Hrvatski tajni agenti - zaštićena vrsta

Budući da SOA i javnost nikada nisu bili saveznici, informacija o kreditima bila je nedostupna punih 10 godina, sve dok bivši čelnik SOA-e Josip Buljević nedavno nije morao javnosti prezentovati svoju imovinsku karticu jer se nalazi na poziciji savetnika za odbranu i nacionalnu sigurnost predsednice Kolinde Grabar-Kitarović.

Zgražavanje je bilo još veće kad se saznalo da taj kredit od 170.000 evra Buljević nije dobio kao čelnik SOA-e, nego kao njen zaposleni.

“A gde je trgovina uticajem koji ti ljudi imaju u drušvu? Da vidim direktora nekog državnog preduzeća koji će odbiti molbu šefa nekog SOA-ina centra da mu zaposli nekog važnog. Pa pogledajte gde rade žene i muževi radnika SOA-e. Gotovo svi su u državnim firmama! Šta reći o primanju u tu službu kada se zapošljavalo bez ikakve potrebe i uprkos formalnoj zabrani zapošljavanja za vreme Ive Sanadera i Mladena Barišića? Poslušnici, lobisti i stranački apartčici i omladina HDZ-a bili su nagrađeni radnim mestom, a posle nekoliko meseci su ih iz tadašnje POA-e premeštali u Carinu i druge državne službe“, govori izvor “Slobodne Dalmacije“ koji je upoznat s ovom problematikom.

Radnici SOA-e obavljaju sigurnosnu proveru svakog pojedinca ili pravne osobe koja ima pristup poverljivim podacima, kao što su radnici i tužioci USKOK-a, čelnici i zaposleni u diplomatsko-konzularnim predstavništvima i osobe koje rade na osiguranju štićenih osoba.

Isplivali su podaci da provere nisu prošli porezni inspektori, carinici i inspektori rada. Tako se postavlja pitanje kako to da čovek bez ijedne prekršajne ili kaznene prijave ne može proći njihovu sigurnosnu proveru, što se vrlo često događalo. Na osnovu kog i čijeg utiska?

Oponenti priča o voluntarizmu i opštem lošem utisku SOA-e kažu da se svaki građanin koji sumnja u postupke njenih radnika može obratiti Veću za građanski nadzor koje imenuje Sabor. Ono ima ovlašćenja da pozove sve radnike SOA-e i VSOA-e na razgovor, uključujući i direktore tih agencija.

Rad tajnih agencija kontroliše i saborski Odbor za unutrašnju politiku i nacionalnu sigurnost, sastavljen od saborskih zastupnika. Oni mogu kontrolisati i Kancelariju veća za nacionalnu sigurnost, policiju, ali i radnike SOA-e i VSOA-e, te OTC, gde se sprovode mere prisluškivanja. Na čelu ovog odbora je uvek političar iz trenutne vlasti, danas je to dr. Miroslav Tuđman.

Postoji i Kancelarija veća za nacionalnu sigurnost, koje je nezavisno telo i obavlja stručni nadzor.

“Kako mi to možemo raditi bilo šta nezakonito kad nas kontrolišu tolika tela?“, reći će iskreni “soaš”, zaboravljajući slučaj novinarke Helene Puljiz koju su 2004. radnici tadašnej POA-e zastrašivali nagovarajući je da postane njihova saradnica. Heleni Puljiz država je morala da isplati 130.000 kuna za narušeno zdravlje i ugled.

Nikada nismo pročitali da je iko od tih ispitivača iz tadašnje POA-e procesuiran. Štaviše, ti ljudi i dalje rade u protivobaveštajnom sistemu.

Prvi put u istoriji postojanja ove službe, krajem 2014. godine, direktor Agencije Dragan Lozančić javnosti je predočio dokument u kom su doneli pregled delovanja, te izneli viziju i planove daljeg razvoja.

Slobodna Dalmacija je saznala tada da je budžet 40 miliona kuna manji u odnosu na 2013. godinu, te da je 75 posto radnika SOA-e visoko obrazovano i da žene čine 40 posto radnika. Prosečna starost radnika SOA-e je od 35 do 50 godina, a samo 10 posto ih je starije 50 godina.

Radnika SOA-e ima više od 800, a manje od 900. Šefovi regionalnih centara SOA-e imaju veću platu od opštinskog sudije, ali manju od županijskog. Radnici, zavisno o stažu, dođu do desetak hiljada kuna.

“Sudija, ako mu se baš tako radi, odnese spise kući, a to što mi radimo u našoj zemlji i BiH i celom okruženju dan i noć bolje je i ne govoriti. Pustite vi priče da postoji Bečka konvencija i da se odlazak agenata u drugu državu reguliše institucionalno, ali protivobaveštajac je u drugoj državi običan građanin koji može imati itekakvih problema. I kakav je to protivobaveštajni rad kad država u koju odlaziš zna da ti dolaziš? A što se tamo radi? Od opservacije rastućih islamskih grupa do procene opasnosti od kriminalnih organizacija i slično. Kad pročitate da je mladić iz Županje koji je hteo pristupiti Islamskoj državi sprečen u tome, morate se zapitati i ko je to sprečio“, govori politolog koji poznaje dosta radnika tajnih službi, ističući da je posao obaveštajaca vrlo stresan i da ih 80 posto ima krvni pritisak na granici pucanja.

Za mnoge je stručnjake veliki propust tajnih službi to što su ubice Ive Pukanića mesecima vršljale po Zagrebu, ali oni se dobro brane tvrdeći da je to posao policije.

“Ja nisam siguran da bi pola radnika prošlo lekarski pregled kakvo im je zdravlje zbog stresnog posla“.

Za primanja u SOA-u ne postoje javna takmičenja.

“I to je delimično tačno, ali tačno je i da na službenim stranicama SOA-e postoji link gde se građanin sam može javiti i poslati svoj kurikulum. I ako je potencijal i ako takav profil u toj službi treba, imaće velike šanse da dobije posao“, govori poznavalac prilika i neprilika u svetu protivobaveštajaca.