o radu Tribunala, ocenio da je "promena opšteg političkog okruženja u Srbiji dovela do odlučnije saradnje vlasti na političkom, pravosudnom i operativnom nivou".

"Dve osobe, Ratko Mladić i Goran Haradžić, nalaze se u bekstvu i njihovo hapšenje ostaje najviši prioritet za ispunjene mandata Tribunala. Moraju biti uhapšeni i dovedeni na suđenje što pre", naveo je Bramerc.

"Rad sadašnjih vlasti je zakomplikovan potrebom da prevaziđu nedostatke prethodnog rukovođenja civilnih obaveštajnih službi, posebno neuspeh u analiziranju i delovanju na osnovu informacija povezanih s potragom za beguncima", dalje se navodi.

Bramerc je rekao da je Srbija pravovremeno reagovala na većinu zahteva i obezbedila značajnu pomoć u dobavljanju značajnih dokumenata relevantnih za suđenje.

Upitan da li smatra da je bio "blag" u oceni saradnje Srbije sa Tribunalom, pošto su dva optuženika i dalje na slobodi, on je rekao da je u izveštaju konstatovao značajan napredak u različtim oblastima, ali da nije naveo da je "sve u redu".

"Ne kažemo da je sve savršeno, smatramo da ima još dosta posla da se uradi", rekao je Bramerc.

Dodao je da se tokom njegove posete Beogradu u novembru jasno pokazalo da je došlo do promene na planu saradnje u odnosu na raniju posetu Srbiji, uključujući "mnogo bolju interakciju" unutar Akcionog tima za saradnju s Haškim tribunalom.

Bramerc je rekao i da prenos slučajeva na nacionalne sudove i snaženje njihovih kapaciteta ostaje ključni element izlazne strategije za završtak rada Tribunala.