Buvljaci opet popularni

Zbog ekonomske krize, slabljenja dinara i pada kupovne moći, građani Srbije se vraćaju mestima gde se nekada masovno kupovalo. Činjenica da za platu koju primamo možemo da kupimo 12 odsto manje, vratila je kupce na Pančevački buvljak.

Nekada su Beovozovi bili puni na linijama ka Pančevu, jer se u tom gradu nalazi čuveni buvljak gde su se za vreme nemaštine i sankcija nabavljale potrebštine po znatno povoljnijim cenama.

Nakon devedesetih, građani su prestali masovno da posećuju Pančevački buvljak, ali čini se da broj mušterija u poslednje vreme raste.

I pored snega i leda tradicionalno vikendom kupci užurbano pristižu na Pančevački buvljak. Razlog su naravno pristupačnije cene, te su mnogi iz Beograda i Pančeva odlučili da udobnost robnih kuća i šoping molova zamene za ovakav ambijent.

Čuveni Pančevački buvljak i dalje ima veliki izbor robe. Tu se najviše pazari odeća, ali i stvari za kuću.

Tradicionalno računi su dosta niži nego u nekom tržnom centru, a mušterije ovako objašnjavaju razlog kupovine na buvljaku:

"Finansijska situacija, nema para! "

"Iz razloga što smo ostali bez posla, što nemamo bukvalno 'leba da jedemo, zato što država ne razmišlja o ovom narodu."

"Pa, u odnosu na prodavnice se zaista isplati doći, a maltene je isti kvalitet."

"Da bih mogla da preživim, baš tako, jer je ovde dosta jefitinije."

I pored toga što su odnosom cene i kvaliteta zadovoljni oni koji su došli da napune cegere, prodavci imaju malo drugačiji stav. Kažu da iako je kriza vratila stare kupce, profita slabo ima:

"Jako loše ide posao. Prodaja je opala, inspekcija juri, nema naroda. Strašno. Oseti se da narod nema para."

"Nema posla, kriza je u narodu, ljudi nemaju para, besparica."

"Katastrofa, ali katastrofa! Zato što jednostavno ljudi nemaju para. Dažbine su velike, sad i njih stiskaju, fiskalizacija i to je to."

Da je povratak na buvljake logična posledica ekonomije u zemlji, slažu se i stručnjaci. Loša privreda, i nerealan kurs evra, pravi su vetar u leđa za prodaju na tezgama, smatra Miloje Kanjevac iz Instituta za tržišna istraživanja, jer su računice potrošača već odavno u crvenoj zoni.

"Kupovna moć je smanjena za 12 posto, a to je ogromno i onda naravno kupovna moć sirotinje i nezaposlenih, sve više nezaposlenih itd, i otuda, kada je nevolja, nužda onda dolazi do onoga što ste me pitali, ima li buvljaka, ako mu je jefitnije nešto tamo, on će da trči da kupi", ocenjuje Kanjevac.

U Institutu za tržišna istraživanja smatraju da je glavni krivac za stanje u zemlji nerealan kurs evra. Oni upozoravaju da bi za evro trebalo da se dobije 150 dinara, a izvoz bi podstakao i veći kurs. Odgovornost nosi i država, jer je dozvolila da administracija bude tri puta veća od neophodne.