"CIA ne sluša šta smo kuvali i kako ogovaramo komšije"

Beograd -- Za jedne teorija zavere, za druge deo svakodnevice, kibernetičko špijuniranje opet je u središtu pažnju – Vikiliks je ponovu uznemirio svet.

Izvor: B92
Podeli
Foto: GettyImages
Foto: GettyImages

Iz Vikiliksa tvrde da CIA ima načine da upadne u tuđe računare, pametne telefone, pa čak i u televizore. Vodite računa o digitalnoj bezbednosti, koliko o fizičkoj, poručuju domaći stručnjaci.

Najobičniji uređaj, a ipak u službi obaveštajaca. Cela planeta saznala je ono na šta stručnjaci upozoravaju godinama - da digitalni svet nije bezbedan. Postoji mogućnost da nas prisluškuju CIA, neka druga obaveštajna služba ili neko treće zlonamerno lice.

Predsednik Društva za informacionu bezbednost Srbije Zoran Živković kaže da ljudi ne treba da paranoišu, jer naprosto nisu svi interesantni agencijama.

"Neće CIA niti bilo koja naša agencija prisluškivati sve naše dnevne sobe da bi čuli šta smo kuvali tog dana za ručak ili kako ogovaramo komšije ili kako se supružnici možda svađaju. Kad kažem treće lice, svako od nas može nekome da bude interesantan iz ovog ili onog razloga. Nekad je to prosto ljubomora, zavist ili je prosto čist kriminal. Neko ko želi više da sazna o vama i da vas opljačka, pokrade, uceni", navodi Živković.

Dokumenta Vikiliksa pokazuju da je CIA stvorila viruse i programe koji mogu da se infiltriraju u operativne sistem i špijuniraju. Na udaru su se našli i giganti Gugl, Epl, Majkrosoft i Samsung.

Direktor za sajberbezbednost DIPLO fondacije Vladimir Radunović kaže da je gotovo nemoguće napraviti softver koji nema slabe tačke.

"Na crnom tržištu na internetu se visoko kotiraju rupe koje neko pronađe u tom softveru. za koje ni sami proizvođači ne znaju. One koštaju po 100.000 dolara. Najčešće, što je i najstrašnije, je da to sad otkupljuju države i od toga prave moćno oružje kojim mogu da upadaju u sisteme drugih država ili za špijuniranje", kaže Radunović.

Krađom tuđih tajni i ličnih podataka ne bave se samo obaveštajne službe. Zaštita privatnosti u vreme kada se sve prenosi preko interneta ili memorije sve veći je izazov.

Sistem administrator RNIDS Aleksandar Kostadinović navodi da većina tih stvari za špijuniranje ne bi bila moguća da ljudi iole vode računa.

"Jer, okej, postoje propusti u softveru, sve što čovek napravi ima propuste, postoje propusti gde vi ne možete ništa da uradite, neko vas špijunira štagod vi uradili. Propusta ima u operativnom sistemu, televizoru, takvih propusta ima vrlo malo. Međutim, većina drugih propusta može biti zaustavljena time što koristite antivirusni program, imate složeniju šifru i takve stvari - to sprečite i bićete mnogo bezbedniji", ističe on.

Posle otkrića koje je od samih korisnika više uzdrmalo proizvođače, CIA najavljuje da će nastaviti da prikuplja obaveštajne podatke u nameri da, kako navodi, "zaštiti Ameriku od terorista, neprijateljskih država i drugih rivala". Džulijan Asanž, s druge strane, nudi tehnološkim kompanijama pomoć Vikiliksa u zaštiti od hakerskih programa CIA.

Prati B92 na Viberu

Info

strana 1 od 45538 idi na stranu