Zašto se EU širi na zapad Balkana?

Debata u Ministarstvu inostranih poslova Austrije o zapadnom Balkanu, kako je naglašeno na početku skupa, jedna je u nizu serije debata o važnim regionima, koje je inicirao ministar inostranih poslova Austrije Sebastijan Kurc.

To što je zapadni Balkan započeo seriju debata jasno pokazuje koji značaj ovaj region ima po Austriju i da je on jasan spoljnopolitički prioritet Beča, naglašeno je na početku.

Poslanik Zelenih u Evropskom parlamentu Ulrike Lunaček i austrijski diplomata Volfgang Petrič ocenili su da je važno da se na širenje EU ne gleda kao na puko proširenje, već kao na konsolidaciju Starog kontinenta.

"Mirovni projekat EU nije završen bez zapadnog Balkana", podvukla je Lunačekova dodajući da je to još važnije sada naglasiti.

Bivši visoki predstavnik međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini Petrič je istakao da živimo u eri u kojoj su se, već postojećim problemima dodali novi i da pouka toga mora biti da se treba posvetiti poljima od interesa i tamo proaktivno delovati.

On je naglasio da Austrija, kojoj je prioritet zapadni Balkan i njegovo približavanje EU, treba pronaći saveznike, a ima ih u Uniji.

S tim u vezi je podvukao da se radi o konsolidaciji Evrope i da je potrebno to objasniti građanima, kao i njihove interese od proširenja.

Petrič je ukazao da bi bilo pogrešno ako bi Evropska komisija, u novom mandatu, izjavila da neće biti širenja tokom narednih pet godina, jer je to nepotrebna izjava pošto nijedna zemlja za pet godina neće biti spremna za prijem.

Lunačekova je rekla da Austrija uživa odličan ugled na Balkanu i da je veoma omiljena, te da postoje i velika očekivanja od Beča.

"Imam utisak da ta očekivanja ne ispunjavamo u obimu koji postoji. Teško je ispuniti očekivanja s postojećim resursima, s ambasadama koje nisu dovoljno popunjene", istakla je ona.

Lunačekova je kazala da, ako je težište zapadni Balkan, onda tome treba posvetiti resurse i osoblje, jer bi u suprotnom očekivanja mogla prerasti u razočaranje, što bi se odrazilo i na privrednu saradnju.

Isto tako je naglasila da su potrebna ulaganja i konkretni projekti.

Takođe je ocenila da je potrebno pojačati saradnju sa civilnim društvom, kako bi se pospešila saradnja građana u regionu, bez koje nema pomirenja.

Početak bi mogao biti, dodala je Lunačekova, podsticaj oko 500.000 građana s prostora bivše Jugoslavije, koji žive u Austriji, da međusobno sarađuju.

I Petrič je mišljenja da bi dijasporu trebalo pojačano podstaći na dijalog između različitih zajednica, jer bi dijaspora mogla biti jedan važan most ka njihovim zemljama porekla.

Kada je reč o vlastima u Srbiji Lunačekova je, odgovarajući na pitanje da li su se neki političari na Balkanu promenili od nacionalista u pragmatičare, rekla da je premijer Aleksandar Vučić preduzeo jedan korak, dogovor s Prištinom, za koji niko nije mogao da veruje da će do toga doći.

Ona je kazala da polaže na političare koji ne pokušavaju da zataškaju prošlost, jer je to bitno da se ona prevaziđe, ali koji su spremni na promene.

Petrič se osvrnuo i na stanje u Bosni i Hercegovini dodajući da međunardona zajednica mora promeniti svoj prostup i odustati od finansijske uslovljenosti i preći na političku kondicionalnost, koja je donela rezultate u odnosu Beograda i Prištine.

"Naš angažman traje predugo, posebno u BiH, gde je međunarodna zajednica, to jest Evropa najviše investirala, tamo je situacija dramatična. Treba analizirati kako je došlo do toga. Na drugoj strani ima pozitivnih primera, a to je dogovor Beograda i Prištine. Treba sagledati šta je dovelo do toga. Naravno da su bili politički impulsi, nismo ih vodili za ruku, kao što još uvek činimo u BiH, već su postavljeni jasni kriterijumi i ciljevi. To je bila politička kondicionalnost, a ne finansijska, kao u BiH", objasnio je Petrič.

On je naveo da je Republika Srpska klasičan primer za nešto gde već dugo ne funkcioniše aktuelna politika.

Rusija, prema njegovim rečima, može da pomogne u promeni politike. Istovremeno je konstatovao da je Moskva promenila svoju politiku na Balkanu i da sada sledi strategiju da prodre tamo gde ne može EU, što je potpuno legitimno.

Na kraju on je konstatovao da je međunarodna zajednica propustila da ulaže u obrazovanje na Balkanu, što je najveća greška u poslednje dve decenije u BiH.

Austrijski ekspert za Balkan Vedran Džihić je podvukao da se na Balkanu ne radi o integraciji nečega što je daleko i strano, već o priključenju regiona koji je gotovo poluintegrisan i zbog toga treba Brisel da bude hrabriji.

S tim u vezi zatražio je drugačiji pristup, posebno u ovo vreme krize, kada se EU na Balkanu može dokazati funkcionalnom.

Ako EU uspe na Balkanu da svojom politokom donese promene, onda se pokazalo da funkcionišu Unija, njene vrednosti i politika, podvukao je Džihić.