Advokat: Tri scenarija za Gotovinu

Gotovini se u Hagu, zajedno sa Mladenom Markačem i Ivanom Čermakom, sudi za zločine počinjene u akciji hrvatske vojske "Oluja".

Ako presuda bude oslobađajuća, Gotovina bi već u petak posle podne mogao biti pušten na slobodu, jer je praksa Haškog suda da osoba sa slobode čeka pravosnažnu presudu i pored moguće žalbe tužilaštva, kaže Luka Mišetić.

On je za "Večernji list" rekao da bi Gotovina mogao biti pušten i ako izrečena kazna bude manja od vremena provedenog u pritvoru, odnosno pet godina i četiri meseca, koliko je prošlo otkad je Gotovina u decembru 2005. uhapšen na teritoriji Španije.

Ukoliko je, pak, kazna manja od osam godina i jednog meseca, s obzirom na vreme provedeno u pritvoru koje iznosi više od dve trećine kazne, onda bi odbrana odmah podnela zahtev predsedniku suda da ga pusti na slobodu. Tada bi taj postupak trajao oko nedelju dana, precizirao je Mišetić.

Inače, Tužilaštvo haškog tribunala za Gotovinu traži 27 godina zatvora, za Markača koji je bio komandant specijalnih jedinica MUP-a 23, a za Čermaka koji je nakon Oluje bio upravnik Knina i okoline 17 godina zatvora.

Presude nisu razlog za proteste

Hrvatska premijerka Jadranka Kosor i predstavnici veteranskih i udruženja žrtava dogovorili su se da presude hrvatskim generalima koje će Haški sud izreći u petak, 15. maja neće biti razlog za proteste.

Najavu jednog broja veteranskih udruženja da će u petak i subotu održati protestne skupove, učesnici sastanka su danas shvatili kao prikupljanje političkih poena pojedinaca.

"Petak ćemo dočekati mirno i dostojanstveno, uz zaključak svih da protesti, a naročito mogući neredi, ne bi mogli ni na koji način ništa promeniti", izjavila je Kosorova nakon sastanka koji je ocenila kao kvalitetan, otvoren i konstruktivan.

Haški tribunal treba u petak da donese presudu hrvatskim generalima Anti Gotovini, Mladenu Markaču i Ivanu Čermaku, optuženim za ratne zločine počinjene za vreme i nakon operacije Oluja, 4. avgusta 1995. godine.

Tema razgovora bila je i moguća rasprava koja bi se održala u Saboru o ratu devedesetih, pri čemu je Kosorova prihvatila predlog o pokretanju inicijative da Zakon o pravima hrvatskih branilaca i Deklaracija o Domovinskom ratu, koju je ranije usvojio Sabor, dobiju rang ustavnih zakona.

Jedan od učesnika sastanka Josip Klem naglasio je da udruženje specijalne policije i drugi veterani, dan uoči presude, odnosno 14. aprila organizuju defile podrške hrvatskim generalima u Hagu.

On je rekao da se protestom neće reagovati na presude, rekavši da će se prema njima treba odnositi časno i dostojanstveno.

Razgovaralo se i o poštovanju Deklaracije o Domovinskom ratu i o zakonu o hrvatskim braniteljima za koji je rečeno da će se podići na veći, ustavni, nivo.