Karadžić podneo žalbu: Manjkav proces - nepravična presuda

U žalbi, koju je Beti dostavio branilac Piter Robinson, Karadžić je ocenio da je proces koji je vođen protiv njega bio "manjkav" i da je ishod, odnosno presuda, stoga "nepravičan".

Kako je Robinson precizirao, žalba, koja ima 238 strana, sadrži 48 suštinskih i proceduralnih grešaka koje je načinilo raspravno veće koje je Karadžiću izreklo presudu.

"Ako se ne isprave, manjkava suđenja i nepravične presude poput moje samo će ubrzati bekstvo zemalja, poput Južne Afrike i Rusije, iz međunarodnog pravnog sistema koji je politizovan i zasnovan da dvostrukim standardima", navodi se u saopštenju Karadžićeva ocena.

Karadžić je naveo da će to takođe "uništiti šansu međunarodne pravde na dugoročni uspeh time što se uspostavljaju pravni presedani zasnovani na kratkoročnim političkim obzirima".

U žalbi na presudu kojom je proglašen krivim za genocid u Srebrenici, Karadžić tvri da se "osuda za tako ozbiljan zločin nikada nije zasnivala na tako klimavim temeljima".

Ratni lider Srba u BiH tvrdi da je "nesiguran, neutemeljen i neistinit" zaključak da je on učestvovao u pogubljenju zarobljenih Muslimana koji su sudije izvele iz, kako tvrdi, jednog šifrovanog telefonskog razgovora.

Taj prisluškivani razgovor Karadžić je dva dana posle pada Srebrenice, 13. jula 1995, vodio sa svojim poverenikom za enklavu Miroslavom Deronjichem, raspitujući se koliko je "paketa" stiglo u obližnji Bratunac i najavljujući da će oni uskoro biti premešteni.

Sudije su u presudi zaključile da je reč zapravo o zarobljenim Muslimanima iz Srebrenice koji su tog dana bili dovedeni u Bratunac, a sutradan su, prema presudi, bili prebačeni u okolinu Zvornika i streljani.

U žalbi na presudu kojojm je proglašen krivim za terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem, Karadžić tvrdi da je raspravno veće "zanemarilo mnoga njegova naređenja da se spreči otvaranje vatre na civile".

Sudije su, kako navodi, pogrešno primenile principe "razlikovanja" mete i "proporcionalnosti" vatre tako što su granatiranje posmatrali iz perspektive vojnog komandanta, a ignorisali izveštaje stručnjaka UN o eksplozijama na Markalama.

Karadžić se žalio i na deo presude kojom je oglašen krivim za progon Muslimana i Hrvata u 20 bosansko-hercegovačkih opština, tvrdeći da je raspravno veće van konteksta protumačilo njegove izjave kojim se zalagao za političku autonomiju za Srbe.

Iz tih izjava, sudije su, po žalbi, "pogrešno zaključile da je Karadžić zagovarao homogenu državu iz koje bi Muslimani i Hrvati trebalo da budu proterani".

Raspravno veće je, pritom, "primenilo teoriju udruženog zločinačkog poduhvata od koje su se sada već odrekli drugih međunarodni sudovi i tribunali i Vrhovni sud Velike Britanije".

Kako je saopštio njegov branilac, Karadžićeva žalba ima ukupno 26 osnova kojim se osporava pravičnost suđenja zbog toga što je, između ostalog, Tužilaštvo neprekidno kršilo obavezu da Karadžiću pravovremeno obelodani sve dokaze u njegovu korist.

Tribunal je, kako odbrana ocenjuje u žalbi, na Karadžića prebacio teret da dokaže svoju nevinost time što je usvojio više od 2.000 presuđenih činjenica iz ranijih procesa i u dokaze usvojio pisane izjave 148 svedoka optužbe.

Karadžić tvrdi da ga je Haški sud oštetio i time što je odbio njegov zahtev da sebe zastupa i dok sam svedoči, odnosno da svoj iskaz da u obliku priče neprekidane pitanjima.

Na kraju procesa, Karadžić je, inače, odustao od namere da svedoči u svoju odbranu i da odgovara na pitanja tadašnjeg pravnog savetnika Robinsona.

Po žalbi, Tribunal je morao i da primora generala Ratka Mladića da odgovara na Karadžićeva pitanja, kada se on pojavio u sudnici, ali je, po savetu advokata, odbio da svedoči.

U žalbi se navodi i da sudije nisu imale isti odnos prema Karadžiću kao prema Tužilaštvu, kada su odbile da neke svedoke obavežu da svedoče ili da dostave pisane izjave.

Branilac Robinson precizirao je da Tužilaštvo ima rok do 28. februara da odgovori na Karadžićevu žalbu. Odbrana će u istom roku odgovoriti na žalbu tužilaca na deo presude kojom je Karadžić oslobođen optužbe za genocid u sedam bosanskih opština van Srebrenice.

Kako je najavio Teodorm Meron predsednik sudskog Mehanizma, pravnog naslednika Tribunala, usmena rasprava o žalbama mogla bi biti održana idućeg proleća.

Konačna presuda Karadžiću, kako je planirano, biće izrečena približno godinu dana kasnije, odnosno 2018.

Tribunal je prvopstepenom presudom, izrečenom 24. marta ove godine, Karadžića (71) osudio na 40 godina zatvora, proglasivši ga krivim za: genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH, terorisanje stanovništva Sarajeva artiljerijskim i snajperskim napadima i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce, 1992-95.