"Niko ne traži da birate EU ili RU"

On je precizirao da se od Beograda kao kandidata za članstvo traži da uskladi spoljnu politiku s EU, "ali postepeno".

"Mi znamo i cenimo to što Srbja ima dobre odnose sa Rusijom i uvek ih je imala. To je normalno i bilo bi čudno da ova jaka veza između Srbije Rusije ne postoji. To može biti prednost, niko ne traži od Srbije da se opredeli", rekao je Vilhelm gostujući u emisiji Pravi ugao na RTV.

Komentarišući činjenicu da Srbija nije stala na stranu EU po pitanju sankcija Rusiji nemački ambasador je rekao da to "nikada nije ni traženo".

Vilhelm je negirao i da EU vidi kao problem to što će predsednik Nikolić prisustvovati paradi povodom Dana pobede u Moskvi 9. maja.

"Nemamo nikakav problem sa tim što predsednik Srbije ide u Moskvu. Nemačka kancelarka ide 10. maja u Moskvu", rekao je on.

Vilhelm je precizirao da spoljna politika Srbije treba postepeno da e uskladi sa spoljnom politikom EU.

"To treba da dođe postepeno. Srbija u ovom trenutku nije u obavezi da se složi sa svim stavovima EU", rekao je nemački ambasador.

On je ponovio da nema novih nemačkih uslova za otvaranje poglavlja u pregovorima Srbije s EU, ali je rekao da je potrebno učiniti više u primeni Briselskog sporazuma, koji je ključan za otvaranje poglavlja 35 o Kosovu, na kome Nemačka insistira kao na jednom od prvih koja treba otvoriti.

Vilhelm, ipak, nije isključio mogućnost da prvo poglavlje bude otvoreno u junu.

"Mi mislimo da poglavlje 35 o Kosovu mora biti jedno od prvih poglavlja koja se otvaraju, zajedno sa poglavljima 21 i 23. Bilo bi dobro da srpska vlada postigne dogovor o Zajednici srpskih opština (ZSO), jer će to omogućiti otvaranje poglavlja", rekao je Vilhelm.

Ambasador je podsetio da je nemački ministar spoljnih poslova Frank Valter Štajnmajer prošle nedelje jasno rekao da Nemačka ne postavlja nove uslove za otvaranje poglavlja (35). Jedini uslov je normalizacija odnosa s Prištinom, odnosno primena Briselskog sporazuma, ponovio je Vilhelm.

"Naš ministar je rekao da postoji interesovanje da prvo poglavlje bude otvoreno što pre, ali naravno postoje uslovi. To, međutim nisu nemački uslovi", precizirao je Vilhelm, napominjući da otvaranje poglavlja 35 traže sve članice EU.

Prema njegovim rečima, srpska vlada je učinila dosta povodom toga. Većina stavki koje se tiču Kosva su primenjene, ali ima još posla, pogotovo kada je reč o ZSO.

On je priznao da je situacija teška zato što srpska vlada ne može o tome da odluči sama , već u dogovoru s Prištinom i napomenuo da niko "ne krivi Beograd".

"Postoje dve strane - Beograd i Priština, koje moraju da se dogovore. Postoji mnogo stvari, ali pregovori pokazuju da su obe strane angažovane da nađu rešenja."

Na pitanje kako komentariše izjavu komesara Johanesa Hana da su članice EU blizu konsenzusa da je trenutak za otvaranje poglavlja i činjenicu da je i premijer Vučić rekao da to može da se desi već u junu, i da li je to prerano, Vilhelm je rekao da nije rano.

"Ne, ali to zavisi od poglavlja 35. Sada je maj, kada će se sastati radne grupe, ali naravno da je moguće", zaključio je on.

Upitan da li spada u optimiste koji veruju da će Srbija ući u EU 2020. ili u pesimiste koji smatraju da se to neće desiti pre 2030., nemački ambasador se izjasnio kao optimista.

"Mislim da je uvek bolje biti optimista nego pesimista, ali teško je predivdeti kada će se pregovori završiti, to je težak i kompleksan proces, koji zahteva godine", zaključio je on.

On je pohvalio srpsko predsedavanje OEBS-u.

"Mislim da rade dobar posao, teško je vreme i što se tiče ukrajinske krize, ali dobro se nose s tim", zaključio je Vilhelm.