SAD:Nema promena granica na Balkanu

Dopisniku Tanjuga je sagovornik iz aktuelne administracije predsednika Baraka Obame rekao da SAD smatraju da bi bilo kakva promena granica na Balkanu imala "ekstremno negativan uticaj na stabilnost regiona".

"Za Ameriku je priča završena time što smo priznali Kosovo u granicama u kojima je sada. Naš stav smo više puta preneli sagovornicima u Beogradu", dodao je on.

Tanjugov sagovornik nije želeo da komentariše argument da je već Srbija podeljena suprotno svojoj volji time što je Kosovu data nezavisnost.

Premijer Ivica Dačić izjavio je juče da je podela Kosova jedino moguće i realno rešenje, naglasivši da niko neće moći da natera Srbiju da prizna nezavisnost Kosova. Međunarodni zvaničnici zasad odbacuju tu ideju i podršku podeli "tu i tamo", s vremena na vreme, pruže neki zapadni političari (i analitičari) poput lidera najuticajnije opozicione partije u Austriji Hajnca Kristijana Štrahea, koji je danas izjavio da bi podela Kosova bila dobar kompromis i jedino trajno rešenje.

Ipak, sever Kosova se i u izjavama zapadnih zvaničnika pojavljuje kao posebno pitanje u traženju "održivog rešenja", pa - kako danas tvrde diplomatski izvori - iz kancelarije Ketrin Ešton predlažu "protektorat" na severu i jaču lokalnu samoupravu.

"I dalje mislim da je podela (Kosova) jedino moguće realno rešenje i siguran sam da bi to Albanci u Prištini prihvatili. Međutim, postavlja se pitanje da to može da izazove proteste u regionu, a izbegava se činjenica da je potrese izazvalo i to što je Srbija podeljena", jasan je predsednik srpske vlade, kome jučerašnji dan nije bio prvi u kome je izneo takav stav, uz ocenu da "trajno rešenje ne postoji".

Zaoštravanje na pitanju Kosova nagovestila je polovinom septembra Nemačka, koja očekuje da Srbija pre početka pregovora o prijemu u članstvo u Evropsku uniju sa Kosovom potpiše zajedničku pravno-obavezujuću izjavu koja bi bila sprovedena do kraja pregovora o prijemu, a "na partnerima - Beogradu i Prištini - je da osmisle sadržaj", mada je "provučeno" da su sadržaj u stvari "dobrosusedski odnosi".

Martin Šulc (Foto: Tanjug)

Ovakav stav u skladu je i sa izjavom predsednika Evropskog parlamenta Martina Šulca, koji je u Briselu, tokom Dačićeve posete sedištu EU, izjavio da "Srbija treba da prizna Kosovo ukoliko želi da postane članica EU", što je izazvalo lavinu reakcija u Srbiji, uz delimično osporavanje (ili "ublažavanje") nekih evropskih zvaničnika, i iniciralo nastavak priče o drugim opcijama, konkretno o podeli pokrajine.

"Srbiji mora biti jasno da je vraćanje Kosova u političkom smislu nemoguće. Ne želim da donosim odluke, jer će me istorija zapisati kao negativnog tipa u toj situaciji, ali moraju se svi okupiti, videti šta je realnost i završiti tu priču. Sever Kosova je realnost", stav je predsednika Republike Srpske Milorada Dodika.

Tvrdeći da je sever Kosova realnost kazao je upravo to što je juče ponovio Dačić - da bi Srbija trebalo da traži da taj njegov deo ostane u Srbiji, ali i naglasio da ostatak pokrajine treba da se prihvati kao država, pod uslovom da se očuvaju nacionalni spomenici. On misli da je ranije bilo bolje vreme za to, te da bi zato sada "morali svi da se okupe oko takve ideje i da vide šta je konačno realnost".

Dačić je pre desetak dana jasno stavio do znanja da je uslov za priključenje Srbije Uniji što veća relaksacija odnosa Beograda i Prištine i otklanjanje problema koji onemogućavaju normalan život građana i poručio da je Srbija spremna da nastavi dijalog, da definiše sve međusobne probleme i da radi na njihovom otklanjanju.

Nešto ranije, polovinom avgusta, premijer je ozvaničio da nije poznato kada će i u kojoj formi doći do nastavka dijaloga Beograda i Prištine, a u očekivanju nastavka dijaloga i nove platforme Srbije za te pregovore na kojoj se radi u Predsedništvu Srbije, predstavnici vlasti još ne žele da otkrivaju detalje, osim da je Srbiji potreban konsenzus oko rešavanja kosovskog problema.

"Mislim da je namera predsednika (Srbije Tomislava NIkolića) da napravi što širi konsenzus i na političkoj i na društvenoj sceni Srbije", rekao je tokom avgusta predsednik parlamenta Nebojša Stefanović.

