Nemačka: Sveće za žrtve holokausta

Posebna sednica nemačkog Bundestaga, posvećena žrtvama nacional-socijalizma i Međunarodnom danu holokausta biće održana u sredu.

Nemačka kancelarka Angela Merkel navela je u svojoj jučerašnjoj video-poruci pred današnji dan, ukazala da Nemačka "ima večnu odgovornost" za zločine koje su počinili nacisti.

''Moramo jasno reći, generacija za generacijom, i ponoviti opet: sa hrabrošću, građanskom hrabrošću, svaki pojedinac može da pomogne da više ne bude ni rasizma ni antisemitizma",dodala je Merkelova.

"Suočavamo se sa našom istorijom, ne krijemo ništa, ne potiskujemo ništa. Moramo se suočiti sa tim kako bi pokazali da ćemo u budućnosti biti dobar partner od poverenja, kao što smo to već sada", zaključila je nemačka kancelarka pred Dan sećanja na žrtve holokausta, ali i godišnjicu od kako je Adolh Hitler 30. januara pre 80 godina došao na vlast.

U Nemačkoj se danas obeležava Dan sećanja na žrtve holokausta, dan kada je 1945. godine sovjetska vojska oslobodila Aušvic, najveći logor smrti Drugog svetskog rata.

Polaganjem venaca i paljenjem sveća Međunarodni dan sećanja na žrtve holokausta obeležen je i u Srbiji. Više o tome pročitajte ovde.

Molitve u Aušvicu i Varšavi, ceremonije u Londonu, Moskvi...

Foto: Beta/AP

Preživeli u holokaustu, političari, verski lideri su svečanim molitvama obeležili današnji dan, ali i upozorenjima da se takve strahote nikada više ne smeju dogoditi.

Održana je ceremonija u gradu gde je bio taj logor na jugu Poljske.

Ceremonija u gradu Osvjenćim (na nemačkom Aušvic) je počela jutros molitvom za žrtve i preživele u holokaustu u crkvi Božje milosti, koja se nalazi u blizini nekadašnjeg logora, a glavno obeležavanje sećanja na holokaust održano je ispred spomenika žrtvama.

U okviru ovogodišnje komemoracije, u muzeju Aušvic-Birkenau danas je otvorena i nova ruska izložba o istoriji SSSR-a, u znak sećanja na dan kada je, pre 68 godina, Crvena armija oslobodila zarobljenike iz "logora smrti", a postavku je pripremio Centralni muzej Velikog otadžbinskog rata u Moskvi.

Među učesnicima ceremonije u Aušvicu su i predsednik ruskog parlamenta Sergej Nariškin, poljski ministar kulture Bogdan Zdrojevski, bivši zarobljenici, predstavnici svestenstva i političari iz brojnih zemalja, navode poljski mediji.

Istovremeno, u Varšavi su održane molitve ispred spomenika učesnicima ustanka Varšavskog geta 1943. godine, prenosi AP.

Sećanje na žrtve holokausta obeleženo je i u Moskvi, uz paljenje sveća u Jevrejskom muzeju i Centru za toleranciju, prenosi Itar-Tass.

Ruski rabin Berel Lazar pozvao je učesnike ceremonije da nikada ne zaborave strahote holokausta, ma kako bolne bile, a američki predsednik Barak Obama je obećao da će raditi na sprečavanju genocida.

"Odajemo počast sećanju na šest miliona Jevreja i milione nedužnih žrtava čiji su životi tragično uzeti tokom holokausta pre više od 60 godina", rekao je Obama, istakavši da je ova godišnjica "trenutak za akciju", preneo je AFP.

"Moramo da se obavežemo na odupiranje mržnji i progonu u svim oblicima. SAD, zajedno sa neđunarodnom zajednicom, rešene su da stanu na put svakom tiraninu ili diktatoru koji vrši zločine nad ljudima i da ostanu verne principu 'nikada više'", naglasio je on.

U Vatikanu, papa Benedikt XVI upozorio je, u svojoj nedeljnoj motivi, da "sećanje na ovu ogromnu tragediju, koja je pre svega tako snažno pogodila jevrejski narod, treba za sve da bude stalno upozorenje da strahote iz prošlosti više nikada ne smeju da se ponove".

