O položaju vlaške nacionalne manjine u Srbiji

Ne gurajte probleme pod tepih

U subotu, dana 25. februara, u dnevnom listu Danas, objavljena je izjava predsednika Nacionalnog saveta Vlaha gospodina Radiše Dragojevića „Vlasi odbacuju zahtev Bukurešta da budu Rumuni“, a sve to u vezi s mogućnosti da Rumunija neće podržati Srbiju na putu ka EU dok se ne poboljša položaj Vlaha u Srbiji.

Imajući u vidu da je gospodin Dragojević izneo stav Nacionalnog saveta Vlaha o statusu i položaju Vlaha u Srbiji sa kojim se naše organizacije ne slažu, molimo vas da objavite naš dopis kako bi javnost u Srbiji imala pravi uvid u položaj vlaške nacionalne manjine u Srbiji. U izjavi datoj Danasu, gospodin Dragojević navodi da „kao manjina u Srbiji nemamo problema i nismo obespravljeni“. Ako je to tako, mi pitamo kako gospodina Dragojevića tako i Vladu Srbije zašto Vlasi nemaju mogućnost negovanja svog nacionalnog identiteta, već se nama manipuliše od strane najvećeg broja značajnijih institucija a samim tim i države. Takođe, nemamo mogućnost učenja svog maternjeg jezika u školama i zašto se sada stvara veštački jezik. Sadašnji sastav Saveta je, inače, u nizu provokacija prema Rumuniji, Vlasima pre godinu dana ukinuo rumunski i proglasio srpski za maternji jezik. Zašto Vlasi nemaju medije na svom jeziku i nemaju mogućnost negovanja svoje kulture i tradicije? Ako je država bila korektna prema Vlasima, zašto nikada nismo imali one mogućnosti koje je imala većina nacionalnih manjina u Srbiji.

Takođe u izjavi on navodi: „Ne postoji problem u položaju vlaške manjine u Srbiji, već vlast u Bukureštu traži od zvaničnog Beograda da nas proglasi Rumunima, čemu se naša zajednica protivi“. To je još jedna od zamena teza od strane Dragojevića, jer kada je predsednik Rumunije gospodin Trajan Basescu posetio Srbiju i Negotin, on je tada rekao da i ako se mi na srpskom jeziku deklarišemo Vlasima (a i država Srbija nas prepoznaje pod ovim terminom) da on tu ne vidi nikakav problem, ali da treba da nam se omogući učenje rumunskog jezika u školama, jer je to jezik kojima Vlasi govore u istočnoj Srbiji. Niko ovde ne pominje da su Vlasi kao popisna kategorija uvedeni tek posle 1921. godine a da su pre toga dugi niz godina popisivani kao Rumuni. Osim toga, Vladimir Jakšić je 1875. godine službeno popisivao Rumune u Banatu kao Vlahe. Imajmo u vidu da je tada ceo Banat bio u okviru austrougarske monarhije, a da se takođe Austrougarska monarhija prostirala sve do Karpata i da je obuhvatala skoro polovinu današnje Rumunije.

Iz ove činjenice sledi da se ovde ne pravi razlika između termina Vlah i Rumun, već se to smatra istim identitetom. Dalje Dragojević navodi „da sem nekih zajedničkih korena, nemamo nikakve veze sa Rumunijom“. Bilo bi dobro da on javno kaže koji su to zajednički koreni, da nije to možda jezik kojim Vlasi govore u istočnoj Srbiji, kultura, običaji, tradicija. To nismo mogli da čujemo od gospodina Dragojevića, već samo to da je Vlasima odlično u Srbiji, da im ništa ne fali i da njemu nije bitno to što danas mladi sve manje govore svojim maternjim jezikom, da se gubi kultura, da u medijima postoji cenzura kada se govori o problemima Vlaha. Njegov potpredsednik odbora za informisanje Dušan Firulović izjavio je na Timočkoj televiziji da su Vlasi u stvari Srbi, dok je Miletić Mihajlović, potpredsednik Saveta, ohrabrivao sve one koji žele da se upišu u spisak vlaške manjine objašnjavajući javno manjkavosti zakona o posebnim biračkim spiskovima manjina, po kome je moguće da se u spisak upiše osoba bilo koje nacionalnosti. Tako je izborni proces doveden do apsurda - upisivanjem i glasanjem za vlaški nacionalni savet velikog broja partijskih glasača raznih nacionalnosti.

Ovo su najočiglediniji primeri kako Savet prilazi ovoj tematici. Posledice ovakvog stanja su katastrofalne, što ima za posledice nemogućnost aktivnog uključivanja Vlaha u tokove društvenog i sveukupnog razvoja Srbije. Nama je jasno zašto on ima takav stav prema državi Srbiji i vlaškoj zajednici, jer njega kao i njegove saradnike koji imaju većinu u Savetu do izbora za Nacionalni savet nije ni interesovalo vlaško pitanje. Ali, svi oni su tada po nalogu svojih političkih partija iz Beograda i uz pomoć državnih institucija, uz veliki pritisak, pretnje i krađom na izborima, dobili većinu u Savetu. O tome sve svi znaju - Vlada, mediji, političke organizacije, nevladine organizacije, međunarodne institucije, ali svi ćute i guraju ovaj problem pod tepih. Prema tome legitimitet i legalitet ove institucije veoma je sporan i zbog toga su neki članovi zamrzli svoj status u Nacionalnom savetu.

Još jedan u nizu nelogičnosti je optuživati Vlahe za probleme sa EU. Vlaške organizacije se upravo i zalažu za rešavanje svega onoga što se pojavilo kao problem, za negovanje i očuvanje svog identiteta, i elementarna građanska prava koja su i preduslov razvoja bilo koje zajednice, a samim tim i Srbije. Nažalost, načinom na koji je organizovan Vlaški nacionalni savet, ljudi i organizacije koji su se godinama uspešno bavili ovim temama, kada ovakvih problema nije bilo, sklonjeni su i potisnuti, a dovedeni su veoma nekompetentni ljudi koji su za nepune dve godine napravili niz skandala i jedan od najvećih problema između Rumunije i Srbije u istoriji diplomatskih odnosa ove dve zemlje.

Stvaranjem nekakve „vlaške azbuke“, Dragojević i njegovi koalicioni partneri iz Vlaškog nacionalnog saveta ponovo su isprovocirali vlašku zajednicu i susednu Rumuniju. Takođe, doneli su veliki broj potpuno apsurdnih odluka, koje su protivne lingvistici, istoriji, etnologiji i, što je još tragičnije, javno su se hvalili time da rade protiv realnosti, tj. naučnih stavova i da im je orijentir ono što oni odluče. Na ovaj način, Dragojević, Miletić i ostali koji čine većinu u Savetu, naneli su štetu ugledu Srbije u svetskoj javnosti i doveli u pitanje ozbiljnost nekih srpskih institucija, srpske nauke i demokratičnost društva. Ovakvim tekstovima u medijima se praktično napada jedna od većih nacionalnim manjina u Srbiji za ono za šta očigledno ne snosi nikakvu odgovornost.

Vlaška demokratska stranka Srbije, Ariadnae Filum - Društvo za kulturu Vlaha - Rumuna Srbije, Društvo Rumuna - Vlaha „Trajan“, Društvo za kulturu, jezik i religiju Vlaha - Rumuna Pomoravlja, Udruženje za tradiciju i kulturu Vlaha „Dunav“, Centar za ruralni razvoj - Vlaška kulturna inicijativa Srbija