Ista mreža, novo preduzeće

Uposlednje vreme kao da postaje praksa da se oko važnih društvenih pitanja, kada do problema dođe i kada se ne vidi izlaz iz situacije, u celu stvar uključuje direktno premijer Vojislav Koštunica, kao spasilac. I kao da nam je svaki put kada dođemo u ćorsokak potrebna neka vrsta “Lex Specialis-a” koja bi nas odatle izvukla. Ovakva praksa naravno nije zaobišla ni slučaj “Mobtel”. Tako je nakon sastanka Vojislava Koštunice i austrijskog vicekancelara Huberta Gorbaha dogovoreno da se formira mešovita grupa vlada Austrije i   Srbije koja bi pronašla rešenje za novonastalu situaciju. I sada, ta radna grupa predstavlja vrhovni organ koji će se baviti pitanjem Mobtela, kao da u državi ne postoje organi za to, pre svega Agencija za  telekomunikacije, Ministarstvo za kapitalne investicije, privredni sudovi...

Nakon prvog sastanka te radne grupe Vlada Srbije predložila je svoje rešenje, koje je austrijska strana, kako prenose domaći mediji, u načelu prihvatila. Rešenje predviđa da se oprema Mobtela, založena u kreditima  Hypo i Raiffaissen banke u iznosu od 230 miliona evra, koja je pripala PTT-u, kao i dug prema Eriksonu koji će isplatiti austrijski investitor Martin Šlaf, prenese u novo preduzeće koje će osnovati PTT i austrijski partner. PTT bi u tom preduzeću bio većinski vlasnik sa 80 odsto kapitala, a ostali detalji bili bi razrađivani naknadno. To zajedničko preduzeće, koje će biti vlasnik opreme i pretplatničkih ugovora, naći će se na tenderu uz licencu za mobilnog operatera. Moguće je da tender bude raspisan već u martu, a kada bude zaključen, Mobtel bi išao u likvidaciju. Najbolji ponuđač bi na međunarodnom tenderu preuzeo i sve korisnike mreže 063, a do zaključivanja ugovora sa izabranim ponuđačem Telekom Srbija nastaviće da održava i servisira tu mrežu. Prikupljena sredstva na tenderu delila bi se u odnosu 40 odsto za licencu i 60 odsto za opremu i pretplatnike, što znači da bi deo za licencu išao Srbiji, a deo za opremu bi se delio sa austrijskim investitorom na čelu sa Martinom Šlafom, koji bi dobio oko jedne petine od tih 60 odsto.

Inače, procenjuje se da Mobtel, uključujući licencu i opremu, vredi između 700 i 750 miliona evra.

Ocene

Ovakav predlog Vlade naišao je na različite komentare i ocene u domaćoj javnosti. Savet stranih investitora izdao je saopštenje da pažljivo prati dešavanja u vezi sa aferom Mobtel i navodi da ne odustaje od ulaganja u Srbiju, ali da bi do odustajanja moglo doći jer afere uvećavaju politički i ekonomski rizik, što nije dobra osnova za ulaganja. Komentarišući dešavanja u vezi s Mobtelom, član Saveta stranih investitora Aleksandar Piker kaže da je važno odvojiti politiku od ekonomije u svakom, pa i u tom slučaju, i završiti sve započete procese. “Smatramo da je neophodno utvrditi tačan odnos privatnog i državnog udela. Kako sada izgleda, u telekomunikacijama većina pripada državi, a to nije dobar znak”, tvrdi Piker.

Bivši ministar za privredu i privatizaciju Aleksandar Vlahović ocenio je da je Vlada dala dobro rešenje za   Mobtel i da je ono pravno moguće: “Mislim da je dobro da se pronašlo rešenje koje će s jedne strane respektovati interese stranog investitora, koji je prethodno već ušao u Mobtel i čini mi se da se na ovaj način, ukoliko takva solucija bude prihvatljiva za stranog investitora, prevazilazi ključni problem u celoj ovoj akciji koju Vlada vodi protiv Mobtela. Nije dobro ignorisati inostrane investitore, pogotovo u ovom trenutku - imajući u vidu da Austrija predsedava EU. S druge strane je jako važno, ukoliko je predlog formiranje novog preduzeća kojem bi se pripojila licenca i koje bi bilo predmet licitacije, da postoji pravni diskontinuitet između Mobtela i novog preduzeća na osnovu opreme koju poseduje Mobtel”, izjavio je Vlahović za domaće medije.

