Članstvo u EU podržava 51% građana

Rezultati istraživanja pokazuju porast podrške tom cilju, prvi put nakon što je ona prošle godine pala ispod 50 odsto.

Istraživanje je pokazalo i da 53 odsto ljudi smatra da su vlast i rukovodstvo države odgovorni što Srbija nije dobila kandidaturu, a njih 75 odsto da odnose Beograda i Prištine treba rešiti nezavisno, bez obzira na evropske integracije.

Spram 51 odsto građana koji bi glasali za članstvo u EU, protiv bi glasalo 28 odsto, što je smanjenje u odnosu na prethodna istraživanja, na kojima je takav odgovor dalo više od 30 odsto građana. Ukoliko bi sutra bio raspisan taj referendum, prema rezultatima istraživanja, ne bi glasalo 18 odsto građana.

Na pitanje zašto bi glasali protiv učlanjenja zemlje u EU, 23 odsto građana je odgovorilo da bi im to donelo više štete, nego koristi, 15 odsto kao razlog navodi ucene, pritiske i uslovljavanja, 13 odsto ističe da to nije najbolje rešenje, 12 odsto da bi to donelo ekonomsku propast i zaduživanje, 10 odsto smatra da EU nema budućnost, a šest kao razlog navodi uslovljavanje Kosovom...

Direktorka kancelarije Milica Delević rekla je na konferenciji za novinare da je istraživanje pokazalo i da građani Srbije racionalnije gledaju na proces evropskih integracija zemlje, da ne idealizuju EU, ali da shvataju da bi članstvo donelo korist državi.

U tom smislu, istraživanje je pokazalo da učlanjenje u EU korisnim smatra 39 odsto građana, lošim 26, a niti dobrim, niti lošim 35 odsto.

Među onim građanima koji učlanjenje u EU smatraju korisnim, 41 odsto ističe da će to doneti više mogućnosti zapošljavanja, isto toliko da će voditi boljoj budućnosti mladih ljudi, 35 odsto zbog mogućnosti da slobodno putuje po zemljama EU, a 28 odsto da će pomoći se uredi stanje u državi.

Zanimljivo je da se u ovogodišnjem istraživanju povećao broj građana koji odgovornim za dešavanje na polju evropskih integracija smatraju vlast, a smanjio onih koji za to "okrivljuju" EU. U skladu sa tim, 53 odsto građana za nedobijanje statusa kandidata u decembubru odgovornim smatra vlast, pet odsto situaciju na Kosovu, četiri odsto sam narod, a 32 odsto EU.

Iako, prema ovom istraživanju, 70 odsto građana smatra da je Kosovo glavni uslov što Srbija nije dobila kandidaturu, njih čak 75 odsto ističe da bi probleme Beograda i Prištine trebalo rešavati nezavisno od evropskih integracija.

Takođe, 19 dosto građana smatra da se sa Prištinom ne treba dogovarati o bilo čemu, dok o ovoj temi stav nema pet odsto građana.

Da bi reforme u Srbiji trebalo sprovoditi i da nisu uslov za ulazak u Evropsku uniju radi poboljšanja države i ljudi smatra, čak, 85 odsto građana, pokazli su rezultati istraživanja javnog mnjenja Kancelarije za evropske integracije.

Rezultati su pokazali da su najznačajnije reforme u borbi protiv korupcije, zdravstvenom sistemu, poljoprivredi, boljoj zaštiti ljudskih prava, pravosuđu...

Prema istraživanju, čak 38 odsto građana smatra da je neophodna borba protiv korupcije, a iako Srbija nije dobila status kandidata Evropska komisija je pozitivno ocenila reforme sprovedene u Srbiji.

Građani Srbije u najvećem procentu, njih 34 odsto, ne znaju koje su reforme imale najpozitivniji efekat na život, 22 procenta ispitanika odgovorila je - nijedna. Da su najpozitivniji efekat na svakodnevni život građana imale reforme peravosuđa odgovorilo je, tek, 15 odsto njih.

Delevićeva je, međutim, istakla da informisanost građana o evropskim fondovima opada i da, kada su u pitanu najveći donatori, imaju prilično netačno viđenje. U tom smislu 41 odsto građana kao najvećeg donatora navodi Rusiju, sledi Japan sa 39 odsto, a Evropska unija je tek na trećem mestu sa 32 procenta.

Delević je, međutim navela da EU ubedljivo najveći donator sa 4, 513 milijarde evra, odnosno 78,59 odsto ukupnih donacija Srbiji. Među članicama EU najveći donatori su Nemačka (19,16), Italija (4,77) i Švedska (3,62 odsto). Iza Evropske unije su SAD (10,97), slede Norveška (3,17), Švajcaraska (2,31) i Japan (1, 68).

Direktorka Kancelarije je naglasila da se Rusija, koju građani vide kao najvećeg donatora, nalazi među prvih pet .

Građani Srbije su, međutim, manje idealisti kada je u pitanju budućnosti Unije i njih 37 odsto smatra da ona neće uspeti da prevaziđe probleme, da će se potpuno zatvoriti ili čak raspasti, 11 odsto da će prevazići probleme i dovesti u pitanje članstvo Srbije, 31 odsto da će uspeti da ih prevaziđe, ali da će se sve više zatvarati, a 17 procenata da je pred EU dobra budućnost.

Oni, međutim, na pitanje koje bi modele Srbija trebalo da sledi u izgradnji sopstvene budućnosti, ističu model Švajcarske (37), Nemačke (16) i Norveške (12), sa ukupno 65 odsto.

Kancelarija Vlade Srbije zadužena za evropske integracije sprovodi istraživanja dva puta godišnje. Poslednje je sprovedeno je 22. decembra, nakon odluke Evropskog saveta da se odloži dodeljivanje statusa kandidata Srbiji, a obuhvaćen je 1.031 ispitanik.