Referendum o ćirilici ne bi prošao

Predlog da za ravnopravnu upotrebu jezika i pisma nacionalnih manjina bude potrebno da polovinu stanovništva nekog područja čini manjina, umesto sadašnje trećine, niti bi privukao dovoljan broj ljudi na referendum, niti bi većina izašlih bila za njegovo usvajanje.

Rezultati istraživanja o jednom od gorućih hrvatskih političkih pitanja ne pogoduju zagovornicima povećanja potrebnog udela nacionalne manjine na polovinu stanovništva, jer se većina ispitanika, njih 34 odsto, izjasnila da to pitanje ostane uređeno kao i do sada.

Osim toga, 20,2 procenta ispitanika u istraživanju sprovedenog u okviru "Pilarovog barometra hrvatskog društva" uopšte se ne bi odazvalo na referendum, odgovor na to pitanje ne zna njih 25,7 odsto, dok je bez odgovora bilo 1,1 procenat ispitanika.

S druge strane, za predlog da se nacionalna manjina može ravnopravno da služi svojim jezikom i pismom samo ako čini polovinu stanovništva na nekom području izjasnilo se tek 19,1 odsto ispitanika.

Što se tiče situacije u Vukovaru, odgovori su uveliko različiti, jer se znatna većina protivi postavljanju dvojezičnih natpisa u tom gradu.

Protiv ploča s latinicom i ćirilicom u Vukovaru izjasnilo se ukupno 64,4 odsto ispitanika, od kojih 38,3 posto smatra da Vukovar treba trajno izuzeti od dvojezičnih natpisa, a 26,1 odsto smatra da s tim treba još pričekati.

Onih koji bezuslovno podržavaju table s latinicom i ćirilicom ima svega 6,1 odsto, dok je onih koji podržavaju dvojezične natpise, ali smatraju da je njihovo uvođenje trebalo da bude pažljivije sprovedeno 12,1 procenat.

Ne zna šta bi podržalo 17 odsto, a bez odgovora je 0,4 procenta ispitanih, prenela je Hina.

Istraživanje je sproveo zagrebački Institut društvenih nauka Ivo Pilar terenskom usmenom anketom u periodu od 24. marta do 8. maja, na nacionalno reprezentativnom, slučajnom uzorku punoletnog stanovništva kojim je bilo obuhvaćeno 1.000 osoba na 143 lokacije.

Inače, Hrvatski sabor uputio je 15. jula referendumsko pitanje o dvojezičnosti na ocenu ustavnosti, a zastupnici Hrvatske demokratske zajednice su bili uzdržani.

Sabor je odluku doneo na osnovu predloga Odbora za Ustav, koji je protumačio da je takvo referendumsko pitanje protivno preambuli Ustava i nizu međunarodnih dokumenata, među kojima je i Ugovor o pristupanju Evropskoj uniji.

Referendumsku inicijativu pokrenuo je Štab za obranu hrvatskog Vukovara, koji je Saboru u decembru dostavio više od 600.000 potpisa.

Hrvatska vlada svojevremeno je najavljivala ustavne promene koje bi onemogućile održavanje referenduma kojima se ograničavaju, ili smanjuju prava manjina.