Radije bi kazne da otplate zatvorom

Na stotine prekršajnih prijava pljušti svakodnevno širom Srbije.

Mnoge od njih deluju bizarno, kao što je kazna od 3.000 dinara (zamenjena za trodnevni zatvor) za čobanina Zorana Miladinovića, jer je vodio stoku na ispašu, a kod sebe nije imao ličnu kartu.

Ili pak ona od 5.000 “odrapljena” Tomislavu Stojanoviću, koji nije u zakonskom roku prijavio da mu je u poseti supruga s kojom 40 godina živi u Nemačkoj.

Jednom sedamdesetogodišnjem šabačkom nastavniku u penziji takođe je razrezano 5.000, jer se parkirao na metar i po od obeleženog parking-mesta, a gde se parkira godinama. Pošto je odlučio da ide pet dana u zatvor, umesto da plati, ispada da za svakih 30 centimetara nepropisnog parkiranja robija po jedan dan, pišu "Novosti".

Zbog prekršaja je nagrabusio i vlasnik bravarske radionice iz Čačka, koji nije hteo da plati 7.000 zbog saobraćajnog prekršaja. I dok je čekao da mu stigne poziv da to odleži iza rešetaka, pred kućom se zaustavilo policijsko vozilo sa četiri policajca.

Mnogo je onih koji su platili po 5.000 dinara zbog prelaska preko ulice na crveno, uprkos tome što je ona bila pusta u gluvo doba noći. Raste i broj onih koji plaćaju komunalne kazne jer su uhvaćeni bez "bus plus" kartice, jer su hranili pse i mačke lutalice, jer ih je komšija prijavio da drže papuče u hodniku...

Subotička vlast podnosila je prijave protiv vlasnika parcela koji nisu posekli ambroziju. Kazne su pogodile i građane kameničkog naselja Bocke, kad su lane upali u skupštinu grada, protestujući što tri decenije nemaju vodu. Samo u Beogradu, prema podacima Prekršajnog suda, novčanu kaznu lane je moralo da plati 916 ljudi koje je policija uhvatila bez dokumenata, a 84 od njih su dopali zatvora! Ove godine su 443 čoveka novčano osuđena, a 45 njih na zatvor.

A svedoci smo afera u kojima se pojedinci sumnjiče za milionske pronevere. Veliki broj njih nikada ne dopadne zatvora, a afere se vrlo brzo zaborave. Da kazne ne bi izazivale čuđenje ili smeh čitalaca štampe, propisi, po mišljenju kriminologa Zlatka Nikolića, moraju da se "provetre":

"U suprotnom, država nam šalje poruku da zakon važi samo za siromašne, ali ne i za bogate. Tipičan primer je famozni Zakon o sprečavanju nasilja na sportskim priredbama. Mada on predviđa i kazne za organizatore priredbe, u praksi odgovaraju samo navijači".

I profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Jovica Trkulja smatra da pravda nije uvek ista za sve i da su prekršajne kazne previsoke:

"Prvi vuče korene iz devedesetih, kada su iz političkih razloga prekršajnim sudovima data ogromna ovlašćenja, posebno kada je u pitanju kažnjavanje medija. Tako su najviše kazne bile čak deset puta veće nego u Nemačkoj! Danas razlika nije tako drastična, ali novčane sankcije jesu iste, pa i više".

DOS je posle 5. oktobra zadržao zatečeno stanje, a ono se pogoršalo kad je država počela da siromaši. Tako su, naglašava Trkulja, skočile ne samo kazne, već i takse:

"Fondovi za pravosuđe i administraciju počeli su da se tanje, a apetiti i troškovi su bili sve veći, pa je to trebalo podmiriti. Država je nemilice počela da zavlači ruke u džepove građana i uzima kad god joj se pruži prilika. Naravno da pravna država mora da postoji, ali nigde ona nije toliko skupa, s obzirom na standard, kao kod nas".

Zato što ne mogu da plate, ali i zbog revolta jer im je globa previsoka i zato što misle da država goni samo obične ljude, ali ne i “krupne ribe”, sve više ljudi novčane kazne zamenjuje zatvorskim. Ovaj broj premašio je 14.000.

"Umesto pravne, postaćemo zatvorska država", zaključuje Trkulja.