EU još ćuti o "Oluji"

Zvanični stav Evropske unije o hrvatskoj operaciji „Oluja” ne treba očekivati, jer se tako nešto sasvim sigurno neće dogoditi, ocenjuju sagovornici „Politike”, povodom izjava pojedinih naših političara da EU treba da zauzme stav o ratnom poduhvatu od pre 17 godina u kojem je ubijeno oko 2.000 Srba.

Kako objašnjavaju Evropska unija je stav prema zločinima generalno iskazala kroz insistiranje na saradnji sa Haškim tribunalom i na poštovanju ljudskih i manjinskih prava, a Hrvatska je imala velikih problema da to poglavlje zatvori.

Branko Ružić, šef poslaničke grupe SPS-a, rekao je da se to slavljenje zločina „mora preispitati, jer se time na najbrutalniji način praktično devalviraju sve žrtve koje su pale”. On je kazao da „u godini kada se očekuje da Hrvatska formalno postane članica, EU i Brisel treba da iznesu zvaničan stav i praktično upodobe svaku buduću državu članicu sa onim vrednostima koje i čitava EU baštini”.

Sagovornik "Politike" koji je učestvovao u pregovorima u procesu evrointegracija nezvanično kaže da „EU neće ulaziti u prirodu ’Oluje’, ali će ono što postoji kao utvrđen zločin, a Hrvatska se tako prema njemu ne postavlja, osuditi”.

Zato kako objašnjava sagovornik „Politike”, treba gledati izveštaje o napretku Hrvatske na putu u EU. U delu koji govori o regionalnim pitanjima i međunarodnim obavezama, navedeno je da saradnja sa Haškim tribunalom ne iscrpljuje sve ono što je potrebno uraditi da bi se stvorila jedna klima važna za regionalno pomirenje i suočavanje sa prošlošću. EU „ne pominje ’Oluju’, Brisel će sve ocenjivati sa stanovišta doprinosa onome što joj je konačan cilj –pomirenje u regionu i suočavanje svakoga od nas sa prošlošću, gde za svakoga ima neprijatnih pitanja”, dodao je on.

Poslanik Laslo Varga, potpredsednik Odbora za evrointegracije je rekao za Politiku da on ni u jednom razgovoru, za okruglim stolom ili na konferenciji nije imao priliku da čuje bilo kakav stav Evropske komisije , evropskih parlamentaraca, ili ostalih evropskih institucija o slavljenju "Oluje". On ne misli da će se u tom pogledu nešto u narednih godinu dana, do punopravnog članstva Hrvatske u EU, nešto drastično promeniti.

"Bilo je puno prilika, ako je neko imao potreba za tim, da se u toku pregovora o članstvu Hrvatske na taj način iskaže stav. S druge strane, nedvosmislena je činjenica da je saradnja sa Haškim tribunalom i u slučaju Hrvatske bila veliki problem i veliko pitanje u procesu evrointegracija i na tome se do kraja insistirlo, posebno neke države članice. Ali, bez obzira na to Hrvatska će za godinu dana postati punopravna članica," kaže Varga. On je dodao da Evropska komisija ima tendenciju da kada se radi o nekim istorijskim sporovima, gde dve strane imaju različito viđenje, ne staje ni na čiju stranu.

Savo Štrbac, direktor Dokumentacionog centra Veritas, rekao je da će ovogodišnja proslava "Oluje" kao državnog praznika u Hrvatskoj, biti poslednja. Kako objašnjava, tvrdnju temelji na očekivanju da Haški tribunal potvrdi presude za udruženi zločinački poduhvat hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču. I on ističe d aje Hrvatska u pregovorima najteže zatvorila poglavlje ljudskih prava i pravosuđa.

"Što se EU tiče ne mogu reći daje "Oluja" bila tema neke sednice, niti da je rečeno da će se raspravljati o njenom karakteru. Ali, kroz tu priču o pravosuđu i ljudskim pravima imali su pred sobom sve posledice rata, posebno kacija koje mi Srbi zovemo etničko čišćenje. Amnesti internešnel je upozorio da se ne potpisuje sporazum sa Hrvatskom dok se ta pitanja ne reše. Mišljenja sam da ipak EU ne može ostati imuna na presudu Haškog tribunala," kaže Štrbac.

Naš dobar poznavalac evropskih integracija smatra da od zvanične osude EU ovog zločina neće biti ništa."Ne radi se to tako u EU, možda će Hrvatskoj biti sugerisano da bude malo umerenija pri obležavanju "Oluje". Zato će i izjava hrvatskog predsednika Ive Josipovića prilikom ovogodišnjeg obeležavanja "Oluje" o poštovanju žrtava sigurno biti pozitivno ocenjena u EU."