Nasuprot Vlahoviću, ekonomista Milan Kovačević je ocenio da je odluka državnika Austrije i Srbije o  formiranju mešovite radne grupe za rešenje spora u Mobtelu posledica “nedovoljne komunikacije ljudi koji su

bili upoznati sa tim problemom”. Kovačević smatra da takva odluka “sigurno ne znači da će austrijska strana ubuduće na taj način rešavati probleme svojih investitora u Srbiji” i dodao da je ta strana “svesna da nema

pravnog osnova za oduzimanje licence Mobtelu”. On je odluku Vlade da da saglasnost PTT-u da preuzme potraživanja Raiffaissen i Hypo Alpe Adria banke od Mobtela, u vrednosti od 91 milion evra, nazvao “katastrofalnom greškom”. Kovačević je precizirao da to nikako neće uticati na svojinske odnose u Mobtelu i istakao da “nije na Vladi da se meša gde ne treba, jer PTT je to trebalo sam da rešava.

Pravo preče kupovine

Iako izgleda kao da se do okvirnog dogovora došlo, predlog Vlade Srbije da se novo preduzeće nađe na tenderu ostavio je čitav niz otvorenih pitanja. Najpre, da li će se poštovati klauzula o pravu preče kupovine koja stoji u Ugovoru o osnivanju Mobtela od 15. aprila 1994. godine koji su potpisali Bogoljub Karić u ime BK Trade-a i Milorad Jakšić ispred PTT-a? Naime, tom klauzulom predviđeno je da “u slučaju da bilo koja strana primi ponudu za otkup njenog udela od strane trećeg lica, druga strana će imati pravo preče kupovine sa rokom od 60 dana, radi kupovine tog udela pod istim uslovima koji su ponuđeni od strane trećeg lica, s tim da ponuda ne može da bude iznad tržišne vrednosti”. Međutim, prilikom prodaje Austrijancima, Karići su uspeli da zaobiđu tu obavezu tako što su prodali ceo BK Trade.

Sada, kada je država većinski vlasnik Mobtela, postavlja se pitanje da li će nakon raspisanog tendera PTT biti u obavezi da po najboljoj ponuđenoj ceni ponudi preduzeće austrijskom partneru? I šta je sa onih 110 miliona evra koliko je Šlaf već platio Kariću? Da li to znači da su Austrijanci prihvatili da su vlasnici samo 20   odsto kompanije i da li se odustalo od arbitraže u Cirihu koja bi trebalo da presudi koliki je čiji deo? Osim  toga, nije jasna uloga privatizacionog savetnika za telekomunikacije čije se imenovanje već duže vreme najavljuje i koji bi, po izjavama Vladinih zvaničnika, trebalo da pomogne pri odlučivanju o raspisivanju tendera za dodelu novih licenci u oblasti mobilne telefonije.

Takođe, prema izjavi advokata Bogoljuba Karića, Slobodana Šoškića, Vladino rešenje o oduzimanju licence je pravno ništavno, jer licencu može da   oduzme samo Agencija za telekomunikacije (RATEL). Ova agencija zaobiđena je, po rečima ministra za ekonomske odnose sa inostranstvom Milana Parivodića, “jer ne funkcioniše”. Odmah nakon te izjave je usledio demanti predsednika Upravnog odbora RATEL-a Jovana Radunovića, u kome navodi da ta agencija uopšte nije dobila informaciju iz Vlade o slučaju Mobtel. Radunović je rekao da je “Agencija za telekomunikacije spremna da radi sve poslove koji su joj povereni zakonom”, i da pretpostavlja da je Vlada preuzela na sebe pitanje Mobtela - “radi zaštite opšteg društvenog

interesa”.

Šta kažu Austrijanci?

Prema pisanju bečkog dnevnika Presse, šanse austrijskog Mobilkom-a da preuzme u potpunosti Mobtel rastu, dodajući da srpska vlada nastoji da, u kon. iktu sa grupom austrijskih investitora, maksimalno umanji štetu nastalu oduzimanjem licence. Dnevnik prenosi da je “prvobitni plan predviđao da Šlafova grupacija u dva koraka dođe i do udela koje drži PTT, kako bi posle Mobtel prodala Mobilkom-u, kao što je to učinila već ranije u Bugarskoj”. List tvrdi da je sada ključno pitanje šta će srpska vlada preduzeti da Mobtelu vrati   licencu i ukazuje da pravni eksperti oduzimanje licence karakterišu kao “pravno sumnjivo”. Presse navodi da “ukoliko se Vlada odluči na davanje nove licence, onda to prema zakonu mora učiniti putem javnog tendera. U tom slučaju bi Mobilkom imala prednost nad drugim potencijalnim konkurentima. U slučaju dobijanja licence - svaki konkurent bi se bojao da bi austrijska strana mogla pravnim putem da traži poništenje odluke.”