Odlazak Silvija Berluskonija

To će označiti kraj 17-godišnje političke ere Berluskonija i pokretanje tranzicije koja bi Italiju trebalo da izvuče iz ekonomske krize.

Iako se veruje da će na čelo tranzicione vlade, koja bi zemlju trebalo da izvuče iz dugova, doći ekonomista i bivši evropski komesar Mario Monti, Berluskonijevi saveznici ostali su podeljeni su oko tog pitanja.

Ipak, njihovo protivljenje neće, kako se veruje, uticati na promenu odluke italijanskog predsednika Đorđa Napolitana da mandat ponudi Mariju Montiju.

Berluskonijeva ostavka očekuje se tokom večeri. Predstavnički dom Parlamenta je usvojio paket reformi na koji se Italija obavezala EU, a koji se odnosi na smanjenje javnih troškova, reformu penzijskog sistema, liberalizaciju, pojednostavljenje administrativnih procedura i podsticaj zapošljavanja.

Senat je u petak, 11. novembra, prihvatio mere borbe protiv krize. Silvio Berluskoni je 8. novembra, kada je izgubio većinu u Parlamentu, predsednika Napolitana obavestio da će podneti ostavku posle glasanja u parlamentu o merama za obuzdavanje ekonomske krize.

Italijanski premijer je održao poslednji sastanak sa članovima svog kabineta u 18:00 časova (17:00 GMT), i otišao u Palatu Kvirinale, gde će predsedniku Italijanske Republike predati pisanu ostavku.

To neće biti lep kraj premijerske karijere za 75-godišnjeg milijardera i medijskog magnata, koji je prvi put došao na vlast 1994. godine, i postao italijanski političar sa najdužim stažom na vlasti.

Ipak, senku na njegova tri premijerska mandata bacila su suđenja zbog korupcije i optužbe da je političku moć koristio za sopstvene poslovne interese. Poslednji mandat obeležili su seksualni skandali, zabave sa devojkama i optužba da je jednoj 17-godišnjakinji platio u zamenu za seks, što on demantuje.

Italija je pod velikim pritiskom da brzo imenuje novu i efikasnu vladu, koja je u stanju da sprovede bolne reforme i mere štednje kako bi se izborila sa ogromnim dugom zemlje, koji iznosi 1.900 milijardi evra.