Uzdizanje desnice, kako za koga...

Vladajuće stranke, s druge strane, pozivaju na smirivanje situacije i na jedinstvo u pitanjima od nacionalnih i državnog interesa kao što je Kosovo i Metohija.

Poslanik SNS Zoran Babić rekao je da nijedan ekstrem, pa ni ekstremni nastupi pojedinih grupa i stranaka, nisu dobri za društvo i državu posebno kada je reč o nacionalnim interesima.

On je istakao da bi, iako ne smatra da je to sada moguće, bilo veoma opasno da ti za sada pojedinačni desničarski istupi i zahtevi dovedu do konkretnog ugrožavanja države. To bi, kako je dodao Babić, bilo i protivustavno, a "ova vlast i Aleksandar Vučić pre svega su pokazali da nema nedodirljivih i zaštićenih".

"Svako ko svojim činjenjem ugrožava sistem i državu odgovaraće za to", poručio je Babić.

On je dodao i da će ekstrema i različitih ekstremnih zahteva uvek biti, a da li će ih biti više ili manje zavisi od životnog standarda građana, mogućnosti da se školju, rade i zarađuju, kao i izvesnosti da oni koji se bavi kriminalom "završavaju tamo gde treba, a ne na cenjenim mestima u društvu".

Foto: Tanjug, Arhiva

U SPS pozivaju na jedinstvo kada je reč o Kosovu i Metohiji, ističući da je u pitanju teška borba puna iskušenja za koju je neophodan konsenzus svih faktora na političkoj sceni.

Portparol SPS Đorđe Milićević rekao je da ne sme da se ostavlja prostor za politikanstvo i skupljanje jeftinih političkih poena, jer kako je ocenio, svi u Srbiji misle isto kada je reč o KiM.

"Milsim da mi suštinski mislimo svi isto i da smo svi svesni činjenice da kada je reč o odbrani nacionalnih i državnih interesa kontinuirani dijalog nema alternativu i da je to jedini način da dođemo do kompromisnog i i pravičnog rešenja. Ubeđen sam u tom da svi mislimo isto, ali je samo pitanje da li ćemo zloupotrebiti i baviti se politikanstvom, isticanjem političkih parola i ubiranjem jeftinih političkih poena", kazao je Milićević.

Foto: Beta

U DSS, međutim, smatraju da se ne radi o ekstremima, već o nacionalnom osvešćivanju.

Funkionerka DSS Sanda Rašković Ivić rekla je za da te dve stvari ne treba mešati, jer se zapravo "radi o hrabrost da se iskaže vlastito razočarenje politikom koju sadašnja politička elita vodi".

Prema njenim rečima, spiskovi nepodobnih medija koje su sačinili "Naši" i slične aktivnosti normalna su dešavanja i u mnogim drugim evropskim zemljama, a kako kaže, stavovi Srpske pravoslavne crkve su oduvek bili isti.

Ona dodaje da samo DSS pokazuje kontinuitet politike "visoke nacionalne svesti, odbrane nacionalnih interesa, odbrane od kapitulacije".

"Mi na tome stojimo i od toga nećemo odustati. To nije odmah ekstremna desnica i govoriti tako je najobičnije etiketiranje koje treba da pripadne vremenima pre rušenja Berlinskog zida", rekla je Rašković Ivićeva. Slično misli i samostalni poslanik Borislav Pelević, koji je vladajuću većinu napustio, zbog, kako kaže, njenog odnosa prema Kosovu i Metohiji.

Prema njegovim rečima, u Srbiji dolazi do osvešćivanja, a posebno ga raduje što se to dešava među mladima. Dokaz za to su i demonstracije studenata iz gotovo svih velikih gradova Srbije održane u Beogradu pre nekoliko dana.

"Mladi a i narod Srbije postaje svesan da su jedno obećanja koja je davala sadašnja vlast, a sasvim drugo se dešava danas kada su na vlasti", rekao je Pelević i dodao da bi za jednog Britanca, Francuza, Nemca ili Amerikanca bila uvreda reći da nije nacionalista, a da samo u Srbiji biti nacionalista znači biti fašista.

Druge opozicione stranke u sprskom pralmentu, međutim, ukazuju na organizovane pretnje po bezbednost države.

Poslanik LDP i potpredsednik Skupštine Žarko Korać rekao je da je dolazak nacionalnih stranaka na vlast među nacionalistima i ekstremistima u Srbiji shvaćen kao otvaranje političkog prostora koji oni sada, agresivnim delovanjem, pokušavaju da preuzmu.

Korać ukazuje na to da je došlo do toga da pojedinim ekstremnim grupama delovi crkve, ne sistemski, ali preko pojedinih vladika, daju čak i finansijski podršku i da je u ovom trenutku došlo do sinhronog delovanja crkve, DSS-a i jednog broja desničarskih organizacija da bi se aktuelna vlast preplašila.

"Iako ne mislim da su to iste stvari, u ovom trenutku oni zajednički deluju u pokušaju da se napravi atmosfera koja bi zapravo preplašila ljude koji danas vode Srbiju", ukazao je Korać.

I poslanica LSV Aleksandra Jerkov smatra da se u Srbiji polako bude relikti devedesetih godina i vlasti Slobodana Miloševića, naglašavajući da ta stranka godinama upozorava da više nego mlak odnos države prema ekstremizmu izaziva da se ekstremisti vrlo komotno osećaju.

Prema njenim rečima, pozivi na mržnju, nasilje i progone prolaze apsolutno nekažnjeno.

"Meni se čini da se vraćamo u devedesete, s tim što je sada veća opasnost, jer su tada postojale dve strane i znalo se ko je na kojoj strani, a sada je to toliko isprepletano da nije lako definisati problem kao što je bilo devedesetih", upozorila je Jerkovljeva.

Ona je ukazala i da se zakoni koji bi trebalo da spreče ekstremno delovanje ne sprovode, da se Ustav u delu koji se time bavi ne poštuje i da se čak donose zakoni, poput Zakona o amnestiji, koji poručuju da su ekstremni i desničarski ispuni prihvatljivi i da se ne kažnjavaju.