Burundiju prete sukobi, predsednik želi da vlada do 2034.

Ukoliko uspe u nameri da promeni Ustav zemlje moći će da vlada do 2034. godine.

Nkurunziza, koga su pristalice nedavno označile kao "večnog vrhovnog vođu" Burundija, zakazao je za 17. maj referendum o ustavnim promenama koje uključuju produženje mandata predsednika s pet na sedam godina, navodi Asošiejted pres.

On bi u tom slučaju mogao da vlada još 14 godina po isteku mandata 2020. godine, a kritičari ocenjuju da je reč o pokušaju da vlada doživotno.

Odluka Nkurunzize da zatraži sporni treći mandat 2015. godine dovela je do nasilnih protesta tokom kojih je poginulo 1.200 ljudi. Međunarodni krivični sud pokrenuo je prošle godine istragu na osnovu navoda o državno sponzorisanim zločinima, uključujući ubistva, silovanja i mučenja, dok je Burundi napustilo više od 400.000 ljudi.

Referendum bi mogao da rasplamsa nasilje u zemlji u kojoj opozicija i grupe za zaštitu ljudskih prava optužuju vladajuću stranku za hapšenja aktivista koji vode kampanju protiv ustavnih promena.

Policija je ove nedelje odbacila odgovornost za smrt aktiviste Simona Bizimane, uhapšenog pošto je u videu na društvenoj mreži govorio o odbijanju da se registruje za referendum. Policija navodi da je on umro kod kuće od malarije i da "nikada nije bio mučen".

Većina ljudi na udaru vlasti pripada vodećoj opozicionoj partiji FNL, čiji lider Agaton Ruasa (Agathon Rwasa) navodi da njegove pristalice neće ustuknuti uprkos zastrašivanju.

Ruasa je izrazio zabrinutost da će Nkurunzizina stranka podstaći objavljivanje lažnog referendumskog rezultata i da će on "isprovocirati veliku podelu među građanima Burundija pošto mnogi neće glasati za" ustavne promene.

Predstavnici civilnog društva koji se protive predloženim ustavnim amandmanima navode da kampanjom žele da spreče propast Sporazuma iz Aruše, kojima je okončan 13-godišnji građanski rat u zemlji, u kojem je poginulo oko 300.000 ljudi.

Nkurunziza je na vlasti od 2005. godine, od potpisivanja tih Sporazuma, a ponovo je izabran 2010. godine, uz bojkot opozicije. On se 2015. godine kandidovao za treći mandat i pobedio, navodeći da na to ima pravo jer su ga za prvi mandat izabrali poslanici a ne narod. Kritičari su tu njegovu kandidaturu ocenili kao neustavan potez.