"Renci kao Kameron, Italija pomaže 'Negzit' i 'Fragzit'"

Obojicu su pobedile koalicije ksenofoba, levičarskih i desničarskih populista i protivnika reformi, a u ostatku Evrope se pali lampica za alarm, svaki put kada populisti ostvare novu fatalnu pobedu, piše analitičar Dojče velea Bernd Rigert.

“Marin le Pen u Francuskoj i Mateo Salvini iz italijanske Lige za sever se ujedinjuju na desnici. Bepe Grilo i njegovi fundamentalisti iz pokreta Pet zvezdi pobeđuju na levoj strani. Salvini kliče Trampu, Putinu, Le Penovoj i još jednom potvrđuje svoje namere za otcepljenje severnog dela Italije od juga“, dodaje Rigert.

Prema njegovm rečima, demokratska odluka 60 odsto Italijana na referendumu o promenama Ustava mora da se poštuje, naročito u svetlu ovakvog ishoda referenduma.

“Teško je odgonetnuti razloge. Nisu samo besni, frustrirani i odbačeni spakovali Rencija, to su učinili čak i oni koji su profitirali na italijanskom korumpiranom političkom sistemu. Da li oni gledaju u posledice? Da li oni imaju protivotrov za zastoj u kom se nalazi Rim? Ekonomija te zemlje je već slaba i verovatno će i dalje slabiti. Koji investitor će gledati ka državi u kojoj vladaju nepolitički Grilovi političari?“, pita Rigert.

Ističe i da je Mateo Renci u velikoj meri sam kriv za svoj pad.

“On je politički igrač koji se ne plaši rizika. Kada je njegova partija pobedila na evropskim izborima 2014. godine, osetio se dovoljno jakim da usmeri svoju pažnju na veći ulov i da krene u pokušaj promene Ustava. Povezivajući svoju karijeru sa referendumom, ponudio je Italijanima ne samo referendumsko pitanje, već i pitanje o poverenju. Kada su njegovi rezultati u istraživanjima krenuli da padaju, nastavio je još jače. Odjednom, to nije bilo u vezi sa njim, već je sve u vezi sa Italijom. Kakogod, biračko telo nije uvereno u to. Opozicija je uzela šansu, Grilo je govorio da Renci želi da prevari narod i da im oduzme demokratiju. To naravno nije tačno, ali ništa više ne treba očekivati od komedijaša koji je postao političar i bloger“, navodi Rigert.

Ideja koju je Renci imao, dodaje analitičar Dojče velea, jeste da italijanski politički aparat učini bržim i manje teškim.

“To je u osnovi pravi pristup, želeo je da pokaže da su promene u koruptivnom sistemu u najmanju ruku moguće. Od sada, ništa se neće promeniti, on mora da prihvati posledice i nije sam u tome. Italija će postati evropski problem, dugovi će rasti, a ekonomija stagnira i stagnira... Pritom, populizam u Italiji je drugačiji nego na drugim mestima u Evropi, on se ne odnosi na ksenofobiju, iskorišćavanje izbegličke krize ili promociju nacionalnog identiteta. Ipak, to će dati zalet za Gert Vilders u Holandiji i Marin le Pen u Francuskoj, kao i za AfD u Nemačkoj. Italijani su im indirektno pomogli“, zaključio je Rigert.