Više azilanata u Srbiji

On je dodao da je istovremeno znatno smanjen broj lažnih azilanata iz Srbije u zemljama EU.

U Srbiji je, prema podacima MUP-a, azil zatrazilo oko 2.700 osoba, dok su u zemljama zapadne Evrope do 1. decembra azil zatrazile 6.232 osobe iz Srbije, rekao je Gerginov u intervjuu Tanjugu povodom Međunarodnog dana migranata, koji se obeležava 18. decembra.

Podsetivši da je prošle godine bilo 17.715 takozvanih lažnih azilanata iz Srbije, on je naveo da je ovaj osetan pad posledica pooštrenih mera kontrole zbog ekonomske krize i procesa readmisije.

Gerginov je upozorio na to da zahtevi naših građana za politički azil neće proći u zemljama EU, jer je Srbija bezbedna zemlja, a u prilog tome naveo je slučaj više osoba iz Preševa u Srbiji i Kumanova u Makedoniji koje su po ubrzanom postupku vraćene iz Norveške.

Najveći broj naših državljana traži azil u Belgiji, Luksemburgu, Švedskoj i Nemačkoj, a u poslednja tri meseca priliv migranata u prve dve zemlje je povećan, pa razmišljaju o ukidanju bezviznog režima.

Gerginov je naveo da je od 2006. godine u Srbiju prinudno vraćeno više od 6.000 naših državljana, od toga ove godine 1.673 i dodao da se tačan broj ne zna, ali je svakako veći, pošto ima osoba koje se dobrovoljno vraćaju da ne bi bile deportovane.

U ukupnom broju povratnika po osnovu readmisije, apsolutno je najviše Roma i osoba albanske nacionalnosti, rekao je Gerginov i dodao da je povratak Srba rapidno opao nakon najnovijih deportacija iz Norveške.

Među tražiocima azila iz Srbije, kako je kazao, ima i izbeglica, ali manje nego interno raseljenih koji čine oko 20 odsto od ukupnog broja vraćenih u zemlju.

Dugo se smatralo da je Novi Pazar mesto iz koga ljudi najčešće odlaze u zemlje EU, ali se ispostavilo da je to zapravo Beograd u kome najveći broj prinudnih povratnika opet nastavlja da živi, a zatim Bujanovac i Vranje, rekao je Gerginov i dodao da je malo poznato da ima i laznih azilanata iz Vršca, Zrenjanina...

Gerginov je objasnio da se poslednjih godina po osnovu readmisije vraćaju lica koja su nekada davno dobila utočište, pa im je ukinuto ili su imala neki vid zaštite u evropskim zemljama, koju su izgubili.

Prema njegovim rečima, osobe koje se u poslednje vreme vraćaju iz evropskih zemalja po sporazumu o readmisiji iz 2008. godine, mnogo su kraće tamo boravile, pa je njihova reintegracija u zemlji lakša.

Gerginov je naglasio da nijedna osoba, koja je prinudno vraćena iz migracije, nije ostala na ulici, nikome ko je to želeo nije uskraćeno šklovanje, niti je bilo kome uskraćena zdravstvena zaštita.

Najteže je trajno zbrinuti ljude koji su početkom devedesetih godina otišli s Kosova i Metohije, jer više ne mogu da se vrate u krajeva gde nema nealbanskog življa, a to su, uglavnom, pripadnici romske manjine, naglasio je Gerginov.

Što se tiče tražilaca azila u Srbiji, on je istakao da je njihov broj ove godine izuzetno povećan, jer je sve više nevoljnika iz Azije i afričkih zemalja zahvaćenih nemirima koji preko naše teritorije pokušavaju da se dokopaju bogatih evropskih država.

"Jedan broj njih dobije potvrdu od MUP-a o azilu, ali se nikada ne obrate Komesarijatu za pomoć", kazao je on, što potvrđuje da je, zasad, Srbija u najvećem broju slučajeva za njih samo tranzitna zemlja.

On je naveo da tim ljudima država obezbeđuje hranu, odeću i obuću i lečenje, a smešteni su u centrima za azil otvorenog tipa.

Centar za azil u Banji Koviljači sa 85 kreveta postoji još od šezdesetih godina prošlog veka, podsetio je Gerginov, dok je drugi otvoren u julu ove godine u Bogovađi kod Lajkovca i ima 210 mesta.

"Pošto je priliv trazizlaca azila ove godine povećan šest puta, situacija trenutno nije sjajna i kapaciteti moraju biti prošireni", kazao je pomoćnik srpskog komesara.

On je naveo da je zato republička vlada, na zahtev Komesarijata, donela odluku da jedna od napuštenih kasarni Vojske Srbije bude pretvorena u moderan Centar za azil sa 400 do 500 kreveta.

"S obzirom da je kraj budžetske godine i da nema dovoljno vremena za projektovanje i raspisivanje tendera, u ovaj posao ćemo krenuti posle Nove godine, a mislim da će neposredno posle 1. maja moći da počne prijem u tom novom centru za azilante", rekao je Gerginov.

"Uglavnom, imaćemo jedan centar koji će u svemu biti ravan centrima za tražioce azila i zemljama Evropske unije", rekao je on i dodao da će centar u Banji Koviljači, koji je odlično opremljen, verovatno postati utočište za maloletnike bez roditeljskog staranja i ugrožene majke s malom decom.

Gerginov je ukazao da je Srbija pogođena i unutrašnjim migracijama i da su sela na istoku države praktično opustela zbog emigracije stanovništa prema gradu.

Zbog svega toga, kako je objasnio, u toku su pripreme za transformaciju Komesarijata za izbeglice u Komesarijat, odnosno Agenciju za migracije koja će od iduće godine brinuti o migrantima.