MSI: Najgora ocena u medijskom sektoru od 2001.

Tim indeksom se ocenjuju sloboda govora, profesionalni standardi, transparentnost izvora, ekonomska samodovoljnost i rad medijskih institucija.

"Što se tiče slobode govora, prošle godine novinari su bili izloženi pritiscima, pretnjama, fizičkim napadima, omalovažavanju uz blage reakcije pravosudnog sistema...Uprkos zakonima urednička nezavisnost i autonomija javnih servisa nije osigurana. Sloboda govora je ugrožena uprkos Ustavnoj i zakonskoj zaštiti", rekao je autor godišnjeg izveštaja MSI Goran Cetinić na konferenciji za novinare.

Cetinić je naveo i da je izveštavanje sve manje objektivno i sve manje bazirano na istraživanju i da u medijima prevladavaju tabloidni sadržaji.

"Profesionalno izveštavanje je na najniženem nivou u poslednjih 20 godina. Što se tiče etičkih standarda u 2015. godini u štampanim medijima u proseku su dnevno etički standardi narušavani bar 10 puta", kazao je Cetinić.

On je kazao da u medijima ima malo analitičkih istraživačkih tekstova i da političari često nameću teme.

"Pluralnost izvora ima opadajći trend. Glavni problem je sadržaj vesti. Često se kopiraju vesti i često je nelegalno koriščenje izvora...zbog čega se gubi pluralizam medijskog sadržaja. Imamo uniformnost vesti. Za pojedine teme, koje mediji izbegavaju su društvene mreže postale izvor informisanja", naveo je Cetinić.

On je dodao da je prisutan i pad ekonomskog poslovanja medija i da je glavni razlog to što postoji 1.600 registrovanih medija na 7, 5 miliona ljudi.

"Na 4.500 ljudi dolazi jedan medij što je apsurdno. Neodrživost je očigledna. To je kao da u jednoj ulici imate hiljadu apoteka. Pored toga što ih ima mnogo, mediji su suočeni i sa sužavanjem tržišta oglašavanja", kazao je Cetinić.

Direktor i glavni urednik agencije Fonet Zoran Sekulić kazao je da mu se čini da stanje u novinarstvu i medijima postaje sve gore uprkos činjenici da se održavaju brojne debate o medijima i novinarstvu.

"Porast broja medija nam govori da se u Srbiji mediji ne osnivaju zbog medijskog posla i poslovnih interesa u medijskoj sferi već zbog interesa koji sa medijima nemaju mnogo veze...već verovatno kao paravan za neku vrstu netransparentnog finansiranja i služenju interesima koji nisu javni", kazao je Sekulić.

On je kazao da na loše stanje u medijima utiču i "interni razlozi".

"Imamo sve ovo vreme kontinuiran pad kvaliteta novinarskih veština i znanja, ne samo novinarskih već i uredničkih. Nekad pomislim da to nije slučaj, da nije samo rezultat opšteg pada obrazovnog sistema...Pretežno imamo medije koji ne rade u javnom interesu, već medije koji rade u interesu političkih i finansijskih centara koji su na vezi sa vlasnicima i urednicima", rekao je Sekulić.

Sekulić kazao je da proces povlačenja države iz medija u velikoj meri nije završen ili je u nekim slučajevima izveden netransparentno, zakasnelo, kao i da je zloupotrebljen.

"Neki od medija očigledno i dalje postoje zahvaljujući nečijoj političkoj volji a za njihov rad ne postoji više nikakvo zakonsko uporište", kazao je on.

Jadranka Jelinčić iz Fondacije za otvoreno društvo sugerisala je da bi rešenje za loše stanje u medijima trebalo potražiti u "horizontalnom i vertikalnom povezivanju medijske industrije".

Sekulić koji je i predsednik UO Asocijacije medija rekao je da se članovi tog udruženja trude da "ne arbitriraju u stvarima uredjivačke politike", ali da uče članice da se pridržavaju novinarskog kodeksa i podržavaju rad Saveta za štampu.

"Nemamo iste poslovne interese. Fonet i Beta su imali iskustvo sa Komisijom za zaštitu konkurencije višegodišnje i uzaludno...Teško je očekivati da grupacija koja okuplja 26 medijskih preduzeća povede neku zajedničku akciju. Kada pogledate ove koji imaju problema na tržištu kao novinske agencije sa defakto državnom agencijom koja de jure postoji a de fakto radi u proteklih osam meseci. To je tema koja interesuje novinske agencije, ali druge ne", kazao je on.

Sekulić je rekao da ostalima odgovara da imaju dampingovane cene agencijskog servisa a plaćanje će moći da se rasteže.

Novinarka i predstavnica Saveta za štampu Tamara Skroza govorila je o porastu kršenju novinarskog kodeksa u štampanim medijima.

Prema njenim rečima, od marta ove godine umesto od 300 do 400 prekršaja kodeksa mesečno sada imamo 500 do 600.

Gordana Janković iz OEBS-a kazala je da kriza u medijima nije svojstvena samo Srbiji.

Ona je rekla da je činjenica da vladavina prava u medijima nije poštovana i da se čak ni dobra zakonska rešenja ne poštuju.

"Javni novac nije tu da bi se obezbedilo preživljavanje medija na svaki mogući način, već da se zaštiti deo vezan za javni interes i za informisanje u odredjenoj oblasti", kazala je ona.