DW: Problem za Evropu – deca koja su odrasla s oružjem

Kako se ističe, taj problem su deca borci, od kojih se neka vraćaju u Evropu.

Namera sirijske, iračke i američke vojske je da se i tih preostalih dva procenta teritorije osvoji.

Da bi se to postiglo, prema tvrdnjama Pentagona, američka vojska je tokom sedmice od 29. decembra do 5. januara izvršila brojne napade. U njima su učestvovali borbeni avioni, helikopteri, bespilotne letelice, rakete i teška artiljerija.

ID je, kako je istakla portparolka Pentagona Dana Vajt, “slomljena i razbijena“. Međutim, taj posao nije doveden do kraja. Sada je važno obezbediti teren tako da se “ID nikada više ne može uzdići“, dodala je ona.

Taj cilj je pak teško postići. I to iz jednog razloga: ID u Iraku i Siriji u najvećoj meri može biti fizički uništen, ali njegova ideologija i dalje živi. ID je dugoročna organizacija, piše na internet stranici Pentagona, koja obezbeđuje kontinuitet kroz “franšizni sistem“. “Iako je propao pokušaj uspostave kalifata, svedoci smo događaja širom sveta koji su povezani sa ID.“ Rat protiv imidža ID

Stoga bi sada trebalo raditi na borbi protiv “imidža“ ID. Prema procenama Pentagona, šanse za pobedu u ovoj borbi nIDu tako loše: “Svetski 'brend' ID fizičkim porazom kalifata gubi svoj sjaj, a svedočenja o grozotama iz života pod vladavinom ID doprinose takvom razvoju događaja.“

No, ID još zadugo neće biti poražen. Umesto toga, džihadistička organizacija vraća se u svoj stari organizacioni oblik u vidu gerilskih borbi, ocenjuje Al Džazira. I dalje brojni dobrovoljci pokušavaju da se priključe redovima ID, ali im poteškoće stvara prelazak dobro obezbeđene turske granice sa Sirijom – granice koja je ranije za džihadIDte bila vrlo propustljiva.

Pored dobrovoljaca, koji iz inostranstva dolaze u ID, snage bezbednosti u Siriji i Iraku se suočavaju s još jednim problemom. Reč je o ideološkom i psihološkom nasleđu ID na teritorijama koju je ova teroristička organizacija kontrolIDala. Činjenica je da je ID u većini tih područja vladao jedva više od tri godine. Međutim, za mlade ljude tri godine su dug vremenski period, naročito za decu koja su u najranijoj dobi trpela ili svedočila nasilju džihadIDta, brutalnim javnim kažnjavanjem i pogubljenjima.

“Sve i da nisu morali da prolaze kroz obuke, oni bi sa sobom mogli da nose sećanja na život u ratnoj zoni“, kaže Dan Vegemans iz Instituta za bezbednost i globalne poslove na Univerzitetu Lajden za onlajn-magazin Al Monitor.

Umesto čitanja – oružje

Mladi su za to vreme, umesto čitanja i pisanja, učili kako se rukuje naoružanjem. “Velike su šanse da tamo stasava jedna izgubljena generacija“, izjavio je Nadim Huri, stručnjak za terorizam iz Hjuman rajts voča. Pri tome će i mnogi odrasli imati poteškoća da iza sebe ostave vreme pod vladavinom ID. “Njima teško pada suočavanje sa prošlošću.“

Problem “izgubljene generacije“ koju je proizveo ID bi u drugoj formi uskoro trebalo da stigne i do Evrope. Reč je o stotinama dece koje su roditelji odveli u Siriju i Irak ili su tamo, u redovima ID, ona rođena.

Još uvek nije jasno na koji način će se evropske države baviti ovom decom. Situacija se razlikuje od zemlje do zemlje. Belgija, na primer, deci mlađoj od deset godina dozvoljava nesmetan ulazak u zemlju. Preduslov za to je uzimanje DNK uzoraka, kako bi se moglo dokazati da su to zapravo deca belgijskih boraca ID.

U decembru se troje dece boraca ID sa francuskim pasošem avionom vratilo u Pariz. Ona su se do tada nalazila u pritvoru iračkih vlasti. U Holandiju se takva deca načelno mogu vratiti iz inostranstva. Međutim, tamošnja vlada trenutno nema nameru da im omogući dobijanje holandskog državljanstva.

Šta planira Nemačka?

I Nemačka želi da omogući povratak nemačkih boraca ID. No, već sada pripadnici Službe za zaštitu ustavnog poretka upozoravaju na potencijalne opasnosti, naročito po pitanju starije dece. “Vidimo opasnost u tome što se deca džihadista iz ratnih zona u Nemačku vraćaju Islamistički socijalizovana i u skladu s tim ideološki usmerena“, rekao je predsednik Službe Hans Georg Masen. “Na taj način se ona ovde mogu iskoristiti za stvaranje nove generacije džihadista.“

Taj problem, kako ističe Torsten Fos, šef pokrajinskog ureda Službe za zaštitu ustavnog poretka u Hamburgu, morao bi biti rešen pre nego što stvar ode tako daleko da njegova služba mora da interveniše. Eksperti svih stranaka trenutno intenzivno razmišljaju o rešenjima. Ali, konkretne mere se mogu očekivati tek nakon formiranja vlade.