Nostrifikaciju čekaju po 10 godina

Srbija će iduće godine dobiti novi zakon o visokom obrazovanju, koji će, između ostalog, omogućiti i da proces priznavanja diploma stečenih u inostranstvu bude brži, jednostavniji i jeftiniji, najavio je juče u Skupštini Srbije ministar prosvete Žarko Obradović.

Prema pisanju beogradskog lista “Politika“, na javnom slušanju na temu nostrifikacije diploma, koje je organizovao Odbor za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo, čulo se i da se iz godine u godinu smanjuje broj povratnika, jer je proces priznavanja dokumenata dugačak, mučan i skup.

Državni sekretar Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Zoran Mašić je rekao da će se u narednom periodu stvoriti pravni okvir koji će napraviti razliku između nostrifikacije diploma za potrebe nastavka školovanja i radi stupanja u radni odnos, a biće definisano i koja institucija to treba da radi.

Predsednik Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje Srđan Stanković podržao je ideju o formiranju jednog tela ili agencije koja bi u ime države određivala nivo kvalifikacija, dok se centralizaciji suprotstavila poslanica Demokratske stranke Srbije Ružica Igić, profesora Novosadskog univerziteta, koji nostrifikaciju radi u proseku za tri meseca.

Nataša Kočiš, koja živi u Velikoj Britaniji više od 20 godina, govorila je u ime 1.600 mladih, okupljenih u Srpskom siti klubu, koji imaju u proseku 30 godina, visoko obrazovanje i govore bar tri jezika.

“Imamo pozitivnih iskustava kada su se naši zahtevi rešavali za četiri do šest meseci, ali ima i onih koji čekaju od dve do 10 godina i još nisu dobili papir koji za njih znači povratak. Problematična je i cena koja na privatnim fakultetima ide i do 2.000 evra, pa ostaje pitanje da li je to za fakultete odličan priliv novca i da li oni zaista žele da se mladi vrate“, rekla je Kočiševa.

Miljenko Dereta, poslanik LDP-a, mišljenja da je ovde u pitanju sistem samoodbrane, jer donosioci odluka odlučuju da li će omogućiti pristup svojim radnim mestima mladima koji donose nove ideje, a Sonja Liht je rekla da je nedopustivo za Srbiju da se mladi koji se vrate sa prestižnih univerziteta zapošljavaju kao da imaju srednjoškolsku diplomu.

Jedna od njih je i Jovana Ružičić, koja je po povratku iz Amerike osnovala grupu “Povratnici”, koja ima 700, uglavnom magistara i doktora nauka.

“Na osnovu iskustva naših članova, povratnici se dele na tri grupe: oni koji su pokušali da nostrifikuju dokumenta i posle mnogo vremena i stresa odustali, one koji su to uradili za 1.500 evra na privatnom fakultetu i oni koji su sve završili preko veze, bez stresa i veoma brzo“, rekla je Ružičićeva, koja je u svojoj porodici četvrta generacija visokoobrazovanih u inostranstvu.

Podacima Srpskog siti kluba i “Povratnika” suprotstavio se prorektor Univerziteta u Beogradu Miodrag Popović, koji je rekao da je od 2009. godine do danas podneto 922 zahteva za priznavanje strane školske isprave radi zapošljavanja i da je odbijeno samo 11.

“Veći procenat je odbijenih kod zahteva za priznavanje diploma radi nastavka školovanja, jer tu imamo dosta studenata iz arapskih zemalja. Međutim, statistika govori da se najveći broj zahteva reši u roku od četiri do šest meseci, a imamo i šest odsto onih čiji se problem reši za manje od dva meseca“, istakao je Popović.

On je objasnio da problema ipak ima, ali samo sa diplomama koje su stečene u Americi i Velikoj Britaniji, što nije karakteristika samo za Srbiju već i za sve druge zemlje, budući da je u ovim državama drastično različit sistem školovanja.

“Žalim što prethodna vlada nije završila ovaj posao i ja sam čekao dve godine na nostrifikaciju diplome sa Harvarda. Zašto po automatizmu ne priznati sve diplome univerziteta sa Šangajske liste“, zapitao je Božidar Đelić, dodajući da će poslanici Demokratske stranke glasati za bilo kakve izmene o ovom pitanju, koje budu predložene u skupštini.