Dejton kao overena kopija i "Holbrukovo pismo o KiM"

Govoreći za tabloid "Srpski telegraf", Dačić je podsetio na činjenicu da nijedan državni organ u Srbiji nema originalni primerak Dejtonskog sporazuma, a zatim je skrenuo pažnju i na to da nigde nema navodnog pisma Ričarda Holbruka Slobodanu Miloševiću u kom, navodno, diplomata "potpisuje" da SAD "nikada neće priznati nezavisnost Kosova".

"Svi se prave blesavi kad ih pitam, a nezamislivo je da Srbija nema sačuvan primerak Dejtonskog sporazuma. Svi Miloševićevi saradnici tvrde, a njegova sekretarica se kune da je Milošević zvao i da joj je dao papir na kome je Holbruk, tadašnji glavni pregovarač između Zapada i Srbije i američki izaslanik, potpisao Miloševiću (tokom pregovora 1998. i 1999) da Amerika nikada neće priznati nezavisnost Kosova", kaže Dačić.

Potpredsednik Vlade je optužio i da su njegovi bivši koalicioni partneri, sa kojima je sarađivao pre 2012. godine, "sve opljačkali".

"Nema ni tog papira, oni su, bre, sve opljačkali. Kad su hapsili Slobu, ništa nije ostalo", rekao je Dačić za "Srpski telegraf" i dodao da je i "Dejton" Miloševićevo delo, kao i Rezolucija SB UN 1244.

Govoreći o pismu koje spominje Dačić, bliski Miloševićev saradnik i jedan od predstavnika Srbije u Rambujeu Nikola Šainović kaže da "ne zna da li je takav dokument potpisan", ali da zna da je zvaničan stav Amerikanaca bio da je Kosovo deo Srbije.

Međutim, vredi podsetiti, Šainović je nedavno za nedeljnik "Ekspres" rekao da je Holbruk hteo da pregovara o Kosovu mnogo pre 1998. godine, odnosno tokom pregovora o Dejtonskom sporazumu.

Iz Šainovićeve priče deluje da je Holbruk i pre Rambujea bio otvoren o tome šta SAD želi sa Kosovom. Doduše ne kao desetak godina kasnije, kada je u Prištini rekao da EU ne bi smela da primi Srbiju u svoje članstvo, dok god Srbija "ispoljava pretenzije na Kosovo i smatra ga delom svoje teritoreij".

Šainović kaže da je Milošević 1995. godine u Dejtonu odbacio Kosovo i priču o NATO protektoratu kao temu, a da se Holbruk ponovo zvanično aktivirao oko južne srpske pokrajine nekoliko godina kasnije.

Kako je tada rekao Šainović, iz haške arhive se vidi da je Holbruk Albancima obećao državu u Ženevi 1998. godine, odnosno u periodu iz kog datira njegovo navodno obećanje Miloševiću.

Šainović je naveo i da su Milošević i tadašnje državno rukovodstvo Srbije bili spremni na američke poteze i da su očekivali njihovu politiku prema nezavisnosti Kosova.

Što se nestanka originala Dejtonskog sporazuma tiče, to nije toliko nova priča.

U mnogim tekstovima u kojima se govori o godišnjici potpisivanja dokumenta kojim je okončan rat u BiH, navodi se da su pojedini originali izgubljeni, a poznato je da Francuska čuva svoj primerak u arhivi i da "šalje overene fotokopije" kada ih neko iz bivše SFRJ zatraži.

Prvo je na videlo izašao nestanak originala iz BiH, kada su se pojavile i priče o tome da je "Karl Bilt modifikovao dokument", koji inače nikada nije ni ratifikovan niti zvanično preveden u BiH.

Zatim je "Politika" istraživala gde se nalazi srpski primerak, ali nije uspela da ga pronađe.

Šef kabineta ministra spoljnih poslova 1995. godine Vlado Nadeždin rekao je 2008. za "Politiku" da je lično posle potpisivanja odneo srpski primerak u tadašnji MIP, ali njega 13 godina kasnije nije bilo.

Ivica Dačić je još tada, nekoliko meseci pre nego što će se dogovoriti o ulasku u vlast sa DS, rekao da se Dejtonski sporazum najverovatnije nalazi u ministarstvu, ali da je "moguće da je beogradski primerak nestao".

Iz Predsedništva su rekli da oni čuvaju dokumenta nastala posle 1998. godine, a da je možda adresa Uprava za zajedničke poslove republičkih organa. Tamo su rekli da Dejtonski sporazum nikada nije bio kod njih.

Bivši šef diplomatije Goran Svilanović tada je rekao da po preuzimanju dužnosti, nakon petooktobarskih promena, nije mogao da nađe taj dokument, pa je on na ratifikaciju u nacionalnom parlamentu stigao kao "overena kopija" primerka iz Pariza.

O primerku koji je pripao trećem potpisniku iz bivše SFRJ, Franji Tuđmanu, nema informacija.