Otkriven tajni biznis S. Koreje

Prema pisanju portala "Vajs Njuz" već od 1970. se spekuliše o tome da Severna Koreja intenzivno učestvuje na tržištu narkotika. Sada je taj portal objavio opsežnu reportažu u kojoj su detaljno istražili veze putem kojih droga izlazi iz jedne od najizolovanijih zemalja sveta.

Sudeći prema sudskim dokumentima i izvorima američke agencije za borbu protiv narkotika DEA, ključni momenat u dokazivanju navedene tvrdnje bio je sastanak koji se dogodio u januaru 2013.

Tada je jedna multinacionalna kompanija iz Hong Konga sazvala sastanak s potencijalnim klijentom na Tajlandu kako bi "organizovali prevoz svog proizvoda u SAD". Taj klijent je tvrdio da ima sve prave veze i potreban novac. Međutim, klijent je zapravo bio pripadnik DEA-e na tajnom zadatku, a poslovni ljudi s kojima se sreo zapravo su planirali da prodaju ultra čist severnokorejski metamfetamin koji je bio spremljen negde na Filipinima.

U dogovor su bila uključena i dvojica britanskih preprodavaca droge, tetovirani vođa bande motociklista iz Slovačke i bivši vojni snajperista zvani Rambo.

Ceo slučaj koji je dokumentovan otkrio je, kako piše na sajtu "Vajs Njuza", neverovatnu dinamiku i uticaj koji Severna Koreja ima na međunarodnom tržištu drogom. Veruje se da je Pjongjang narko kartelima ustupio državne fabrike u kojima se nesmetano proizvodi amfetamin u zamenu za deo zarade.

"To je dogovor od kog obe strane imaju jednaku korist i traće sve dok je tako", ocenjuje Šina Čestnat Grejtens sa univerziteta Harvard, koji se bavi proučavanjem ilegalnih aktivnosti u Severnoj Koreji.

Kao epilog tajne akcije sa agentom DEA, snajperistom Rambom i vođama bande motociklista uhapšeno je, do sada, osam ljudi koji će se sa optužbama za krijumčarenje droge suočiti u sudu u Americi.

Kada je sve počelo

"Vajs Njuz" navodi da se unosan biznis sa krijumčarenjem droge Severna Koreja započela još 1970. kada jen ačelu zemlje bio deda sadašnjeg lidera Kim Džong Una.

Tada su krijumčari bili niko drugi do ambasadori i članovi diplomatsko konzularnih predstavništava Pjongjanga širom sveta. Međutim, na početku '90.tih, ta šema morala je da se prekine, jer je većina severnokorejskih diplomata uhapšena ili je proterana iz zemalja domaćina.

Nekako baš u to vreme, navodi dalje "Vajs Njuz", u Americi i Aziji zabeležena je rastuća popularnost metamfetaima. Ako se tome doda i očajna ekonomska situacij au Severnoj Koreji, dobije se to da je Pjingjang odlučio da se sam uključi u proizvodnju "meta".

Jedan izveštaj koji je prezentovan u Kongresu SAD ukazao je na to da je Kim Džong Il formirao za te potrebe "Biro 39", koji je bio zadužen za sve poslove vezane s trgovinom drogom.

Tada su i mnoge farmaceutske fabrike pretvorene u laboratorije za izradu metamfetamina ili "bingdua", kako ga u svakodnevnom govoru nazivaju u Severnoj Koreji.

Navodi se i da je policija u nekoliko navrata zaustavila velike pošiljke iz Severne Koreje namenjene tržištima Filipina, Japana i Australije.