Kako vetar duva: Šta je Tramp govorio nekad o NATO, Kini..

Tramp je u četvratk rekao da Kina nije manipulator valutom, da je NATO važan vojni savez, da bi mogao da ostavi Dženet Jelen na čelu Federalnih rezervi i izrazio povoljan stav o američkoj Eksport-import banci.

Pored toga, u Trampovoj politici su primetne i druge promene u odnosu na njegove stavove iz predsedsedničke kampanje, posebno kad je reč o Siriji i odnosu s Rusijom.

Tokom predsedničke kampanje Tramp je rekao da je Kina "neprijatelj" i obećao da će prvog dana u Beloj kući proglasiti tu zemlju za manipulatora valutom. Tramp je, međutim, u četvrtak u intervjuu za "Vol strit džornal" rekao da "oni (Kina) nisu manipulatori valutom".

Kao predsednički kandidat Tramp je govorio da je NATO zastarela organizacija pošto se na bavi terorizmo, ali je juče na konferenciji za novinare s generalnim sekretarom Alijanse Jensom Stoltenbergom rekao da NATO "više nije zastareo". Pored toga, ove nedelje je potpisao protokol o pristupanju Crne Gore NATO-u.

Tramp je u predizbornoj kampanji optuživao šeficu Feda Dženet Jelen za staranačku pristrasnost i da pomaže tadašnjem predsedniku Baraku Obami "veštačkim" držanjem referentnih kamatnih stopa na niskim nivoima.

U intervjuu za "Vol strit džornal" Tramp je rekao da poštuje Jelen i nije isključio mogućnost da je podrži i za drugi mandat na čelu Feda.

"Zaista volim politiku niskih kamatnih stopa, moram biti iskren s vama", rekao je Tramp.

U istom intervjuu Tramp je rekao da je američka Eksport-import banka SAD, koja pomaže izvoz, "veoma dobra stvar".

"I ona zapravo pravi novac, može napraviti mnogo novca", rekao je on, dok je u leto prošle godine Tramp izjavio da mu se ta banka ne sviđa pošto je nepotrebna.

Tramp je tokom predizborne kampanje govorio da SAD ne treba da se bave Sirijom, ali je naglo promenio stav prošle nedelje posle napada hemijskim oružjem za koji SAD i zapadne zemlje optužuju sirijsku vladu. Krajem prošle nedelje je naložio i raketni napad na vazdušnu bazu sirijske vojske.

“Predsednik mora da dobije odobrenje Kongresa pre napada na Siriju.“

“Ponovo, našem blesavom predsedniku, ne napadaj Siriju – ako to uradi, mnogo loših stvari će se desiti, a iz te borbe SAD ne dobijaju ništa!“, govorio je Tramp u toku administracije Baraka Obame.

Sada, situacije je drugačija.

“Asad je ugušio živote nedužnih muškaraca, žena i dece. To je bila spora i brutalna smrt za sve. Čak i predivne bebe su ubijene u ovom varvarskom napadu. Nijedno božje dete ne bi trebalo da pretrpi takav horor. Večeras sam naredio napad na vazduhoplovnu bazu u Siriji, odakle je počeo hemijski napad“, naveo je Tramp 6. aprila.

Kad je reč o Rusiji, Tramp je govorio da treba poboljšati odnose s Rusijom, što je tumačeno i kao da bi SAD mogle promeniti stav o ruskoj aneksiji Krima i podršci proruskim pobunjenicima na istoku Ukrajine. Zasad, međutim, nema naznaka u promeni politike Vašingtona, a jučerašnja poseta Moskvi državnog sekretara Reksa Tilersona, po opštim ocenama, nije dovela do bitnih pomaka. Ruski predsednik Vladimir Putin je pre razgovora s Tilersonom rekao da su odnosi između dve zemlje pogoršani od dolaska Trampa u Belu kuću, dok je Tramp posle rekao da su ti odnosi na nižem nivou nego ikad pre.

Međutim, promene se vide u njegovom tumačenju odnosa između Rusije i SAD.

“Odnosi su odlični i bilo bi odlično kada bih imao poziciju koju treba da imam“, naveo je on.

“Bio sam u Moskvi pre dve godine i reći ću vam – možete da se slažete sa ljudima tamo, i to dobro. Možete da sklapate dogovore sa tim ljudima. Obama ne može.“

“Ako Putin govori divne stvari o meni, govoriću i ja o njemu. Već sam rekao da je pravi lider. Mislim možete vi da kažete – O, nije li on katastrofa – ali čovek veoma jako kontroliše državu.“

“Hilari Klinton ne voli Putina, jer ju je Putin nadmudrio na svakom koraku. Nadmudrio ju je u Siriji, svuda.“

Sada, ponovo, drugačije.

“Bilo bi divno, kao što smo razgovarali nedavno, ako bi se NATO i naša zemlja dobro slagali. Sada, odnosi sa Rusijom nisu dobri nimalo“.

“Srediće se stvari između Rusije i SAD. Nastupiće mir“, rekao je Tramp pre nekoliko dana.

Promene u Trampovoj politici mogle bi biti posledica manje uloge njegovog glavnog stratega Stiva Benona, bivšeg direktor ekstremno desničarskog portala Brajtbart njuz, kome se pripisuje da je podsticao desni populizam i izolacionističku politiku predsednika SAD.

Tramp je u intervjuu listu "Njujork post" pre dva dana rekao da se Benon "prilično kasno" pridružio njegovoj predsedničkoj kampanji i da je on sad sebi strateg. "Stiv mi se sviđa, ali nemojte zaboraviti da nije bio uključen u kampanju do kasne faze", rekao je Tramp.

Benon je, takođe, prošle nedelje uklonjen iz Nacionalnog saveta za bezbednost Bele kuće, u kojem u osnovi nije ni trebalo da bude, jer se smatra da nije prikladno da politički savetnik ima neku ulogu u bezbednosnim pitanjima.

Portal Politiko piše da sve veću ulogu u Trampovom timu ima hedž fond menadžer s Vol strita, milijarder Stiven Švarcmen, koji s predsednikom SAD razgovara i nekoliko puta.

Sve veći Švarcmenov uticaj naišao je na pozitivne reakcije biznismena i umerenih republikanaca koji žele da Tramp odustane od nacionalistilčke politike. Pored Švarcmena, sve veću ulogu u Beloj kući ima i Trampov zet Džared Kušner, koji navodno pokušava da umanji Benonov uticaj.