Suzana Grubješiæ (Foto: Tanjug)

Potpredsednica vlade za evropske integracije Suzana Grubješić očekuje da će uskoro Nikolićev tim izaći sa predlogom platforme, a da je Srbiji potreban konsenzus oko budućih pregovora sa Prištinom smatra i direktor vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

I Beograd i Priština u međuvremenu poručuju da su spremni za nastavak dijaloga. Beograd je ranije ponudio dizanje dijaloga na politički nivo, a Grubješićeva kaže da će se "format" tog dijaloga znati posle posete predsednika Nikolića Njujorku, gde će učestvovati na Generalnoj skupštini UN i imati seriju bilateralnih susreta. Iz Prištine stižu poruke da će prihvatiti svaki format dijaloga o kojem odluče EU i SAD.

U sedištu Ujedinjenih nacija u Njujorku Savet bezbednosti 21. avgusta je razmatrao izveštaj generalnog sekretara svetske organizacije Ban Ki Muna o Kosovu i tokom dvoiopočasovne sednice još jednom su istaknuti različiti stavovi Beograda i Prištine, ali i velikih sila o situaciji u pokrajini - jedino oko čega su se svi učesnici saglasili je neophodnost nastavka dijaloga Beograda i Prištine.

Predsednik vlade Srbije je, u svom prvom obraćanju Savetu bezbednosti od preuzimanja funkcije, poručio da je Beograd spreman na dijalog o Kosovu na visokom nivou i usprotivio se primeni bilo kojeg rešenja mimo saglasnosti Saveta bezbednosti UN, poput najave Međunarodne upravljačke grupe o sprovođenju Ahtisarijevog plana.

U čitavoj priči ne sme se zanemariti primena svega što je prethodna vlada dogovorila sa Prištinom na pregovorima u Briselu, što obećava Dačić i tvrdi da će aktuelna vlada "biti faktor mira i stabilnosti, jer je nova vlada i nova šansa".

Nešto ranije, pre imenovanja za predsednika vlade, lider socijalista je u Banjaluci izrazio sumnju da, kada je u pitanju Kosovo i Metohija nemamo ni jasnu politiku šta je to šta branimo, niti to čvrsto branimo, niti imamo kuraži da donosimo odluke i čekajući stanje ide u sve lošijem pravcu".

I tada, u junu ove godine, založio se za razgraničenje Kosova i Metohije, naglasivši da treba hitno rešavati probleme Kosova i Metohije, jer je to "razarajuća rak rana u ovom delu Balkana".

Ivica Daèiæ (Foto: Tanjug)

"Pravedno rešenje tog pitanja može da stavi tačku na viševekovne sukobe", rekao je tada Dačić, a sinoć ponovio da Brisel ne može da natera Srbiju da prizna nezavisnost Kosova i da je podela pokrajine jedino moguće i realno rešenje.

Zagovornik ideje o podeli Kosova je i pisac Dobrica Ćosić, koji je demantovao medijske spekulacije da je izjavio da "Srbija mora civilizovano da preda Kosovo", uz preciziranje da jedina ideja koju je on predlagao jeste podela te srpske pokrajine.

"Nikada ga ne bih predao, ni civilizovano, ni ratom. Ono što je moja stara ideja, koju sam javno predlagao i obrazlagao, bila je podela Kosova, ili tačnije teritorijalno razgraničenje sa Albancima", reči su bivšeg predsednika SRJ, koji tvrdi da "nikada nije trgovao Kosovom" - pitanjem kojim se bavi više od 40 godina.

Podsetio je da su se idejom podele jedno vreme bavili i najuticajniji balkanski pregovarači, kao i da je ta ideja postala bliska i pokojnom srpskom premijeru Zoranu Đinđiću.

U pismima tadašnjim liderima Velike Britanije, Amerike i Rusije - Toniju Bleru, Džordžu Bušu i Vladimiru Putinu, još u februaru 2003. godine, Đinđić je zatražio hitan razgovor o statusu pokrajine. U pismima, on je upozorio da Kosovo klizi u nezavisnost, zatražio da razgovori o problemima u pokrajini počnu što pre i izneo svoj predlog - Kosovo treba podeliti.

Početak pregovora Srbija čeka i u septembru 2012, a u međuvremenu se dogodilo mnogo toga - uglavnog lošeg, a predstavnici vlasti u Beogradu tvrde da rade na planu za rešenje kosovskog pitanja.

Evropska unija je, prema rečima najviših zvaničnika, pripremila platformu za rešenje tog problema. Glavnokomandujući Kfora za Kosovo Fokre Halbauer tvrdi da "postoje planovi za sever, ali da operativni detalji nisu za javnost", a kosovski Srbi i dalje očekuju da budu deo političkog dijaloga koji se najavljuje.