Gde je granica nužne odbrane?

B92 je istraživao da li je moguće dokazati da je ubistvo počinjeno u samoodbrani i šta se sve u sličnim slučajevima uzima u obzir.

Gde je granica nužne odbrane? Koliko je tanka linija između ubistva u samoodbrani i običnog ubistva?

Slučaj Saška Bogoskog postavio je ta pitanja. Dok traje istraga, u kojoj će se utvrditi ima li osnova za podizanje optužnice, više od 25.000 ljudi potpisalo je onlajn peticiju za oslobađanje Bogoskog.

Jedan od pokretača inicijative Samuil Petrovski kaže da je inicijativa potekla iz Novog Sada od ljudi koji poznaju porodicu Bogoski. On dodaje da je cilj da se, kako je rekao, "izvrši pozitivan pritisak" kako bi Bogoski bio oslobođen ali i kako i se menjao Krivični zakon.

Pravo čoveka na život je nepovredivo, kažu u Komitetu pravnika za ljudska prava. Međutim, isto tako čovek ima pravo da svoj život brani.

"Tokom godina su se kroz teoriju, ali i kroz sudsku praksu, stvarale određene smernice koje bi upućivale sudove u kom pravcu da razmišlja u postupanju u ovakvim slučajevima, tako da treba svakako imati u vidu i psihičko stanje napadnutog lica, dakle ne može se od njega očekivati da trezveno prosuđuje", kaže Kristina Todorović iz JUKOM-a.

I dok teorija jasno propisuje šta se može smatrati i dokazati kao ubistvo u samoodbrani, u sudskoj praksi se pokazalo da tumačenja mogu biti različita.

"Najveću grešku koju ljudi u praksi prave, kada odlučuju o tome da li postoji nužna odbrana ili ne postoji, jeste u tome što oni upoređuju posledicu napada sa posledicom odbrane. Te dve stvari su neuporedive i ne treba ih uopšte upoređivati. Ono što treba uporediti jeste moguća posledica tog napada i posledicu odbrane. Dakle, ako je postojala mogućnost da se tim napadom neko liši života, onda je taj neko imao pravo na odbranu", kaže Veljko Delibašić, advokat.

Jedna od dilema je i koja vrsta oružja se koristi u napadu, a koja u odbrani. I dok ima tumačenja da onaj ko se brani mora da koristi isto oružje kao i napadač, u praksi se pokazalo da je to često nemoguće.