Rusija zadovoljna pozicijom Srbije

"Srbija je poručila preko svojih lidera da neće ništa učiniti što bi pokvarilo odnose sa Rusijom. Mi smo time zadovoljni", rekao je ruski diplomata, koji je učestvovao u debati “Kosovo - Krim, sličnosti i razlike” u Medija centru.

On je naglasio da je Rusiju nemoguće uplašiti sankcijama i da bi Moskva i Beograd trebalo sami da odlučuju šta je u njihovom interesu ili šta nije.
Takođe, Čepurin je podsetio i da Evropska unija i Rusija imaju dnevni trgovinski obrt od milijardu evra, zbog čega “treba biti pametan”.

On je istakao da je u slučaju proglašenja nezavisnosti Krima od Ukrajine i prisajedinjenja Rusiji u potpunosti poštovana procedura i da je proces obavljen u skladu sa međunarodnim pravom i poveljom UN, dok taj princip na Kosovu nije poštovan.

“Ako je verovati nekim visoko pozicioniranim zvaničnicima i na Kosovu je održan referendum”, naveo je Čepurin i dodao da jedno od diplomatskih pravila nalaže da “ako vam je nešto u interesu, onda govorite o tome, a ako nije onda ćutite”.

On je ocenio da je Rusiji i Evropskoj uniji u interesu da Ukrajina što pre izađe iz krize i da je potrebno pronaći rešenje za to, zapitavši istovremeno kome to nije u interesu.

Novinar i komentator "Politike" Miroslav Lazanski rekao je na tribini u Medija centru da je Zapad propustio da pozove Rusiju u EU i NATO, a u tom slučaju, tvrdi, ne bi bilo Krima ni pripajanja, ocenivši da je sa pravne strane Krim imao mnogo više argumenata za samostalnost nego Kosovo.

Politički analitičar Dragoljub Anđelković naveo je da su razlike između Krima i Kosova očigledne, jer na Krimu nije bilo nasilja dok je Kosovo odvojeno uz agresiju i okupaciju.

Čepurin je zaključio da “živimo u svetu dvostrukih aršina”, što je potvrđeno na primerima Krima i Kosova, ali i u mnogim drugim krizama u svetu.

Vilhelm: Razumem poziciju Beograda

Nemački ambasador u Beogradu Hajnc Vilhelm izjavio je da je Nemačka zadovoljna stavom Srbije prema situaciji na Krimu i da on lično razume poziciju Beograda.

"Zadovoljni smo izjavom (prvog potpredsednika vlade) Aleksandra Vučića da će buduća vlada poštovati teritorijalni integritet svake zemlje. Primili smo k znanju da Srbija neće uvesti sankcije prema Rusiji. Nije na meni da to komentarišem, ali mogu da razumem tu poziciju, jer ni EU nije uvela sankcije Rusiji", rekao je on novinarima u Beogradu.

Na pitanje šta očekuje od buduće srpske vlade, Vilhelm je izrazio nadu da će novi kabinet sprovesti sve reforme i implementirati dosad postignute sporazume.

Vilhelm je podsetio da je lider SNS Vučić jasno stavio do znanja da želi da promeni mentalitet ljudi, da uvede tržišne reforme i stimuliše privredu

Na pitanje da li je moguće da se čovek promeni, Vilhelm je odgovorio: "Naravno, ja se menjam svaki dan. Ljudska bića mogu da se promene, mogu da promene uverenja ako za to postoje dobri argumenti".

On je istakao da taj posao neće biti lak jer, premda vlada ima dobre argumente, nužan je razgovor sa svim ključnim faktorima u društvu, na primer kada je reč o zakonu o radu.

"Tu treba razgovarati sa radnicima, predstavnicima sindikata, treba pronaći konsenzus, ali na kraju treba doneti odluku i svi treba da budu uključeni u taj proces odlučivanja", rekao je nemački ambasador.

Srbija, prema njegovim rečima, treba da ojača i administraciju i posebno se posveti reformama u pravosuđu.

On je istakao i da je odlazeća srpska vlada od 2012. uradila mnoge pozitivne stvari i mnogo toga na poboljšanju odnosa sa susedima.

"Nije samo reč o ekonomskim vezama, sigurno da one pomažu, važni su i politički odnosi. Srbija se sada doživljava kao veoma pozitivan i konstruktivan igrač u regionu i mislim da se imidž Srbije i mišljenje o Srbiji poboljšalo", naveo je on.

Vilhelm je ocenio i da Srbija i Nemačka imaju veoma bliske odnose, da je Nemačka veliki donator i značajan trgovinski partner, ali je primetio da uvek ima prostora za poboljšanje odnosa.

"Otvaranje pregovora sa EU učinilo je Srbiju mnogo atraktivnijom destinacijom za ulaganje i očekujem još više nemačkih investitora", rekao je on.