Dok Tramp zabavlja masu, Tilerson "radi" s Rusijom i Kinom

Ipak, iza te tišine, kako se navodi, on izgleda da radi na strategiji koja je usmerena ka saradnji sa Kinom kako bi se rešila kriza sa Severnom Korejom, a i radi sa Rusima na stabilizaciji Sirije i Ukrajine.

"Tilersonov pristup se fokusira na personalnu diplomatiju, on je u direktnim kontaktima sa kineskim i ruskim liderima, a koristi i privatne kanale za razgovor sa Severnom Korejom. Srž njegove strategije je da SAD moraju da regulišu odnose sa Kinom i Rusijom tako što će dozvoliti liderima tih zemalja, Siju Đinpingu i Vladimiru Putinu da preuzmu deo zasluga za uspeh u eventualnom rešavanju tih kompleksnih regionalnih problema", dodaje se. Vašington post piše i da se Tilerson našao pod udarom kritika, da je loš u komunikaciji i da je iznosio stavove suprotne onima koje je u javnosti davao Donald Tramp. "Njegov pristup nije "uzmi posao i guraj ga", ali kao bivši šef giganta poput Ekson mobajla, on ne mora da zarađuje novac u Vašingtonu ili da stiče prijatelje. Naravno, on misli da ima važnije stvari da radi od petljanja sa medijima", piše VP. Tilerson je ranije govorio o tome da bi trebalo razgovarati sa Severnom Korejom, što je Tramp u svojim zapaljivim tvitovima i medijskim nastupima negirao. Navodna želja državnog sekretara je da pri sedanju za pregovarački sto iza nepredvidivog Kimovog režima bude i Kina, kao država koja je godinama unazad, u najmanju ruku, dobar komšija Severnoj Koreji. "Na drugoj strani, Tilerson nastavlja da radi po pitanju Rusije, uprkos novim sankcijama koje je SAD uvela Moskvi. On poznaje Vladimira Putina od 1999. godine i njega smatra predvidivim, ali ponekad nasilnim liderom. Čak i u takvim okolnostima Tilerson veruje da situacije u Siriji i Ukrajini napreduju. Podržao je ruski predlog da se uspostavi misija UN u Donbasu. Što se tiče Sirije, tu je upozorio Rusiju da bi njeni interesi mogli da budu ugroženi zbog jačanja uticaja Irana. Zbog toga je uputio podršku "umerenoj opoziciji" u akcijama osvajanja teritorija", navodi VP. U tekstu se zaključuje da je Tilerson šef američke diplomatije koga najmanje interesuju lične lovorike i sve radi "ispod radara", što nije zabeleženo u modernoj istoriji Amerike.