Dom male porodice neimara

Dabrovima su u vodenom staništu dugom 33 kilometra, sagradili petnaestak kuća, a procenjuje se da ih je ovde oko 100.

Do domova vrhunskih neimara sagrađenih daleko od oka čoveka stiže se vodom. Jedini putokaz su zašiljeni i oglodani trupci koje dabarovi čak za noć pregrizu. Od granja i blata prave kuću a koru jedu i hrane mladunce.

"Prvo slažu grane a onda nogam guraju zemlju iz vode na te grane da bi se ta zemlja stvrdnula I tako formirali armiranu kuću koja je kupastog oblika. U kuću ulaze isključivo iz vode", kaže Slađan Papić, zamenik upravnika rezervata "Zasavica“.

Mali graditelji u svom staništu podigli su osam brana od drveta i blata, kojima reglulišu nivo vode. Tako napravljeno jezero idealno je za plivanje, nabavku hrane i zaštitu od grabljivica. "Najduža brana koju je ovde napravio je skoro 50 metara dužine i u nju je utrošio gotovo 30 kubika drvata", kaže istraživač Mihailo Stanković.

Evropski dabrovi na sever Mačve stigli su 2004. godine iz Bavarske.

Bio je to prvi projekat vraćanja nestale vrste u Srbiju, posle 120 godina.

"Sada imamo oko 100 dabrova koji su počeli da se šire prema Šapcu, Jadru, Loznici I spojiće se saostalim dabrovima koji su vraćeni u okolne zemlje", kaže Slobodan Simić, upravnik rezervata "Zasavica“.

U netaknutoj prirodi, daleko od ljudskih pogleda, aktivni su samo tokom noći.

I dok se turisti dive njihovim radovima na vrbama, vlasnici okolnih šuma obilaze imovinu jer dabrovi ne razliku svojinu, te seku drvo koji im se dopadne, ne mareći mnogo za vlasnika.