Od Oluje pobegli na Kosovo, pa morali i sa Kosova

Prema rečima jednog od prognanih, Momčila Arlova iz Gline, na severu pokrajine živi četrdesetak Srba, dok ih je tridesetak nastanjeno južno od reke Ibar.

"Možete da zamislite koliko je naroda prvobitno moralo da izbegne iz Hrvatske, a onda moralo da napusti i Kosovo nakon 1999. godine", kaže Arlov podsećajući da je po završetku ratnih sukoba na Kosovu UNHCR pokrenuo program preseljenja raseljenih Srba u treće zemlje.

Mogućnost da ode u SAD, Kanadu i Australiju iskoristilo je oko 70 odsto Srba raseljenih iz Hrvatske koji su u "Oluji" izbegli prvobitno na Kosovo, jedan deo izbeglih je otišao u centralnu Srbiju, a na alost, veći deo je preminuo pre nego što se vratio u Hrvatsku, kazao je Arlov.

Prisećajući se akcije "Oluja", Arlov kaže da je "sve što se dešavalo u tih četiri-pet dana izuzetno kompleksno pitanje sastavljeno od čitavog niza traumatičnih događaja kako grupnih tako i individualnih".

"Teško je kada se setite čoveka koji je bukvlano na metar od vas dobio mitraljeski metak u glavu i kada je ostao bez pola glave, teško je kada se setite dečijeg plača, kada se setite slika dece koja voze traktore, jer su im očevi na ratištu", kaže Arlov.

On ističe da se za vreme "Oluje" toliko toga tragičnog desilo da je teško izdvojiti jedan događaj i naglasio da je njemu lično u sećanju ostao poslednji susret sa rodnom kućom na Baniji.

"Meni lično bilo je teško, pošto sam jedan od poslednjih koji je napustio Glinu na Baniji, otišao sam u tih poslednjih nekoliko minuta do kuće i ušao u punu kuću, kao kada bi ste vi otišli sada u vašu", seća se Arlov i nastavlja da priča.

"Gledate oko sebe, gledate šta da ponesete, tu mi je najžalije što nisam poneo dedovo ordenje koje je bilo na stolu, nadohvat ruke, ali u tom stanju svesti nisam to uradio i veoma mi je žao zbog toga."

Na pitanje šta je recept za preživljavanje tragedije prisilnog proterivanja sa kućnog praga, odgovara da je svaki odgovor individualan i da zavisi kako se čovek postavi prema svemu tome.

"Ne možete da uporedite nekog mlađeg čoveka koji je napustio Krajinu sa 10 godina sa čovekom od 50 godina koji je, recimo, tokom povlačenja izgubio dete, suprugu ili nekog drugog iz porodice", naglašava Arlov koji danas živi u Kosovskoj Mitrovici.