Protesti podrške FR širom sveta

Neki od okupljenih na Trafalgar skveru nosili su natpise "Je suis Charlie" (Ja sam Šarli) i francuske zastave.

Građani su zatim napravili od olovaka ogromni krug i postavili veliko srce od hartije na kojem su ispisali poruke kao što su "Ja sam britanski musliman" i "Vive La France" (Živela Francuska).

Skup u Londonu organizovan je istovremeno s velikim maršom solidarnosti, u kojem u Parizu učestvuje više stotina hiljada ljudi, uključujući desetine svetskih lidera, preneo je AFP.

Građanima u Londonu su se pridružili i zamenik britanskog premijera Nikolas Kleg i Silvi Berman, ambasadorka Francuske u Velikoj Britaniji.

Trafalgar skver, Tauer bridž i Nacionalna galerija biće osvetljeni crvenim, belim i plavim svetlima, bojama francuske zastave, dok će svetla na "Londonskom oku" biti ugašena, a trobojka prikazana iza njega.

Britanska zastava na rezidenciji premijera Dejvida Kamerona u Dauning stritu, spuštena je na pola koplja u znak žalosti zbog žrtava terorističkih napada u Parizu.

Protesti u Beču, Briselu, Njujorku...

Vicekancelar Rajnhodl Miterlener, predsednik Austrije Hajnc Fišer, kancelar Verner Fajman predvode skup (Foto: Beta/AP)

Više od 12.000 ljudi okupilo se danas na skupu "Zajedno protiv terorizma“, kojim je u Beču odata pošta žrtvama terorističkih napada u Francuskoj.

Skup, koji je održan na inicijativu austrijske vlade i predstavnika verskih zajednica u Austriji, protekao je bez govora, već samo uz čitanje zajedničkog proglasa vlade.

Naša demokratija i sloboda ne mogu se izbrisati, poruka je austrijske vlade koja je pročitana prisutnima, a u kojoj se ističe zaprepašćenje zločinima i solidarnost sa žrtvama.

Vlada ističe da su pojedinci pokušali da nanesu štetu suživotu i zajedništvu u jednoj demokratiji.

U Francuskoj su ubijeni ili ranjeni ljudi koji su svako na svoj način štitili evropske slobode i demokratiju, navodi vlada, dodajući da su dramatični događaji demokratije u Evropi približile, te da su retko kao danas bile tako jedinstvene.

U izjavi se naglašava da su pouke evropske istorije odbijanje rata i nasilja i da se ne sme dozvoliti povratak u nasilje i bezakonje.

"Mnoge generacije Evropljana su na ratnom bojištu platile veliku cenu, jer su bili nahuškani na rat i zbog njih i naše dece smo dužni da zauvek čvrsto insistiramo na poukama istorije – Nikada više rat, nikada više nasilje", podvlači vlada.

Beè (Foto: Beta/AP)

"Naše vrednosti –demokratija i ljudska prava, sloboda izražavanja i medija –nećemo izdati, kao ni vladavinu prava“, poručuje austrijska vlada.

U proglasu se ističe da su stubovi slobode i demokratije vladavina prava, ljudsko dostojanstvo, solidarnost, poštovanje, ali i nemanje straha.

"Morali smo spoznati da je za izvršavanje nasilja dovoljno samo par pojedinaca, ali mi, koji iz najdubljeg uverenja odbijamo terorizam, smo mnogi i zajedno stojimo ovde i znamo da mir i slobode možemo samo ujedinjeni i zajedno braniti“, naglašava se u proglasu koji su pročitali glumci bečkog "Burgteatra“ Elizabet Ort i Peter Matić.

Takođe čitani su i izvodi iz dela Petera Hankea, Arnodla Šenberga, Ernsta Jandela i drugih autora, ali i izvod iz francuskog ustava koji se odnosi na ljudska i građanska prava.

Odavanje pošte žrtvama terorističkog napada, nakon nastupa hora Bečke opere, završeno je minutom ćutanja.

Okupljeni su nosili natpise "Ja sam Šarli", a za vreme održavanja skupa zastave na sedištu vlade i parlamentu su spuštene na pola koplja.

Berlin (Foto: Beta/AP)

Policija nije saopštila koliko je čuvara reda obezbeđivalo skup, navodeći samo da je "na terenu bilo dovoljno policajaca kako bi se garantovala bezbednost učesnicima".

Skupu su prisustvovali predsednik Austrije Hajnc Fišer, kancelar Verner Fajman, vicekancelar Rajnhodl Miterlener, kao i drugi članovi vlade, predstavnici parlamentarnih stranaka, pokrajina, civilnog društva.

Takođe su prisustvovali i predstavnici svih verskih zajednica u Austriji.

Bečki nadbiskup kardinal Kristof Šenborn je rekao da je "nasilje u ime Boga za vernike, bez obzira kojoj veri pripadali, najveća blasfemija“.

On je naglasio da je potrebno da se svi ljudi zalažu za zajednički suživot u pravednosti i miru, kao i za ljudska prava i slobode vera, te da je to trajni zadatak politike, vera i društva.

I biskup evangelističko-luteranske crkve Mihael Binker je naglasio da primena sile u ime vere treba da se najoštrije odbaci.

Istovremeno se izjasnio za jači dijalog sa muslimanima.

Islamska verska zajednica u Austriji osudila je terorističke napade u Francuskoj i izjasnila za socijalno jedinstvo, miran suživot i demorkatsku poravnu državu, kao i slobodu izjašnjavanja.

"Teroristi ne samo da su zloupotrebili islam, nego su ga i frontalno napali“, navodi se u saopštenju.

Foto: Beta/AP

Oko dvadeset hiljada ljudi prošlo je kroz Brisel u protestnom maršu u znak solidarnosti zbog ubijenih karikaturista satiričnog lista “Šarli Ebdo”.

Veliki natpis sa porukom “Brisel je Šarli” na francuskom, flamanskom i engleskom istaknut je na višespratnici u centru belgijske prestonice, a učesnici su nosili parole sa natpisima “Pera u šake” i “Sloboda, jednakost, crtajte, pišite”.

Marš je protekao bez incidenata, ali je redakcija briselskog dnevnog lista “"Suar"” evakuisana nakon telefonskih pretnji da će biti napadnuta zbog karikatura o proroku Muhamedu koje su prenete iz “Šarli Ebdoa”.

Marš u prestonici Belgije, u kojoj su karikature i stripovi važan deo nacionalne kulture, organizovan je po ugledu na mnogo masovniji današnji skup u Parizu, na koji je izašlo oko milion ljudi, uz učesće više desetina svetskih lidera.

U Jerusalimu se okupilo više od 500 ljudi, po nekoliko stotina u Bejrutu, Ramali, Tokiju, Sidneju, Njujorku...