U međuvremenu, bivši italijanski premijer Silvio Berluskoni izjavio je u Milanu, na marginama komemorativne ceremonije, da je fašistički lider Benito Musolini uradio dosta toga dobrog, izuzev "rasnih zakona" u duhu antisemitizma, koji su bili njegova "najveća greška".

Italijanski premijer Mario Monti, koji je prisustvovao ceremoniji u Milanu, istakao je da je "opasnost od antisemitizma i dalje veoma prisutna".

"Moramo biti veoma oprezni i postarati se da ta žarišta koja s vremena na vreme oživljavaju, ne dovedu do tragegija kakve čovečanstvo više ne sme da doživi", rekao je Monti.

Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton izjavila je povodom Međunarodnog dana sećanja na holokaust da se genocid nikada ne sme zaboraviti i da se mora sprečiti da se ponovi.

Predsedavajući OEBS-a, šef ukrajinske diplomatije Leonid Kožara je rekao da je ovaj dan "tužno sećanje na stravičan zločin nad nedužnim ljudima".

"Samo u Ukrajini je više od 100.000 ljudi ubijeno, uključujući oko 34.000 Jevreja u jednom masakru", kazao je on u saopštenju dodajući da se danas odaje počast žrtvama i onima koji su bili hrabri da rizikuju svoje živote da bi spasili Jevreje i pripadnike drugih ugroženih manjina.

Lekcija ovog stravičnog zločina ne sme biti zaboravljena, naglasio je Kožara dodajući da je neophodno da se udvostruče napori u sprečavanju i suzbijanju netolerancije, mržnje i diskriminacije u svim oblicima, te promovisati poštovanje svih etničkih i verskih grupa.

Tabla ispred ulaza u Aušvic (Foto: Beta/AP)

U znak sećanja na 27. januar 1945. godine, danas su paljene sveće i na ceremonijama u Londonu i Nacionalnoj memorijalnoj botaničkoj bašti u Stafordšajeru u Engleskoj, prenosi BBC.

"Čitave zajednice su potpuno uništene tokom holokausta i kasnijih genocida, te zbog toga molimo ljude da ove godine obeleže Dan sećanja na žrtve holokausta gradeći mostove unutar svojih zajednica", rekla je direktorka organizacije za obeležavanje sećanja na žrtve holokausta Olivija Marks-Voldman.

U međuvremenu, britanski liberalni poslanik Dejvid Vord izvinio se zbog toga što je optužio Jevreje u Izraelu da "svakodnevno vrše zločine nad Palestincima".

Britanski premijer Dejvid Kameron je na Tviteru napisao da se "na današnji dan treba setiti svih nedužnih žrtava holokausta i posvetiti se borbi protiv svih oblika rasizma i predrasuda".

SAD i međunarodna zajednica odlučne da stanu na put svakom tiraninu ili diktatoru koji vrše zločine protiv čovečnosti, izjavio povodom današnjeg dana Barak Obama.

Dan sećanja na žrtve holokausta ustanovljen je 1. novembra 2005. godine rezolucijom Generalne skupštine UN, koja se rukovodila potrebom reafirmacije ljudskih prava, prevencije i kažnjavanja zločina genocida, kao i stalno prisutne opasnosti od rasne, nacionalne i verske mržnje zasnovanih na predrasudama.

Na današnji dan 1945. oslobođen je najveći nacistički logor smrti Aušvic, simbol holokausta i stradanja, u kojem je tokom Drugog svetskog rata svoje najmonstruoznije eksperimente na ljudima izvodio dr Jozef Mengele i gde je, u najstrašnijim mukama, stradalo najmanje milion ljudi.

Termin holokaust, hebrejska reč s grčkim korenom, koristi se za opis genocida i drugih zločina protiv čovečnosti i međunarodnog prava. Posle Drugog svetskog rata upotrebljava se, pre svega, za zločine počinjene protiv evropskih Jevreja za vreme vladavina nacista, od 1933. do 1945. godine.